Intervju, dr Boško Đukanović: Pohlepa će im doći glave

2
1099

Kada smo ugovarali ovaj razgovor, dr Boško Đukanović, naš najpoznatiji kardiohirurg, koji je, poslednjeg dana 2016. godine, naprečac smenjen sa mesta direktora Instituta „Dedinje“, imao je da kaže da mu je jedini motiv pojavljivanja u javnosti bolja Srbija. Sve ostalo ima, žive roditelje, ženu, decu i prijatelje koje, kako kaže, nije zaslužio. I Valjevo, ne na poslednjem mestu. Uz to, zna da igra šah, tablić, i da peca ribu, a i za hirurgiju nije duduk. Današnju elitu predstavljaju traktoristi i falsifikatori. Ne zna šta čeka Duško Kovačević, toliko je materijala za nove „Maratonce“, familiju grobara Srbije.

Foto: Mozzart Sport

„VREME“: Kažu da ste „namestili ruku“, operišete kao u najboljim danima, takoreći pravite čuda?

DR BOŠKO ĐUKANOVIĆ: Čak i bolje, najbolji dani tek dolaze! Važnije je to da su moji đaci neobično kvalitetni kardiohirurzi, tako da ne brinem za svoju, eventualnu, operaciju.

Poznato je da ste, pre svega, čovek, isto pristupate i akademiku i „crnom Ciganinu“. Imate li evidenciju o broju ljudi kojima ste pomogli, i produžili im život?

– Nemam evidenciju, veliki broj ljudi sam operisao. A da ne pravim razliku između akademika i običnog čoveka, pa život me naučio da ne postoje razlike među ljudima, čak su nepoznati često u prednosti. Nikad nisam pravio razliku među ljudima, nije dovoljno da čovek ima znanje, mnogi su izučili velike škole, ali su ostali krpe, nije im bog dao srce i dušu junaka.

Vaša smena u Institutu „Dedinje“ bila je brza i neočekivana, u tabloidima su vas optuživali da pripremate „državni udar“, da ste „vođa bele mafije“ i tako dalje, da bi Vlada smenu obrazložila „smenom generacija“…

– Nije me to iznenadilo, bio sam svestan šta se sprema, jer sa ovom vlašću nisam želeo da budem u istom kolu. Ni to što je „Informer“ pisao o meni, a taj Vučićević mi je stari poznanik, nije mi teško palo. Zamislite da su te novine pisale dobro o meni, pa ne bih smeo da se pojavim u mom Valjevu, čak bi me se i pas Rođa odrekao.

Za smenu ste prozvali Vučića?

– To je ta ekipa, sa Vučićem i ministrom zdravlja. Smenjeni su mnogi ljudi koji su bili vredniji od mene, sve je to išlo u paketu. Život mi je danas opušteniji, imam više vremena za hirurgiju, hobije i prijatelje.

Ima „teorija“ da vas je Vučić smenom eliminisao kao potencijalnog vanstranačkog predvodnika opozicije?

– Nikad se nisam bavio politikom, samo onoliko koliko sam kao građanin obavezan. Nisam učio školu samo da bih primao platu, komentari o politici su, kao intelektualca u pokušaju, moja građanska dužnost. Tako da se Vučić, ako ima nešto od toga, prevario, ja nemam političkih ambicija. Ali se nije prevario u negativnom mišljenju koje imam o njemu i njegovoj vlasti, čak ga je malo potcenio i minimizirao. Politikom se nikad neću baviti, imam preča posla. Ovom zemljom vladaju oni koji su falsifikovali diplome, čak i na Megatrendu, a napadaju Vuka Jeremića, koji je završio i Kembridž i Harvard, pa vidite sa kim imamo posla.

Da li su vam, posle smene, neki prijatelji okrenuli leđa?

– Ni na jednog čoveka nemam primedbu, i oni koji su me izbegavali, nisu me iznenadili, jer sam znao ko su. Nije mi smetalo da se družim i sa, uslovno rečeno, lošim ljudima. I među kriminalcima imam prijatelje, kod njih sam nalazio osobine koje nemaju učeniji i viđeniji ljudi…

I u zdravstvu nam, kao i u svemu ostalom, ide sjajno. To je tako sjajno da je sve manje medicinskih radnika, dešava se i da nema ‘leba za bolesnike…

– Ima ‘leba za bolesnike, ali je malo ‘leba za zdravstvene radnike. Odliv lekara i zdravstvenih radnika u inostranstvo je katastrofa, za šta nije odgovorno samo ovo ministarstvo, koje je ispod svakog nivoa i o kome ne želim da govorim.

Ministarstvo nikad nije pomenulo status zdravstvenih radnika, što je pod brojem jedan, posle brige o bolesnim ljudima. Odliv je neverovatan, čak i u prestižnoj klinici kakva je „Dedinje“. Svaki dan čujem primedbe na materijalni status, danas je plata hirurga oko 70.000 dinara, što je najmanja plata u Evropi, manja nego na Kosovu.

Nebriga o zdravstvu je kontinuirana, puna su im usta priča o opremanju bolnica, a ljudi odlaze. Kupuju aparate, a nema ko da radi na aparatima. A aparati se kupuju radi ugrađivanja onih koji ih kupuju. Govori se o izgradnji „Dedinja 2“, kako tu sutra zaposliti 500 medicinara, kad i sa ovim kapacitetima ostajemo bez ljudi?

Ova vlast nepokolebljivo ide svojim putem, i sve im je najbolje, nevolja je što je njihovo najbolje najgore za narod i državu?

– Balašević ima pesmu Dno dna, koju ne možemo nigde da čujemo, ako hoću da čujem tu pesmu, moraću da odem na koncert. Neverovatno je, „dotakli smo dno života“, sve uz fanfare i vatromet. Ali, nazire se urušavanje ove vlasti, koja se pokazala potpuno nekompetentnom. U toku je ponižavanje sopstvenog naroda, kao, narod ne zna ništa o Muratu, sve to ide kroz urušavanje institucija i medijski teror. Ali, oni sami sebi seku odstupnicu. Stanje je neizdrživo, i ne zna se epilog, ne daj bože da bude ono što mnogima pada na pamet.

Pokazuje se da je i narod „kvarljiva roba“?

– Narod je samo podložan manipulaciji i evidentno je da vlast radi protiv naroda, došlo je dotle da je zavladao strah od opstanka…

Ima i blamiranja vlasti na svakom koraku?

– Pa imate čoveka koji falsifikuje diplomu, i u vrhu je države, samim tim taj je zabio ekser u srpski mozak, sve je postalo laž i prevara. Jedno od najvećih poniženja doživeo sam kad je Dačić pevao „turskom sultanu“, i za to dobio sto evra na čelo. Mogu da zamislim šta bi se desilo da je u taj sevdah banuo Jovo Kursula, najveći srpski megdandžija, koji je u dvoboju pogubio i Crnog Arapina. Da podsetim, Kursula je bio nem, nije govorio, samo je mlatio sabljom. Ili ta Maja Gojković, ode u Iran i stavi hidžab, ne sećam se da je neki Iranac došao ovde na prijem u gunju i opancima.

Ali, gospođa Maja tvrdi da je potomak Miloša Obrenovića?

– Pa neka pita Miloša šta misli o tome.

Da li su na vlasti „budale“ koje ostale prave budalama?

– Oni nas sigurno prave budalama, ne samo iz namere, nego iz neznanja. Namerno, da bi se obogatili, a iz neznanja jer ne znaju šta ih čeka. Jasno je da je ovo burazerska država, sve rade iz pohlepe i neznanja, ali njihov bezobrazluk i hohštapleraj će im doći glave. To će biti najveća bežanija još od Arsenija Čarnojevića, ne znam samo čime će da prenesu ono što su pokrali…

Imaće leteće automobile?

– Da, poželeće leteće automobile, ali letećih automobila biti neće!

Javno podržavate opoziciju, da li je, ovakva kakva je, sposobna da iznese promene?

– Mislim da je opozicija sazrela, uočila greške. Apsolutno podržavam Savez za Srbiju, bez zadrške, verujem u njegovu budućnost, mada sa dozom sumnje, što sam im i rekao, želim da vidim kako će se ponašati na vlasti. Ali, mislim da će ispuniti očekivanja. Bitno je da je tu i DS, bez dobre Demokratske stranke, a tu je novi čovek, nema kvalitetne političke scene. Nadam se da me prijatelji neće izneveriti, Đilas mi je veliki prijatelj, jer sa svima njima sam prijatelj iz života, ne iz politike.

Za sebe kažete da ste „ravnogorski demokrata“?

– Ja sam odrastao, i srećan sam zbog toga, u zdravom srpskom pravoslavnom miljeu. Imao sam učitelja, Lala Obradovića, koji je bio Dražin podoficir, i koji se nekako spasao posle Drugog rata. Draža je bio važan čovek, ovu istoriju su pisali pobednici, siguran sam da će moja deca slaviti dve slave, Svetog Jovana i Svetog Dražu. Onima kojima tu nešto nije jasno, neka čitaju Dragišu Vasića, Moljevića, Slobodana Jovanovića. Draža je bio socijaldemokrata, koji je bio naivan, a da je bio hohštapler kao Tito, komunisti nikad ne bi zavladali Srbijom.

Bili ste član Krunskog saveta, pa ste se zahvalili na toj časti?

– Jesam, ali ne želim da govorim o tome. Ostajem uslovni monarhista, mada mi je od toga ostao ožiljak, moj monarhizam je malo reterirao.

Veliki ste Valjevac?

– Nađite mi bolje mesto, možda se premestim. Među Valjevcima sam možda među 2000. Toliko o Valjevu i Valjevcima.

Svojim uticajem dosta pomažete, šahu, košarci u rodnom gradu…

– Upravo ćemo proslaviti 100 godina šaha i 70 godina kluba, kome sam dao ime „Sveti vladika Nikolaj“, čiji sam počasni član. Bili smo šampioni Srbije, nameravamo da osvojimo Evropu. Nije to bez osnova, imam fotografiju iz 1936. gde deca u Poćuti, valjevskom selu, igraju šah uz nadzor učitelja. U Poćuti su 1936. u osnovnoj školi imali šahovsku sekciju, ko može time da se pohvali?

Nije li ulaganje u sport, ipak, rasipanje energije, autoriteta i novca? Možda da to usmerite u neki fond za talente?

– Moglo bi se dosta toga, ali i drugi treba da se potrude. Bio sam pobornik inicijative da se šah uvede u škole, nisam uspeo, to ne može da iznese jedan čovek…

Poznato je da ste prijatelj sa mnogim javnim ličnostima, da nabrojimo samo neke, tu su akademik Vladimir Kostić, Duda Ivković… Pa Ceca, Marijana Mateus, Danica Drašković… Nekako to ne ide za isti sto, dođete mu kao „predsednik svih građana“?

– Moj sto je veliki, ima mesta za sve, dobra je hrana, muzika, a ima i lepih žena.

Nedavno ste proslavili rođendan, pored niza javnih ličnosti, prisustvovala je i novinarska reprezentacija, Žarković, Ćulibrk, Draža Petrović, ali, za posebnim stolom, i Milomir Marić?

– Moja misija je spajanje antipoda, ljudi su različiti, ali i po mnogo čemu bliski. Inače, Marić je došao kasnije, pa je seo za poseban sto. On je živa enciklopedija, kritikovao sam ga zbog rijalitija, i ne znam kako je to primio.

Da, ima kod Marića i „Vučić rijaliti“?

– Neka ima, ima pravo da dovede i Kim Džong Ila, ja ću da dovedem Lepu Lukić da nam otpeva tri pesme.

Gospodinu Mariću će biti drago da ovo pročita…

– Bio sam prijatelj i sa fascinantnim Borom Todorovićem. Da izdvojim Ljubomira Simovića, sa kojim se nastavlja druženje – koje je to pero. Želeo sam da budem pesnik kao on, gitarista kao Bi Bi King, nije mi se dalo, postao sam hirurg i u tome nisam tako loš.

Neizbežna je i muzika, da se pomene i Dado Topić?

– Adolf je moj brat! Uživam u muzici, omiljeni su mi Džejms Braun i Snežana Kopunović, koja leči dušu, i njen muž Boban, koji je zadužen za srce. Moram pomenuti i Tozovca, Lepu, Gedžu, Andriju Bajića, neizostavnog Novicu Negovanovića. Kao što vidite, i ovde, kao što ste rekli, ne spadaju svi „za isti sto“.

A na kraju?

– Kad se sve sabere i oduzme, gde smo i šta smo, mora se imati vere u narod, iako ga ova vlast sabija i komprimuje u atom. Sve će biti i proći, Ars longa vita brevis! Brzina propadanja i totalnost ovog jada daju mi nadu, Srbija se mora preporoditi. I to će se desiti, po svim zakonima je to neizbežno. „Nismo crni, ko što vele, veruj meni, moj anđele“…

Autor: Dragan Todorović

TEKST JE PREUZET IZ NEDELJNIKA “VREME“

2 KOMENTARA

PRE SLANJA KOMENTARA, MOLOMO VAS DA OBRATITE PAŽNJU NA SLEDEĆE UPUTSTVO:
Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Portal Morava info zadržava pravo da, ukoliko ih proceni kao neumesne, skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, bilo kakvu pretnju, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj. Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. Portal Morava info nema nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za skraćivanje komentara i njihovo objavljivanje. Redakcija ne odgovara za stavove čitalaca iznesene u komentarima. Vaš komentar može sadržati najviše 1.000 pojedinačnih karaktera, i smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.

OSTAVITE ODGOVOR