U kojim slučajevima žaoka može da bude kobna?

0

BEOGRAD – Ubod pčele, ose i stršljena može da izazove burnu alergijsku reakciju i anafilaktički šok koji u nekim slučajevima uzrokuje smrt. Takvih slučajeva, nažalost, bilo je oduvek, a dešavaju se osobama preosetljivim i alergičnim na ujede opnokrilaca. Otrovi koje oni izluče prilikom uboda isti su kao i pre deceniju ili pre jednog veka. Nisu ni jači ni slabiji, pa su priče o mutiranim otrovima današnjih pčela, osa i stršljenova iracionalne i samo doprinose bespotrebnom širenju panike.

Ovo tvrdi profesor dr Ljubiša Stanisavljević, rukovodilac Centra za biologiju pčela Biološkog fakulteta u Beogradu, komentarišući smrt Igora Pavlovića (35), koji je 5. aprila preminuo od posledica ujeda ose na carinskom terminalu kod Aerodroma “Konstantin Veliki” u Nišu.

Otrovi pčela, osa i stršljenova su neurotoksini sličnog hemijskog sastava i istog nivoa otrovnosti koji u slučaju alergičnih osoba, nažalost, mogu da budu fatalni. Razlikuju se jedino po količini otrova koju insekt ubodom ubrizga u ljudsko telo. Stršljen, na primer, s obzirom na to da je mnogo veći od ose i pčele, ubrizga i nekoliko puta više otrova. Ti otrovi se, međutim, nisu promenili i nisu mutirali poslednjih godina. Jer, da bi se na taj način promenili, moraju da mutiraju i žlezde koje te otrove luče. A to se, sigurno, nije dogodilo – objašnjava profesor Stanisavljević.

Svoje tvrdnje naš sagovornik potkrepljuje činjenicom da na našim prostorima nisu registrovane nove podvrste ovih insekata.

U Srbiji su rasprostranjene kranjska i makedonska medonosna pčela, i drugih podvrsta nema. Životni vek “prolećnih” i “letnjih” pčela je od 40 do 60 dana, a zimskih do nekoliko meseci. Ako se tome dodaju i tri nedelje stadijuma od jajeta do izleganja, ni to nije dovoljno da se dogode mutagene promene na njihovim žlezdama koje luče otrove. Zato nema potrebe širiti paniku i tvrditi da su otrovi pčela, osa i stršljenova hemijski izmenjeni i smrtonosniji nego pre, na primer, bombardovanja 1999. godine, što se poslednjih godina često može čuti – ističe Stanisavljević.

U Srbiji, ipak, od posledica uboda ovih insekata svake godine premine nekoliko ljudi. Lekari, međutim, naglašavaju da je reč o osobama koje su alergične na ujede ovih opnokrilaca, i da u slučaju takve preosetljivosti samo jedan ubod može izazvati anafilaktički šok i smrt.

Nedavni tragični događaj iz Niša trebalo bi, sada na početku proleća, da bude opomena da se lekaru jave građani koji su i samo jednom imali izraženu lokalnu, a naročito neku od blažih sistemskih reakcija na ubod opnokrilaca, jer su oni rizična grupa u slučaju narednog uboda. Izražene lokalne reakcije su, pre svega, jako crvenilo na mestu uboda prečnika većeg od 10 centimetara i bolan otok koji ne prolazi danima. Ovakve izražene reakcije uvek nose rizik da se pretvore u sistemsku reakciju posle narednog ujeda, odnosno da se preosetljivost ispoljava ne samo na mestu i oko uboda nego da se proširi na ceo organizam i ispolji koprivnjačom, otežanim disanjem, otokom jezika i gornjih disajnih puteva, gušenjem, padom pritiska, zujanjem u ušima, vrtoglavicom… Dešava se, nažalost, mada vrlo retko, i da prvi ubod opnokrilaca bude smrtonosan – naglašava docent dr Rajica Stošović iz Klinike za alergologiju i imunologiju KCS-a.

Prema rečima docenta dr Rajice Stošovića, sve osobe koje su već imale iskustvo sa izraženom lokalnom i blagom sistemskom reakcijom na ubod pčele, ose i stršljena trebalo bi da potraže savet alergologa koji će proceniti da li je reč o alergijskoj reakciji.

Kod nas postoje vakcine protiv alergije na ubod ovih insekata. Imunoterapija, odnosno primena ovih vakcina, može da zaštiti organizam od uboda opnokrilaca. Ali ova imunoterapija traje najmanje pet godina, pa je zato važno da nam se alergične osobe jave na vreme – navodi on.

Izvor: Novosti

BEZ KOMENTARA

PRE SLANJA KOMENTARA, MOLOMO VAS DA OBRATITE PAŽNJU NA SLEDEĆE UPUTSTVO:
Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Portal Morava info zadržava pravo da, ukoliko ih proceni kao neumesne, skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, bilo kakvu pretnju, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj. Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. Portal Morava info nema nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za skraćivanje komentara i njihovo objavljivanje. Redakcija ne odgovara za stavove čitalaca iznesene u komentarima. Vaš komentar može sadržati najviše 1.000 pojedinačnih karaktera, i smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.

OSTAVITE ODGOVOR