Zašto nacije propadaju

0
157

Piše: Veljko Lalić, Nedeljnik

Veljko Lalić

Kada je preuzeo reprezentaciju, Radomir Antić mi je u jednom intervjuu rekao da ga ovde najviše nervira rečenica „Ovo je Srbija”.

Pokušao je da to promeni, ali je na kraju prošao kao i Vlade Divac, koji se na istu rečenicu požalio u oproštajnom intervjuu u Nedeljniku.

Predsednik Golden Stejta pre neki dan je rekao kako sve titule, a on je vodio i šampionski Čikago, nisu doneli igrači, već organizacija koja je dovela te igrače i od njih napravila šampionski tim. Ne bih se baš složio oko Džordana, ali gledajući prošle nedelje NBA i čitajući odličnu knjigu Why Nations Fail došao sam do istog zaključka, koji su doduše na naučnoj osnovi obrazložila dvojica ekonomskih erudita Deron Ačemoglu i Džejms Robinson.

Uspešnost nacija zavisi samo od tri stvari: institucija, institucija i institucija.

Da probam ukratko da prepričam.

Prosečan Egipćanin zarađuje 12 odsto od prosečnog Amerikanca i ima 10 godina manji životni vek jer ga vodi uska elita koja je organizovala društvo za svoju ličnu korist, na račun ogromne većine. Politička moć u siromašnim zemljama uvek je koncentrisana oko grupe ljudi koja stvara bogatstvo njima samima, dok u naprednim zemljama postoji pluralistički sistem i otvorenost za dolazak novih političkih lidera.

Ne znam da li ste nas još ovde negde prepoznali, tek dvojica naučnika na primeru Karlosa Slima i Bila Gejtsa pokazuju zašto je Meksiko toliko siromašniji od Amerike, a Slim bogatiji od Gejtsa.

Majkrosoft je imao preduslove da postane uspešan, ali je prvu kaznu za monopol dobio 8. maja 1998. a prvu istragu 1991. U isto vreme Karlos Slim je u doba svog prijatelja koji je slučajno bio predsednik Salinas, dobio na poklon akcije nacionalne telekomunikacione kompanije koju je platio iz buduće dividende!

Ukoliko danas pogledate Gejtsa, Stiva Džobsa, Larija Pejdža, Bezosa i sve ostale novobogataše iz Silicijumske doline, zajednička im je jedna stvar. Svi su išli na najbolje američke univerzitete gde su stekli veštine kojim su nadogradili svoje talente, kao i prijatelje s kojima su mogli da dalje nadograđuju sami sebe.

Ekonomski sistem omogućio im je da lako naprave kompanije, a bankarski da još lakše pronađu novac. Imali su tržište na kome su lako mogli da nađu kvalifikovane radnike, kao i ogromno tržište na koje su mogli da plasiraju svoje proizvode.

I na sve to nikada nisu ni pomislili da njihova sudbina zavisi od bilo čije političke volje, niti da neko može da ih uhapsi, progoni ili uništi zato što drugačije razmišljaju.

Bezos je, dakle, napravio Amazon jer je imao Fedex, zbog kojeg ova knjiga može meni danas da stigne iz Amerike za tri dana, dok mi i dalje ne možemo da razvijemo pretplatu jer Pošta 2019. ne može da garantuje da će u roku od tri dana da odnese naše novine u Kragujevac?!

Ali kakve veze ima Pošta sa našom geografskom dužinom? Ili istorijom…

No, i to su do kraja razbili Ačemoglu i Robinson.

Geografska teorija pada već u Australiji ili na Novom Zelandu, koji su bogati iako bi njihovi stanovnici trebalo da budu manje vredni jer je toplo i imaju more.

Argentina je 1920. bila jedna od najbogatijih zemalja sveta, da bi je kasnije nekoliko puta uništio ne meteor, već korumpirane političke elite koje su se u svakoj propasti debelo obogatile.

Druga hipoteza je kulturna i pripisuje se Maksu Veberu i superiornosti protestantske radne etike pošto su industrijsku revoluciju najbolje prihvatili Englezi i Holanđani.

Ali ni ona ne važi na primeru dve Koreje, dve Nemačke, ili činjenice da su najmoćniju zemlju sveta naselili Britanci pošto su prethodno zakasnili da se iskrcaju na boljoj zemlji koju su zauzeli Španci i Italijani.

Neke greške, ipak, ne mogu da se isprave generacijama. Muslimani i dalje ne mogu da se oporave od odluke Mehmeda Prvog da ne dozvoli štampanje knjiga posle Gutenbergovog otkrića, kao što će i nama trebati decenije da nadoknadimo informatičku revoluciju koja je prošla pored nas devedesetih.

Jedina gora stvar od uništavanja institucija, ipak, kako dokazuju ovi naučnici, jeste podeljenost društva. Somalija je najsiromašnija država sveta jer nema ni institucije ni centralizovanu vlast, već devet klanova koji vladaju zemljom.

Kakva onda budućnost može da očekuje ovu zemlju ukoliko se u njoj uništavaju sve institucije osim jedne, i koja je sve podeljenija svakog dana?

Ne znam, pogledajte Radomira Antića…

Ili se nadajte da će novi Džordan da bude Srbin.

Izvor: Nedeljnik

BEZ KOMENTARA

PRE SLANJA KOMENTARA, MOLOMO VAS DA OBRATITE PAŽNJU NA SLEDEĆE UPUTSTVO:
Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Portal Morava info zadržava pravo da, ukoliko ih proceni kao neumesne, skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, bilo kakvu pretnju, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj. Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. Portal Morava info nema nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za skraćivanje komentara i njihovo objavljivanje. Redakcija ne odgovara za stavove čitalaca iznesene u komentarima. Vaš komentar može sadržati najviše 1.000 pojedinačnih karaktera, i smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.

OSTAVITE ODGOVOR