Cene hrane će nastaviti da rastu bar do leta sledeće godine

1

Agroekonomista Milan Prostran izjavio je da je najnoviji talas poskupljenja energenata i hrane u Srbiji ugrozio životni standard građana Srbije.

Troškovi ishrane tročlane porodice u Srbiji u porodičnom budžetu učestvuju sa 35-40 odsto, dok u zapadnim zemljama to učešće iznosi 5-15 odsto – rekao je Prostran za portal UGS „Nezavisnost“.

Cene svežeg mesa u septembru su skočile za 15-30 odsto u odnosu na septembar prošle godine. Povrće je poskupelo za 36 odsto, jaja za 20 odsto, a jestivo ulje za preko 50 odsto. Hrana i energenti u potrošačkoj korpi učestvuju sa više od 55 odsto, što ukazuje da će, kako upozoravaju stručnjaci, značajno padati, ionako nizak, životni standard građana.

Poskupljenja namirnica traju već nekoliko meseci, a ekonomisti tvrde da će rast cena potrajati najmanje do leta sledeće godine.

Istovremeno, Narodna banka Srbije je saopštila da je inflacija u septembru iznosila svega 5,7 odsto.

Prostran je ocenio da će cene hrane rasti dok poskupljuje gorivo. Po njegovim rečima, cene hrane u Srbiji rastu i zbog toga što je desetkovan stočni fond i zato što su izdvajanja države za razvoj poljoprivrednog sektora minimalna.

Porasle su cene svih žitarica, a naročito je skočila cena kukuruza, čak na 27 dinara po kilogramu, što direktno utiče na cenu mesa ili jestivog ulja. U poslednjih mesec dana naglo je skočila i cena pšenice i sada iznosi 30 dinara po kilogramu, s tendencijom daljeg rasta – rekao je Prostran.

Dodao je da je pandemija korona virusa izazvala ozbiljne poremećaje na tržištu, pre svega kada je u pitanju kretanje roba jer su bogate zapadne zemlje počele da ga koče, plašeći se još većih poremećaja, što takođe utiče ne kretanje cena hrane.

On smatra da bi država morala da uveća podsticaje za poljoprivrednike, shodno učešću poljoprivrede u stvaranju bruto domaćeg proizvoda (BDP) zemlje.

Prema zvaničnim statističkim podacima, poljoprivreda, prema njegovim rečima, danas u BDP-u Srbije učestvuje sa nešto više od deset odsto, dok agrarni budžet u republičkom budžetu učestvuje sa svega pet odsto, odnosno 400 miliona evra.

Kada bi, kako je rekao, ovaj princip bio ispoštovan, Srbija bi svake godine za poljoprivredu izdvajala oko milijardu evra i taj novac bi bio značajan podsticaj za poljoprivrednike.

Prostran je podsetio da EU za poljoprivredu izdvaja trećinu svog ukupnog budžeta koji iznosi 1.161 milijardu evra.

Poljoprivreda je najvitalniji i najrealniji sektor koji obezbeđuje sigurnost života i država mora da joj posveti mnogo više pažnje. Kad se ostane bez hrane moraju da se daju sve rezerve, i devizne i zlatne, za njenu nabavku, što se u istoriji naše države nekoliko puta desilo – rekao je Prostran.

Istakao je da je, kada nema subvencija za domaće poljoprivrednike, dobro što su poskupele osnovne sirovine, pre svega žitarice, kako bi se taj sektor bar na godinu dana oporavio.

Izvor: Beta

1 KOMENTAR

  1. Preživećemo. Kako svi tako ćemo i mi. Preživeli smo i gore. Samo nas ne ubijajte sa vašim pisanijama. Čim vidim da je neki sindikat, neka nezavisnost znam koliko je sati. Obično ne čitam. Ne znam šta mi bi.

PRE SLANJA KOMENTARA, MOLOMO VAS DA OBRATITE PAŽNJU NA SLEDEĆE UPUTSTVO:
Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Portal Morava info zadržava pravo da, ukoliko ih proceni kao neumesne, skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, bilo kakvu pretnju, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj. Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. Portal Morava info nema nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za skraćivanje komentara i njihovo objavljivanje. Redakcija ne odgovara za stavove čitalaca iznesene u komentarima. Vaš komentar može sadržati najviše 1.000 pojedinačnih karaktera, i smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.

OSTAVITE ODGOVOR