Parezanović: Boško Obradović i Velimir Ilić zaslužuju jedan drugog

ČAČAK – Narodni poslanik SNS Marko Parezanović oglasio se saopštenjem povodom reakcije lidera Dveri Boška Obradovića na sudsku presudu u sporu njegovog oca Milisava i predsednika Nove Srbije Velimira Ilića.

Saopštenje prenosimo u celosti:

Kolega narodni poslanik Boško Obradović tokom jučerašnjeg dana obavestio nas je da kreće u rat protiv sudstva. Kako kaže dogorelo mu do nokata i nema više kud.

Sve do sada nije želeo da komentariše rad sudova, ali sada više ne može da ostane nem. Naravno, razlog tome je lične prirode, jer nije zadovoljan presudom u procesu u kojem je pored Velimira Ilića bio zainteresovana strana, a sve zbog optužbi Ilića na račun njegovog oca Milisava Obradovića. Da je presuđeno po njegovoj volji, sve bi, jelte, bilo okej.

Ja sam takođe jako često veoma nezadovoljan radom sudova, ali ćutim. Jako mi smeta što su suđenja protiv tajkuna poput Miroslava Miškovića i njegove žute bande jako spora, sa veoma često po mom mišljenju spornim presudama. Smeta mi i što zakon o sprečavanju nasilja na sportskim manifestacijama nije efikasan upravo zbog neadekvatnih presuda. Mnogo mi toga smeta, ali koristim svaku priliku da izbegnem da komentarišem treću granu vlasti koja bi morala biti nezavisna. Zamislite da „sutra“ krenem u rat protiv sudstva, jer u nekom postupku nisu presudili u moju korist.

Pokušaću da trenutno ostavim po strani činjenicu da je Boško Obradović apsloutni šampion kleveta, teških reči i paušalinih optužbi na političkoj sceni Srbije i kao takav teško da ima pravo da se žali na bilo šta. Teško da ima poganijeg jezika, a manje znanja i kulture. Čak i u poslednjem pismu javnosti rekao je da svako ko veruje Iliću nije normalan i da zdrav razum imaju samo građani koji veruju njemu, Bošku.

Ono što mi je bilo posebno zanimljivo jeste deo u kome Boško Obradović ne može da veruje da je sud poverovao na reč kako kaže „dokazanom lažovu“ Velimiru Iliću. Tu su sporne dve stvari.

Prvo ružno je da Boško naziva Velimira dokazanim lažovom, jer da nije bilo Velimira, danas ne bi bilo Dveri na političkoj sceni Srbije, pa ni Boška.

Drugo, ostao mi je u sećanju jedan nastup kolege Boška Obradovića u narodnoj skupštini, neposredno pošto je Velimir Ilić revoltiran što nije dobio direktorsku fotelju počeo da pljuje po SNS. Otprilike taj govor je glasio ovako što se može proveriti uvidom u stenogram:

„Meni je veoma simpatično kada vladajuća većina pominje Velimira Ilića. To je vaš prijatelj. Prvi koalicioni partner SNS bio je Velimir Ilić i Nova Srbija. Vidite kako su to zaboravili i kako je to nezgodno kada braća nisu zagrljena i kada Velimir Ilić iznosi ISTINU iz naprednjačke kuhinje“.

Čekaj, kako sad dokazani lažov Velimir Ilić, a govori ISTINU? Ili govori istinu samo kada priča o SNS, a kada govori o Milisavu Obradoviću onda „dokazano laže“. Logika Boška Obradovića. Sve je dobro dok karma ne dođe po svoje. Onda kreće kukanje, ratovi protiv svega i svačega.

Na kraju ostajem pri tvrdnji da Boško i Velimir zaslužuju jedan drugog. Velimir političko dete koje ga je ujelo čim je prohodalo, a Boško političkog oca koji govori ISTINU o njemu. Ovaj sudski nesporazum naravno nije nikakva prepreka da Dveri i Nova Srbija imaju tesnu saradnju u gradskoj skupštini. Granica između ljubavi i mržnje je jako tanka.

Naorodni poslanik Marko Parezanović