Saša Janković: Najveći strani plaćenici su Stefanović i Selaković

1

BEOGRAD – Odgovornost za ostavljanje građana na cedilu u Savamali ne mogu da snose operateri na dežurnom telefonu ili niži rukovodioci u policiji.

Ovo je u intervjuu za “Blic” poručio Saša Janković, zaštitnik građana, koji je okončao postupak kontrole u Ministarstvu unutrašnjih poslova kojim je nesporno i zvanično utvrdio odgovornost policije.

– Da li će MUP odgovornost konkretizovati na određene rukovodioce, ljude koji su postupili suprotno zakonu i pravilima svog posla, ili će želeti da ih spase i tako ostave senku na celom državnom organu, ja ne znam. Ne mogu da ih nateram da individualizuju odgovornost, ali pobeći od toga da su napravljeni ogromni propusti u radu se više ne može.

A kada je u pitanju komunalna policija?

– Odgovornost komunalne policije je za sada na nivou toga da njen načelnik ni u ovom slučaju nije govorio istinu. Pitanje je sada kako se može verovati u bilo šta drugo iz te kuće, pa i u to da nijedan komunalni policajac nije učestvovao u rušenju. Jer u istoj izjavi mi je načelnik saopštio i da građani te noći nisu zvali i da komunalni policajci nisu rušili, a prvo je dokazano neistina.

Zašto se više od dva meseca čekalo sa saopštavanjem ko je odgovaran za Savamalu?

– Odgovor je na drugoj adresi. Propusti u radu organa vlasti, što je moj posao, utvrđeni su u kratkom roku, a različite vidove krivice utvrđuju drugi. Pored vrsta odgovornosti koje je pominjao predsednik Vlade – krivično-pravne, prekršajne i političke, o kojima govorim od samog početka ovog slučaja, postoji i disciplinska. Ne može neko da bude rukovodilac u policiji ako se povinovao planu da policija ne radi svoj zakonom propisan posao. Znam, da se nije povinovao, verovatno ne bi ostao rukovodilac, ali ovako je pokazao da nije ni za policajca, a kamoli rukovodioca, osramotio je sve kolege i koleginice koji svakodnevno izlažu opasnosti ne položaj, već život, radeći svoj posao kako zakon nalaže. A o onima koji su plan pravili ili prihvatili da ne pričam!

Lakše je ćutati.

– Mislite da meni ne bi bilo lakše da sam okrenuo glavu na drugu stranu? Da ne bi bilo lakše povereniku Šabiću? A obojici zakon to omogućava, niko ne bi mogao da kaže da smo ga prekršili. Dalje, naši mandati su ograničeni, pravosudnim funkcionerima nisu, oni su na stalnoj funkciji. Ipak, oni su pasivni, zašto? U godišnjim izveštajima od pre tri godine pišem da ključ ka napretku nisu novi i novi zakoni, već konkretna odgovornost za učinjeno i neučinjeno u primeni postojećih zakona. Narodna skupština, uprkos svojoj zakonskoj obavezi, već dve godine nije razmatrala te izveštaje. I za to bi neko trebalo da bude odgovoran, zar ne – i to je kršenje zakona.

Da li će se sve završiti na nekoliko ostavki, kolika je opasnost po institucije ukoliko pravosuđe ne da poslednju reč?

– Ne znam. Sve vreme sam u ovom slučaju bio napadno optimističan, što mi mnogi zameraju. Svestan sam da moja funkcija zahteva da građanima ulivam veru u snagu vladavine prava i opredeljenost države da zakon važi noću i danju, podjednako u Beogradu, Subotici, Ljuboviji, Boru, Vranju… i podjednako za svakoga. Ali to je sve teže imajući u vidu posebno da se moje reči često selektivno koriste da se prikaže kako je sve u redu. Istovremeno, opstrukcije postupaka kontrole koje vodim – davanje netačnih informacija, prikrivanje dokumentacije, relativizacija nalaza, postaju pravilo, a ne izuzetak. Primer za relativizaciju je kada ministri i predsednik Vlade kažu – šta se desilo u Savamali utvrdiće „nadležni organi“ – policija i tužilaštvo, sugerišući da je zaštitnik građana nenadležan organ i da kontrola rada i utvrđivanje propusta u radu policije i drugih organa vlasti nije moja zakonom propisana dužnost i ovlašćenje, nego valjda hobi.

Da li ćete vi insistirati na razdvajanju krivične i političke odgovornosti?

– Uporno ću raditi svoj posao, kao i do sada.

Koliko protesti građana doprinose rasvetljavanju ovog slučaja?

– Od izuzetnog značaja je činjenica da su građani ustali protiv nasilja, pravnog i fizičkog, te pokazali upornost da ovaj slučaj ne pregazi vreme i drugi događaji koji se nižu. Građani su uvek krajnji korektiv rada organa vlasti i ovde su dali do znanja vlasti da nisu pasivni posmatrači sopstvenih života. Prava na mišljenje, izražavanje i okupljanje su elementarna prava građana i država je dužna ne samo da ih ne sprečava, već da ih i podstiče. Ohrabruje saznanje da građani državu i njene organe doživljavaju kao svoje vlasništvo i da od njih zahtevaju efikasnost. To je suština ustavne odredbe da nijedan državni organ, politička organizacija, grupa ili pojedinac ne može prisvojiti suverenost od građana. Svaka vlast treba da bude ponosna na takve građane, čak i kada joj ne prija tema protesta.

Koliko je važno da građani izražavaju svoj stav?

– Od toga zavisi da li ćemo imati autentičnu ili fasadnu demokratiju. Demotivisani, razočarani, uplašeni, bespomoćni, nezainteresovani građani želja su svake autokratske vlasti, a autokratija prenebregava činjenicu da takva umrtvljenost ne traje večno, već se završava teškim konfliktima. Nikome, ni građanima ni vlasti, koja god da je, to ne treba. Zato je građanski aktivizam lek ne samo za građane, već i za državu, čak i kada je oštro kritikuje, pod uslovom da država tu kritiku shvata onako kako je dužna da je shvati – kao podstrek za bolji rad, a ne kao mržnju i napad koji se mora suzbiti u korenu, svim raspoloživim sredstvima.

Koliko pritužbi građana ste dobili povodom Savamale?

– Nekoliko formalnih, a desetine građana obraćale su se na najrazličitije manje formalne načine, tražeći da postupam.

Šta je dalje vaš posao u ovom slučaju, imajući u vidu da ste rekli da je Savamala najopasnija afera ove vlasti?

– Okončaću postupak kontrole rada svih gradskih službi koje su nešto činile nakon rušenja.

Koje ste još afere ove vlasti targetirali?

– Ništa ne targetiram, radim svoj Ustavom propisan posao kontrole rada organa vlasti i zaštite prava građana.

Koliko inače dobijate pritužbi građana i na šta se građani najviše žale?

– Sada oko 30 dnevno i apsurdno je očekivati da po svakoj mogu da pokrenem postupak kontrole, zbog čega se građani ponekad ljute. U 2015. bilo je 30 odsto više pritužbi nego u 2014. godini, a okončali smo 5.200 slučajeva, od početka rada čak 29.000. Utvrdili smo u dosadašnjem radu 5.600 nedostataka u radu organa vlasti na štetu prava građana, vlast je otklonila oko 5.000. Podneo sam preko 240 zakonodavnih inicijativa, prihvaćene su 52. Trenutno najviše pritužbi proističe iz loše ekonomske situacije i nezadovoljstva efikasnošću administracije i pravosuđa.

Koje institucije uporno odbijaju da izvršavaju vaše preporuke i šta je lek?

– Prošle godine neke lokalne samouprave „istakle“ su se potpunim ignorisanjem svojih zakonskih obaveza u postupku kontrole po pritužbi građana – Smederevsku Palanku i njenog predsednika Radoslava Milojičića Kenu su mi saradnici opisali kao „zid ćutanja“. Čudno je kako neki ljudi, zbog toga što dobiju izbore po zakonu, posle sebi uzimaju za pravo da budu iznad zakona. Lek je – ponavljam: konkretna odgovornost. Godinama čekam izmene Zakona o zaštitniku građana po kojima će opstrukcija postupka kontrole poštovanja prava građana biti kažnjiva po zakonu, a ne po političkoj volji. To jest, te izmene čekaju građani. Ipak, najveći broj preporuka biva sproveden – trenutno oko 88 odsto! Ja, međutim, uglavnom pričam o onim nesprovedenim, jer one vređaju i građane i državno ustrojstvo. Ironično je, nezavisna kontrola vlasti u Srbiji u stvari funkcioniše i umesto da su svi u vlasti ponosni što smo uspeli da izgradimo organe svojstvene samo ozbiljnim demokratijama, na čemu nam stranci inače čestitaju, većina se upire da pokaže da su protiv njih.

Kako gledate na to da se na svakih nekoliko meseci povede priča o nekakvom državnom udaru orkestriranom spolja, sa Zapada?

– Kao veoma štetnu pojavu. Ne znam šta je gore, da li ako se to radi iz iskrenog uverenja da je tako, ili populizma radi. Imali smo takvo podstrekivanje konflikta sa drugim državama i ranije. Problem je što su zapadne države kada su poslednji put menjale stav prema našem političkom rukovodstvu bombardovale naše građane. Ja ne bih želeo da se takva „promena politike“ ikada više desi. Podsticanje konflikta sa Zapadom je i dvolično. Po logici po kojoj je Borka Pavićević strani plaćenik jer je njena nevladina organizacija dobila donaciju, najveći „strani plaćenici“ su, čini mi se, ministri Selaković i Stefanović. Njihova ministarstva su od SAD, Brisela i zemalja EU dobila iznose i opremu u vrednosti više desetina miliona evra godišnje. Da ih hapsimo? Ili celu Vladu i Narodnu skupštinu, koji su doneli političke odluke o pridruživanju Evropskoj uniji? Apsurdno. I jako, jako opasno. Šta ćemo ako neko naivno poveruje da su spiskovi „stranih plaćenika“ i „domaćih izdajnika“ tačni, pa odluči da pomogne svojoj domovini tako što će da ih se reši za svagda. Da posle lijemo krokodilske suze? Da kažemo da je to učinio „kompletan idiot“?

Čemu služe takva spinovanja?

– U taj način razmišljanja ne mogu da proniknem.

Kakvo je stanje ljudskih prava u Srbiji danas u odnosu na, recimo, pre pet godina?

– Ozbiljno sam zabrinut zbog negativnih trendova, koji ne postoje samo u Srbiji. Kod nas su neka donedavno potiskivana, relativno moderna prava dobila zvaničnu podršku sa strane izvršne vlasti, na primer prava LGBT osoba i to je jako dobro. Ali neke slobode i prava koje se neguju stotinama godina, kao što je sloboda štampe, izražavanja, okupljanja, i principi kao što su vladavina prava, nezavisnost pravosuđa, politička neutralnost policije i vojske, trpe ozbiljne udare. Konačno, ekonomska i socijalna prava država gleda kao na luksuz, o kulturnim da ne pričamo. Nema razloga za zadovoljstvo stanjem.

Da li ćete po isteku mandata nastaviti da se bavite ljudskim pravima i na koji način?

– Ne znam to u ovom momentu.

Da li ste razmišljali da se aktivirate u politici?

– Ima li iko ko nije? Ali takvu odluku do sada nisam doneo i ne čini mi se izglednom.

Šta za vas znači to što vas mnogi vide kao najboljeg kandidata za predsednika Srbije? Koje su pozitivne a koje negativne posledice tog prozivanja?

– O tome sam javno rekao sve što smatram da treba i da mogu da kažem. Ne želim niti da ponavljam svoje reči, niti imam šta novo da dodam.

Zbog svog rada meta ste strašnih napada. Da li ste zbog toga nekada požalili što radite ovaj posao?

– Ne. Lagao bih da kažem da je uvek lako, ali ne znam da li ću ikada više imati privilegiju da obavljam ovako plemenitu državnu dužnost.

Izvor: Blic

1 KOMENTAR

  1. Kako to zamišlja mali Šunatovčev Djokica koga očekuje blistava budućnost posle isteka mandata, biće prvi pomočnik četvrtog zamenika Legijinog posilnog!

PRE SLANJA KOMENTARA, MOLOMO VAS DA OBRATITE PAŽNJU NA SLEDEĆE UPUTSTVO:
Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Portal Morava info zadržava pravo da, ukoliko ih proceni kao neumesne, skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, bilo kakvu pretnju, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj. Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. Portal Morava info nema nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za skraćivanje komentara i njihovo objavljivanje. Redakcija ne odgovara za stavove čitalaca iznesene u komentarima. Vaš komentar može sadržati najviše 1.000 pojedinačnih karaktera, i smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.

OSTAVITE ODGOVOR