Život prosečnih građana Srbije već do kraja godine trebalo bi da bude dosta bolji. Bar se tako najavljuje. Iako je za dostizanje prosečne plate od 500 evra od najave do ispunjenja trebalo više od tri godine, sada se za već za četiri meseca obećava novi skok – prosečna plata od 610 evra.
U očima predsednika Aleksandra Vučića Srbija je ekonomski tigar. Najbolja je u regionu, a po pitanju životnog standarda pojedine evropske zemlje, kako tvrdi, mogu samo da zavide. Predsednik sada ide korak dalje, i građanima obećava bolje plate.
– Mi ćemo do kraja godine imati preko 610 evra prosečnu platu – najavio je Vučič.
A da li je najava predsednika realna? Pojedini ekonomski stručnjaci kažu – da ne isključuju tu mogućnost, ali iz samo jednog razloga.
– Sve je moguće, zato što idu izbori – smatra urednik NIN-a Milan Ćulibrk.
– Ali ono što nije moguće jeste da se taj trend nastavi na duži rok. Ne mogu plate da rastu duplo brže od onoga što se stvara, i pri tom vlast uporno prenebregava činjenicu da više od 50 odsto zaposlenih u Srbiji trenutno radi za platu od 425 evra, jer je medijalna zarada manja od 50.000 dinara – ukazuje on.
Da se prosečna plata u naredna tri, četiri meseca poveća za 50 evra, nije normalno, ali je moguće, ocenjuje ekonomski novinar Mijat Lakićević.
– S tim što je mehanizam za to u Srbiji jednostavan – država se zadužuje i iz toga isplaćuje plate, država će ove godine biti u minusu 3,5 milijarde evra – upozorava on.
Sa najavama boljih plata, Aleksandar Vučić počeo je još kao premijer. Prvo obećanje o magičnoj granici od 500 evra dao je 2016. godine. Nakon toga, usledilo je pomeranje rokova. Iste godine, Vučić je najavio da će prosečna plata dostići 500 evra u 2017, a potom to odložio za početak, pa za kraj 2018. da bi se sa pričom o dostizanju pomenute cifre ušlo i u 2019.
– 2018. prosečna plata u Srbiji je bila 420. evra, sada je negde oko 545 – to je, znači, povećanje od skoro 30 odsto u odnosu na 2018. Ovo što sad imamo, u međuvremenu, čak i ako ove godine rast bruto domaćeg proizvoda bude 6,5 odsto kao što je planirano, ukupan rast u tom periodu biće 15 posto, što znači da plate u Srbiji realno rastu duplo brže od bruto domaćeg proizvoda – ističe Ćulibrk.
Predstavnici države neretko poručuju da je Srbija lider u regionu, kada je reč o platama i ekonomskoj stabilnosti. Međutim, ekonomski novinar Mijat Lakićević kaže da podaci pokazuju suprotno.
– Srbija ne da nije lider, nego je na repu regiona, samo što Vučić stalno obmanjuje građane Srbije i javnost tim pričama koje nemaju nikakvo uporište u podacima – i da vidite koliko je njegova ekonomska politika loša, najbolje pokazuje podatak da se Srbija za vreme njegove vlasti zadužila 15 milijardi, taj dug neće vratiti Vučić, ni Mali, ni niko drugi iz vlasti, nego će to vraćati građani Srbije u narednih 10, 20, 50 godina – podseća Lakićević.
Bez obzira na zaduživanja, kako upozoravaju stručnjaci, predsednik od svojih vizija ne odustaje. Još pre nekoliko meseci je najavio da će prosečna plata krajem 2025. u Srbiji biti 900 evra.
Izvor: N1
Hoće biti toliko predsedniče, ako budemo radili po dve smene!
Zato će benzin da bude 200, ulje 250, hleb 100….. Sve će poskupeti i onda ta plata će manje vredeti nego danas. Ali, narod je glup i veruje lažovu.
Tačno tako
Kralj Lazova !
Mislim da znam šta Vučić želi da postigne. Sa platom od 900 Eura sprečiće masovno iseljavanje mladih. To mogu da razumem i pozdravljam. Svi bi mi bili srećni da su plate u Srbiji i veće. Sa druge strane prosek plata vuku zaposleni u državnoj službi, koji ništa ne proizvode, i u firmama koje drže monopol u raznim sektorima, pa mogu da formiraju cene kako im volja. Naravno, i te firme su pod direktnom ili indirektnom kontrolom i zaštitom drzave. Retko koja prizvodna firma iz realnog sektora ima taj prosek, pogotovo ako radi za domaće tržište. Pritisak za povećanje plata , koji trpi i taj realan sektor, je ogroman i znam da taj sektor ne može da prati taj tempo, jer je u poslednjih nekoliko meseci došlo do ogromnog povećanja cena repromaterijala (gvožđe, plastika,….itd), energije i svih plaćanja prema državi. Rezultat će biti smanjivanje broja zaposlenih u realnom sektoru, pa samim tim i smanjivanje proizvodnje. Drugim rečima , rast plata treba uskladiti sa rastom proizvodnje. Taj realan sektor treba pomoći pa će rast plata doći kao rezultat rasta proizvodnje