Iz Čačka stiže plovni bager koji iz vode vadi 900 kubika mulja na sat

3
1212

ČAČAK – Rad­ni­ci „Evro­šil­da” iz Čač­ka, uz po­moć ne­ko­li­ci­ne pen­zi­o­ne­ra, in­že­nje­ra i maj­sto­ra – hi­dra­u­li­ča­ra iz ovog gra­da po po­zi­vu, kon­stru­i­sa­li su i sa­gra­di­li plov­ni ba­ger za či­šće­nje aku­mu­la­ci­je Hi­dro­e­lek­tra­ne „Me­đu­vrš­je”, na Za­pad­noj Mo­ra­vi uz­vod­no od Čač­ka.

Neo­bič­na ma­ši­na is­plo­vi­la je na je­ze­ro, oba­vi­la niz rad­nih pro­ba, ali su za zva­nič­no stu­pa­nje na du­žnost neo­p­hod­na odo­bre­nja Mi­ni­star­stva po­ljo­pri­vre­de i vo­do­pri­vre­de i Za­vo­da za za­šti­tu pri­ro­de Sr­bi­je.

Imao sam ve­li­ku že­lju da na­še je­ze­ro pro­gle­da i za­to, is­klju­či­vo na osno­vu sop­stve­ne za­mi­sli i vo­lje, kre­nuo u ovo. Ov­čar Ba­nja i Me­đu­vrš­je ni­su na oba­li ne­kog mo­ra ili Du­na­va, ne­ma­mo is­ku­stva sa re­ša­va­njem ova­kvih ne­vo­lja, da­kle ne­ma o na­ma ko dru­gi da mi­sli ako se sa­mi ne iz­bo­ri­mo za či­sto i bi­stro je­ze­ro – ka­že za „Po­li­ti­ku” Du­šan Ne­delj­ko­vić (56), vla­snik „Evro­šil­da” i mo­zak ino­va­ci­je.

Po­sao je po­čet pre tač­no tri go­di­ne, ota­da je ulo­že­no mno­go tru­da i sop­stve­nog nov­ca – vi­še od 180.000 evra – i ro­di­la se ma­ši­na ka­kva se na svet­skom tr­ži­štu pro­da­je po de­set pu­ta vi­šoj ce­ni, za­vi­sno od pri­ključ­ne opre­me i te­re­na gde se oba­vlja va­đe­nje mu­lja.

Pred­stav­nik fin­ske fir­me „Vo­ter­mej­str”, vo­de­će u sve­tu u ovoj obla­sti, pi­tao me je u Be­o­gra­du ka­ko sam do­šao do pro­jek­ta ma­ši­ne, ni­je ve­ro­vao da ni­sam bio u Fin­skoj, da ne znam ni­ko­ga u nji­ho­voj kom­pa­ni­ji i da smo mi ov­de sve skro­ji­li iz na­ših, srp­skih gla­va i od če­li­ka na­ba­vlje­nog u ča­čan­skom „Ate­nik ko­mer­cu”, ali uz po­moć in­ter­ne­ta, raz­u­me se. Fin­ce je ma­ši­na ve­o­ma pod­se­ti­la na am­fi­bij­ski vi­še­na­men­ski ba­ger nji­ho­ve kom­pa­ni­je. Na kra­ju, pre­gle­dom ce­log fo­to-al­bu­ma od pr­vog da­na po­slo­va na ma­ši­ni, i do­biv­ši ob­ja­šnje­nje da je sve to srp­ski ruč­ni rad, čo­vek je pru­žio ru­ku, če­sti­ta­ju­ći odu­še­vljen.

Ne­delj­ko­vić opi­su­je ka­ko je po­sao te­kao, od sum­nji­ča­vog po­čet­ka.

Rad­ni­ci u pred­u­ze­ću vr­te­li su gla­va­ma ka­da je od njih za­tra­že­no da skla­pa­ju če­lič­ne ele­men­te za va­zdu­šne ko­mo­re jer ni­su mo­gli zna­ti ka­kav će, s ta­kvim po­čet­kom, da bu­de za­vr­še­tak. To je u stva­ri pro­stor za va­zduh ko­ji ma­ši­nu odr­ža­va na po­vr­ši­ni, da plu­ta. Za­tim sam iz Ne­mač­ke uve­zao ba­ger ko­ji smo ise­kli i is­ko­ri­sti­li uto­var­nu ru­ku, a u Ho­lan­di­ji ku­pi­li hi­dra­u­lič­ni ge­ne­ra­tor, ko­ji da­je pri­ti­sak do 300 ba­ra, i on je po­gon za sve ope­ra­ci­je na ma­ši­ni. Po­red va­zdu­šnih ko­mo­ra ko­je ga odr­ža­va­ju na vo­di, „Ča­čak” ima i če­lič­ne sta­bi­li­za­to­re ko­ji po­ma­žu to­kom ra­do­va, da ne bi do­šlo do na­kre­ta­nja i pre­vr­ta­nja ma­ši­ne, jer mo­že­mo da va­di­mo mulj i do du­bi­ne od se­dam me­ta­ra uz po­moć mulj­ne pum­pe na­pra­vlje­ne spe­ci­jal­no za ova­kve po­slo­ve. Ta­log se usi­sa­va i tran­spor­tu­je kroz cre­vo preč­ni­ka 250 mi­li­me­ta­ra, sve do že­lje­nog od­re­di­šta, a naj­da­lje 1.500 me­ta­ra od ma­ši­ne.

Ne­delj­ko­vić opi­su­je: „Ne mo­že­te ve­ro­va­ti ko­li­ko je tu za­go­net­ki bi­lo, na ko­je ne­ma od­go­vo­ra u knji­ga­ma”, do­da­ju­ći:

Sto­ti­nu da­na bi­lo nam je po­treb­no da bi­smo utvr­di­li ide­a­lan broj obr­ta­ja fre­ze­ra u mi­nu­tu, tog ve­li­kog ro­ta­ci­o­nog no­ža preč­ni­ka 600 mi­li­me­ta­ra, ko­ji po­di­že mulj sa dna. A to je bi­lo iz­u­zet­no va­žno da se ne bi pre­vi­še ras­ko­pao ta­log, jer bi ta­da kroz pum­pu i ce­vo­vod pro­la­zi­la uglav­nom vo­da.

Uko­li­ko ne­ma dr­ve­ća i ve­li­kih pre­pre­ka na dnu, „Ča­čak” mo­že da iz­va­di 900 ku­bi­ka mu­lja na sat, i ta­ko stva­ra pro­stor u je­ze­ru za pri­hvat vi­ška vo­de ko­ja no­vi­jih go­di­na če­sto pre­ti, le­te­ći po­vrh za­su­tog je­ze­ra, i pla­vi Ča­čak, Kra­lje­vo, Kru­še­vac.

Ova aku­mu­la­ci­ja ima ve­o­ma str­me oba­le pa mulj ne mo­že­mo da od­la­že­mo tu, od­mah po­red vo­de, što stva­ra do­dat­ne pro­ble­me, ali uz sa­rad­nju sa grad­skim ru­ko­vod­stvom na­ći će se re­še­nje. Na­u­mio sam ina­če da naj­pre oči­sti­mo sta­ru grad­sku pla­žu, a da­na­šnji Ča­ča­ni ne zna­ju da je to pro­stor u bli­zi­ni spla­va „Lan­ter­na”, za­tim pri­o­ba­lja sred­njo­ve­kov­nih ma­na­sti­ra Ni­ko­lje i Jo­va­nje na le­voj stra­ni re­ke. Za­do­vo­ljan sam što ima­mo po­dr­šku grad­skog ru­ko­vod­stva, jer ovo je iz­u­zet­no ve­li­ki, va­žan po­du­hvat.

Vla­sni­ci pri­o­bal­nih ko­li­ba i ku­ći­ca od Me­đu­vrš­ja pa uz­vod­no do Ov­čar Ba­nje re­dom mo­le Ne­delj­ko­vi­ća da oči­sti ta­log is­pred nji­ho­vih vi­ken­di­ca. Ali, ujed­no i on mo­li njih

Ne­delj­ko­vić po­se­du­je po­dat­ke o sa­dr­ža­ju je­zer­skog mu­lja, i oni sve­do­če da su sa­mo dva ele­men­ta na gor­njoj gra­ni­ci kon­cen­tra­ci­je (man­gan i hrom) pa de­po­no­va­nje ta­kvog ta­lo­ga na oba­li ne mo­že uči­ni­ti no­ve šte­te okru­že­nju, ne­go što već mo­ra­ju da pre­tr­pe je­ze­r­ske ri­be, a ima ih 18 vr­sta.

Du­šan Ne­delj­ko­vić je svo­je pred­u­ze­će osno­vao 1990. go­di­ne, da­nas po­se­du­je ve­li­ku flo­tu ka­mi­o­na za me­đu­na­rod­ni tran­sport sa se­di­štem u Čač­ku.

Izvor: Politika

Autor: G. Otašević

3 KOMENTARA

  1. I ko te podrzava od gradskog rukovodstva?!? Niko nece tu da se mesa jer nikada neces dobiti dozvole za rad. Usao si u posao misleci da ces moci sve na foru da zavrsis ali sad imas problem. Zasto lazes da mulj nije otrovan?!? Jao gde mi zivimo!

PRE SLANJA KOMENTARA, MOLOMO VAS DA OBRATITE PAŽNJU NA SLEDEĆE UPUTSTVO:
Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Portal Morava info zadržava pravo da, ukoliko ih proceni kao neumesne, skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, bilo kakvu pretnju, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj. Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. Portal Morava info nema nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za skraćivanje komentara i njihovo objavljivanje. Redakcija ne odgovara za stavove čitalaca iznesene u komentarima. Vaš komentar može sadržati najviše 1.000 pojedinačnih karaktera, i smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.

OSTAVITE ODGOVOR