Dosije: Kafane bile centar prostitucije u starom Čačku

0

ČAČAK – Molba Dobrivoja Šipetića iz sela Loznice, upućena Okružnom načelstvu 1910. godine, da mu se dopusti otvaranje ’’prostitutske radnje’’, prvi je pokušaj da se u Čačku otvori legalna javna kuća. Dozvolu za rad dobio je 1911. godine, pa se ove godine navršava 105 godina otkako su javne kuće zvanično zaživele u gradu na Moravi. Sećanja, međutim, govore da istorija intimnog života starih Čačana u ’’kafanama slatkog života’’ seže sve do poslednjih decenija 19. veka, kada su se u ovom kraju pojavile prve profesionalne prodavačice tela.

Početak organizovane prostitucije u Čačku na kraju 19. i početkom 20. veka neizbežno je povezan sa lokalnim krčmama. Prva kafana – javna kuća otvorena je u svratištu za rabadžije u Ivanjičkom sokaku, a prva žena kuplermajstor u ovom gradu bila je izvesna Slavka Đurovljević, u varoši mnogo poznatija kao Carica. Ova vragolasta došljakinja iz Vojvodine, zanosnih oblina, je od manastira Sretenje pod zakup uzela jedan od dućana u centru varoši, na mestu današnjeg ’’Abraševića’’ i sa mužem koji joj se, kažu, nije puno mešao u posao, počela da radi.

Bila je veoma slobodnog ponašanja, puna šala i viceva, a u njenu kafanu su dolazili mladi činovnici, poštanski službenici, ali i profesori obližnje gimnazije. Slavka Carica dobro je znala da razvija dvostruki posao, kafedžije i kuplermajstora. Imala je najbolju kuhinju, uz to vrlo jeftinu hranu, što je privlačilo veliki broj mladih ljudi, kalfi i zanatlija koji još nisu zasnovali porodično domaćinstvo. Iz svog zavičaja dovodila je kelnerice koje je podvodila gostima. Ovde su večeri, pod petrolejkom, uz cigansku muziku i dobro jeličko vino, bile veoma bučne i prepune dogodovština – kaže istoričar Miloš Timotijević, autor obimne studije ’’Prostitucija u Čačku tokom 20. veka’’.

Crkvenim vlastima nije se svidelo ono što se događalo u manastirskom dućanu, pa su Caricu odatle isterali. Snašla se tako što je zakupila ’’Gavrovića kafanu’’, koja se nalazila na mestu nekadašnje kafane ’’Zelengora’’ na čačanskom korzou, a kada je 1920. godine umrla, priča se da su je njene devojke ispratile do groblja i potom se iselile u Skoplje.

Početkom 20. veka Čačak je bio varoš u kojoj se uglavnom živelo od trgovine i ugostiteljstva, a kafane sa prostitutkama bile su samo jedan od načina da se ostvari dodatna zarada. Na povećanje prometa u krčmama najviše je uticalo stacioniranje vojnih jedinica u varoši. Tako su ugostitelji-makroi počeli zadovoljno da trljaju ruke kada je 1903. godine Deseti pešadijski puk iz Gornjeg Milanovca premešten u Čačak. Okružni lekar dr Jaroslav Kuželj upozorio je 1905. godine da je ’’moral u narodu labav, a vojska u Čačku prenosi sifilis’’.

Ubrzo posle dolaska vojske u Čačak zabeleženo je veliko povećanje broja obolelih od sifilisa. O tome kakve su bile razmere tog problema, možda najbolje govori činjenica da je apotekar Radivoje Pantović, kao navažniji proizvod u svojoj radnji reklamirao novi lek protiv sifilisa ’’Erlih-Hata 606’’ – navodi Timotijević i naglašava da je zbog raširenosti prostitucije u ovom kraju Ljubićki srez bio označen kao problematičan na nivou čitave Srbije.

Kafanska prostitucija bila je najrašireniji, ali ne i jedini oblik bludničenja u to vreme. Imućniji Čačani računali su da im položaj i moć može doneti i poboljšanje ljubavnih aktivnosti, pa su, igrajući na kartu žeđi mladih devojaka za lagodnijim životom, sa njima stupali u intimne odnose uz dogovor da ih izdržavaju.

Te žene zvale su se milosnice, imale su samo jednog partnera i znatno bolji život od običnih bludnica. Naklonost, ljubav i strast prema njima dokazivana je mnogim poklonima. Neke su dobile i kuće u gradu, druge kafane u kojima su otvarale kupleraje. Jedan od najpoznatijih, a svakako najbogatiji stanovnik starog Čačka Ferdinand Kren svojoj ljubavnici Joki Marković otvorio je kafanu ’’Evropa’’ u Ulici Kneza Miloša, dok je lokalni fizikus milosnici iz Dučalovića sagradio kuću na uglu današnje Pigove ulice – objašnjava istoričar Timotijević.

Kafane su, prema Timotijevićevim rečima, bile centar prostitucije i između dva svetska rata. Najposećenija i najpoznatija je bila kafana ’’Evropa’’, u kojoj je u to vreme bio uveden standard da su zaposlene dame lakog morala bile u obavezi da jednom sedmično obavljaju lekarski pregled. Veoma tražen personal imala je i gostiona ’’Kod Toše na ćoše’’, gde su, uglavnom na pazarni dan, petkom, navraćali momci sa sela, a na ceni je bio i kupleraj ’’Plava ptica’’. Sve one nesmetano su radile do 1930. godine kada je na snagu stupio zakon po kojem je prenošenje polnih bolesti postalo kažnjivo. Za ovo delo izricana je kazna od sedam dana do pet godina robije. I pored toga, čačanske kafedžije nisu lako odustajale od razrađenog posla. Trudili su se da zadrže svoje devojke, a svaku novu damu ’’reklamirali’’ su tako što su je fijakerom provozali po gradu. O tim vremenima je u svojim sećanjima piše i proslavljeni reditelj, Čačanin Puriša Đorđević.

Mi klinci smo viđali devojke iz javne kuće kada bi odlazile u bolnicu na redovne sedmične preglede. Izgledale su raskošno dok su usput u fijakeru pušile cigaršpic. Pored kafane ’’Evropa’’ prolazili smo kao opčinjeni. Cena je bila dve banke. Povelike pare, jer ste za jedan dinar mogli da kupite četiri čokoladice sa sličicama filmskih glumaca. Počnem ja da skupljam tih 20 dinara, ne bih li došao do neke ženske. A skupljao sam ih tako što sam krao knjige iz očeve biblioteke i prodavao ih bukinistima. Kada sam došao do 13 dinara i kada sam pomislio da će se moji snovi ostvariti, počeo je rat – navodi Puriša Đorđević u svojim sećanjima na ulogu koju je najstariji zanat imao na život tadašnjeg Čačka.

 

Na početku Drugog svetskog rata, zajedničke vlasti partizana i četnika ukinule su javne kuće u čitavom gradu, a prostitutke su rasporećene na poslove pranja i čišćenja u bolnice i ambulante. Iako nakon dolaska komunističke vlasti organizovane prostitucije nije bilo, ona je i dalje opstajala. Tako je 1972. godine, nakon što je u Čačku zabeleženo ozbiljno širenje polnih bolesti, policija registrovala čak 70 prostitutki koje su ordinirale u kafanama u Ljubiću i krčmi ’’Zlatibor’’.

Izvor: Morava Info

BEZ KOMENTARA

PRE SLANJA KOMENTARA, MOLOMO VAS DA OBRATITE PAŽNJU NA SLEDEĆE UPUTSTVO:
Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Portal Morava info zadržava pravo da, ukoliko ih proceni kao neumesne, skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, bilo kakvu pretnju, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj. Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. Portal Morava info nema nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za skraćivanje komentara i njihovo objavljivanje. Redakcija ne odgovara za stavove čitalaca iznesene u komentarima. Vaš komentar može sadržati najviše 1.000 pojedinačnih karaktera, i smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.

OSTAVITE ODGOVOR