Seoba Srba u Srbiju

6
867

Piše: Ranko Pivljanin, Nova.rs

Osim korone, iz sveta su nam stigli i sunarodnici a na njihov povratak ovde se ne gleda blagonaklono, ni od vlasti ni od strane običnih ljudi. U njima ne vidimo naše građane nego pretnju, neku vrstu kamikaza koji su krenuli da nas satru a takvu poruku su i dobili.

Pre nekoliko dana predsednik Srbije ih je pozivao da ne dolaze “jer bi to bio naš kraj”, a na poslednjoj konferenciji za štampu, uz konstataciju da ih je stiglo čak 318.000, ljutito i pomalo pakosno je dodao kako su došli “da se leče džabe”. Ispada da su nam na granice i u sela i gradove stigli sve sami nosioci virusa i, ako se ne daj bože stvar zakomplikuje, nije teško zaključiti kako će biti targetovani kao jedan od glavnih krivaca.

Običan svet, u strahu za sopstveni život gurnut u sebičnost i samoživost, razmišlja po principu “samo ste nam vi trebali”, vlasti ih vide kao problem i pretnju i to ne samo zdravstvenom sistemu. Iako to niko neće priznati, besprizorni politički pragmatizam u njima prepoznaje i potencijalne “nedisciplinovene glasače” koji nisu preparirani masovnom propagandom i kojima se ne mogu prodavati mošnice pod lažnom etiketom bubrega.

Sigurno je da ti ljudi, naročito oni koji dolaze iz problematičnih evropskih regija, nose povišen rizik ali nisu zaslužili ovakvu dobrodošlicu i odijum, najmanje od političara koji su i glavni krivci zašto je većina njih i krenula u pečalbu u tuđe zemlje i tuđe fabrike. Da su mogli naći parče hleba i sreću u svojoj državi ne bi se ni otisnuli preko granica. Da im ovde nije oduzeto dostojanstvo ne bi ga tražili hiljadama kilometara daleko od doma i zavičaja. Da ih ovde nije ubijala negativna selekcija koja favorizuje partijske spram stručnih kadrova ne bi nam se sada naši lekari javljali skajpom iz svetskih zdravstvenih centara, već bi lečili nas.

Na te ljude se ovde gledalo kroz novčane doznake koje su od njih stizale u otadžbinu, idealne trošadžije kad navrate o praznicima ili odmorima ili da se pohvalimo njihovim uspehom u dalekom svetu, ne pitajući se zašto se nisu mogli ostvariti ovde. Dobrodošle su nam njihove pare, a oni su idealni tamo daleko.

I sad, kada ih je, delom nevolja a delom dugogodišnji pretpraznički ritual dolaska kući, doveo u zemlju gledamo na njih kao na dušmane i sebičnjake koji su došli da nam zagorčaju muku, prenesu virus, zauzmu bolničke krevete i legnu pod naše, mukom nabavljene, respiratore. Kineze ( kojima svaka čast i čest) dočekujemo raširenih ruku, zastava i direktnim televizijskim prenosima, a sunarodnike šibamo pogledima punim podozrivosti, mržnje i besa i pretimo im karantinom.

“Sad vam valja Srbija, sve bih vas ja nazad vratio”, odapinju se otrovne strele preko društvenih mreža, vlast ih zvanično stigmatizuje a pitanje je koliko im se obradovala i rodbina kojoj su došli u pohode. Ni krivi ni dužni, našli su se u čudu, u ulozi neželjenog deteta, trinaestog praseta i, verovatno, u konačnom poraznom saznanju da su ovde bili i da će biti višak. Pred njihovim očima ruši se ideal majke Srbije koji se rađa daleko od rodnog doma a pomalja se bradavičasto lice zle maćehe koja te gleda ispod oka.

Solidarnost, u koju se kunemo i potenciramo, pada na ovom ispitu spram rođenih građana koje doživljavamo kao Hune i Avare, odbijajući da im priznamo pravo na makar neku sedamdesetpetinu vlasništva nad ovom zemljom i državom. Da smo kojim slučajem u pravom ratu a da su oni ostali u svojim rezervnim domovinama, psovali bi ih kao izdajnike i nepatriote a kada mi njima treba da se nađemo okrećemo glavu i pravimo se ludi. I dok ih pitamo “zašto su došli” i oni se pitaju “gde smo ovo došli”. Džaba si pisao, Arčibalde Rajse.

Izvor: Nova.rs

6 KOMENTARA

  1. Pola njih su tamo baba sere i sudopere,zive u gorim uslovima nego ovde,a o tome ko je prodao svoje dostojanstvo je diskutabilno,da li mi sto smo ostali ili oni sto su pobegli.Kako se deklarisu oni koji su pobegli za vreme bombardovanja,a kako oni koji su ostali.Volela bih da znam.Volela bih da mi kaze ko hoce da bude iskren kad tamo lepo zive,zasto rade po dva posla,zasto rade od jutra do sutra,zasto rade poslove od kojih ih je ovde sramota.

    • Gospodjo ovde nije pitanje, ko se cime bavi i da li je neko baba sera ili ne, ovde se radi o osnovnom ljudskom pravu!I vasu zavist ostavite za drugo vreme

  2. Bravo za tekst!
    Čak i ova situacija ne može nas ujediniti bar na neko vreme>
    Generalno se vidi da nije bitno Ko je “vodja” mi kao narod nemamo nacionalnu svest!
    Ogromna većina tih ljudi je otišla da zaradi nešto da bi ovde prehranila porodicu i pokušala da nešto napravi bolje u svom životu…
    Oni samo traže bolji posao sa sebe od onog koji mogu ovde naći ali su i oni Srbi kao i mi što živimo ovde…

PRE SLANJA KOMENTARA, MOLOMO VAS DA OBRATITE PAŽNJU NA SLEDEĆE UPUTSTVO:
Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Portal Morava info zadržava pravo da, ukoliko ih proceni kao neumesne, skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, bilo kakvu pretnju, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj. Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. Portal Morava info nema nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za skraćivanje komentara i njihovo objavljivanje. Redakcija ne odgovara za stavove čitalaca iznesene u komentarima. Vaš komentar može sadržati najviše 1.000 pojedinačnih karaktera, i smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.

OSTAVITE ODGOVOR