Blog Isidore Đolović: Drugo, kamerno veče “Karusela“ u znaku duplog doživljaja

0
360

Piše: Isidora Đolović

ČAČAK – Udvostručene snage i repertoar iz dva dela obeležili su drugo veče festivala “Karusel“, održano sinoć (1. avgusta) u Velikoj Sali Kulturnog centra Čačak. Premeštanjem u zatvoreni ambijent naglašena je kamerna priroda dva koncerta predviđena za nastavak uzbudljivo započetog ovogodišnjeg izdanja smotre ambijentalne i etno muzike. Iako je to sa sobom nosilo očekivanja određenog formalnijeg, stišanog karaktera večeri, ispostavilo se da su oba nastupa bila i te kako temperamenta, mada na različite načine. Ovoga puta su se u fokusu našli izvođači iz Srbije, sa autorskom muzikom inspirisanom folklornom zaostavštinom različitih krajeva naše zemlje.

U prvom delu programa, udruženo su nastupili samouki džez pijanista Tihomir Stojiljković i perkusionista Andreja Krstić. Popevši se na binu pravo iz publike, muzičari su u opuštenom, praktično klupskom stilu, ali sa velikim žarom, nizali kompozicije sa Stojiljkovićevog albuma “Solo update“. Objavljen je prošle godine kao drugi deo studijske trilogije i zasniva se na klavirskom istraživanju melodija i ritmova sa područja Balkana. Koleginoj muzičkoj viziji doprineo je talentovani Krstić, prateći ga na različitim udaračkim instrumentima, što je posebno dočaralo dvostruku prirodu ovog podneblja: večno oscilirajućeg između životnog elana i duboke tuge.

Posebnu pažnju privukao je drugi deo večeri, koncert priznatog sugrađanina Bobana Bjelića, koncipiran u dve tematske celine. Virtuoz na harmonici najpre je izveo autorski deo repertoara, prvenstveno zasnovan na projektu pod nazivom „Balkanske svite”. Radi se o samostalno komponovanoj muzici koja se zasniva na raznovrsnim drevnim melodijama ovog podneblja, ali je izvedena sasvim modernom i originalnom tehnikom. Još pre tri godine, kada ih je na istom mestu prvi put predstavio čačanskoj publici, Bjelić je istakao da se njegove obrade razlikuju aranžmanima neuobičajenim za koncertnu harmoniku. Posetioci su imali priliku da čuju četiri „Balkanske igre”, kompozicije „Marike” i „Igra vetra”, pa „Slike sa Balkana” u četiri stava (nadahnute tradicionalnom svatovskom pesmom, pričom o pismu sa ratišta, samostalno interpretiranom legendom o Marku Kraljeviću…). Maestro ih je svirao šarmerski samouvereno i sa očitim uživanjem, lako prenetim na slušaoce.

Kada mu se na sceni pridružila pijanistkinja Marija Đukić, sa kojom je takođe koju godinu ranije već nastupio u rodnom gradu, otpočelo je drugo muzičko putovanje do daleke Argentine. Uz klavirsku pratnju, oživljen je i ponovo slavljen opus legendarnog Astora Pjacole, reformatora najsenzualnijeg plesa na svetu. Tango je upravo Pjacola učinio pristupačnijim i internacionalno popularnim među izvođačima klasične muzike, a sinoć je taj put preokreta ispraćen kroz etape u stvaralaštvu velikog kompozitora i bandoneoniste.

Bjelić i Marija Đukić su najpre dočarali Pjacolinu „parisku fazu”, kada je pod uticajem njegove mentorke Nađe Bulanže tradicionalni tango počeo da poprima novi oblik. Usledili su primeri rezultata, „novog tanga“ (tango nuevo) kao ukrštaja argentinske sa njujorškom džez muzikom, barokom i kompozitorima poput Bartoka ili Stravinskog, ali i uticaja francuske, italijanske, čak i balkanske muzike, do Pjacole dospele različitim imigrantskim pravcima s kojima je dolazio u dodir. Odsvirana su „Invierna Porteño” (Zima) i „Primavera Porteña” (Proleće) iz „Četiri godišnja doba u Buenos Ajresu“, posveta ocu „Adios Nonino“, „Oblivion“ iz italijanskog filma „Henri IV“, kao i verovatno najpopularniji „Libertango“.

Nagrađen dugim i iskrenim aplauzom, duet se vratio na bis, time zatvorivši još jedno veče uživanja u raznovrsnosti, melodioznosti i opijajuće utešnoj moći muzike. Nastavak izvođačkog dela festivala zakazan je za sledeći ponedeljak.

Prethodni članakVeliki požar u Ježevici, gori porodična kuća
Sledeći članakAuto-put do Požege možda neće biti gotov ni 2024. godine

OSTAVITE ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here