Najveći poslodavac u Srbiji ne zna gde su mu zaposleni: Koliko bolovanja u javnom sektoru koštaju državu?

Nadležne institucije nemaju izdvojene podatke o broju bolovanja u javnom sektoru, iako je sa 700.000 zaposlenih država najveći poslodavac u Srbiji.

U sindikatima procenjuju da je zloupotreba bolovanja češća u javnom sektoru nego kod privatnika, kod kojih vlada mnogo veći strah od otkaza, pa ljudi i bolesni dolaze na posao.

Analitičari smatraju da precizni podaci o bolovanjima i njihovim uzrocima ne odgovaraju ni vlastima, ni onim privrednicima koji se ne mogu pohvaliti uslovima rada. Kancelarija za informacione tehnologije i elektronsku upravu najavila je da će od naredne godine firme, a od 2027. i preduzetnici koji imaju zaposlene radnike, kroz sistem eBolovanje biti povezani sa Ministarstvom zdravlja i Republičkim fondom za zdravstveno osiguranje (RFZO), što će uštedeti dosta papirnog administriranja i šetanja zdravstvene dokumentacije, piše portal Biznis i finansije.

Privrednici koji su prisustvovali prezentaciji ove usluge u Privrednoj komori Srbije (PKS), tvrdili su da „zloupotreba bolovanja predstavlјa ozbilјan problem za poslodavce i državu, jer ugrožava postojeće investicije i otežava nova ulaganja“ i zatražili da država to reši pre uvođenja sistema eBolovanje.

Anketa koju je PKS sprovela među 133 kompanije pokazala je da se bolovanja najčešće koriste u januaru i julu. Najviše su se žalili poslodavci u metalskoj i elektroindustriji, tekstilnoj, bilјno-prehrambenoj, šumarstvu i komunalnim službama, dakle u onim sektorima u kojima su uslovi rada najteži a plate najniže. Konkretnih podataka o broju radnika koji u tim granama odlaze na bolovanja i zbog čega – nema.

Nije poznato ni koliko je radnicima isplaćeno kao nadoknada na teret poslodavca za bolovanja do 30 dana, dok je za period preko tog vremena izdatak RFZO-a iznosio u prošloj godini 36,96 milijardi dinara. Prema podacima objavljenim tokom prezentacije sistema eBolovanje, od ukupno 2,4 miliona formalno zaposlenih, godišnje na bolovanje odlazi između 110.000 i 150.000 radnika, koji u proseku sa posla odsustvuju između 11 i 13 dana, odnosno ukupno 1,4 do 1,7 miliona dana.

Nasuprot poslodavcima i nadležnima u republičkoj vladi koji sumnjaju u epidemiju lažnih bolovanja, podaci Eurostata daju bitno drugačiju sliku. Eurostat je na osnovu baza nacionalnih statistika objavio da su u 2022. zemlje sa najvećim udelom zaposlenih koji odsustvuju sa posla bile Francuska (14,9 odsto), Finska (14,8 odsto), Švedska (14,7 odsto), Danska (13,6 odsto), Estonija (13,2 odsto) i Holandija (12,4 odsto).

Srbija sa procentom od 5,9 odsto zaposlenih koji su koristili bolovanje, spada u pet zemalja u kojima radnici najmanje koriste to pravo. Iza nas su Poljska (5,8 odsto), Grčka (4,9 odsto), Bugarska (2,9 odsto) i Rumunija (2,5 odsto).

Jedan od problema u vezi sa bolovanjem u Srbiji je i taj što nema razdvojenih podataka za privatni i javni sektor.

Viši savetnik za ekonomska i socijalna pitanja UGS „Nezavisnost“ Zoran Ristić podseća da je Srbija druga na listi evropskih zemalja po dužini radnog vremena (41,3 sata nedeljno). On potvrđuje da nadležne institucije nemaju izdvojene podatke o otvorenim bolovanjima u javnom sektoru, iako je sa 700.000 zaposlenih država najveći poslodavac i trebalo bi da je interesuje koliko njenih zaposlenih odsustvuje sa radnog mesta i zbog čega.

• Iako zvaničnih podataka nema, iz iskustva i razgovora sa kolegama na terenu tvrdim da se bolovanja procentualno više koriste u javnom sektoru. U privatnom sektoru postoji mnogo veći strah od posledica odsustvovanja sa posla, dok se u javnim službama zaposleni mnogo češće odlučuju za bolovanje čak i kada imaju lakše tegobe. Ukoliko među zaposlenima u privatnim firmama i ima onih koji zloupotrebljavaju to pravo, njihov je broj verovatno jednak onima koji zbog straha od posledica, bolesni dolaze na posao. Takođe, na bolovanje nerado odlaze i radnici po ugovoru, oni na određeno vreme ili na privremenim poslovima, jer je retkost da im se nakon takvog odsustva produži angažovanje – kaže Ristić.

On ističe da se i u javnim službama neretko proveravaju otvorena bolovanja, formiraju se komisije ukoliko poslodavac posumnja da su doznake neopravdano izdate. U takvim slučajevima, zaposleni mora da se odazove pozivu za proveru, ali ne mora komisiju da pusti u kuću, pa to i ne daje neke rezultate.

• Ako poslodavac u privatnom sektoru zbog učestalih bolovanja podeli otkaze, to jeste nezakonito, ali zbog dugog trajanja sudskih procesa radnici ne pokreću sporove. To je signal i za one koji ostaju u firmi kakve su posledice odsustvovanja – tvrdi Ristić.

Nedostatak podataka i istraživanja o ovoj temi glavni je problem koji sprečava da se preduzmu mere ukoliko se ozbiljno sumnja u zloupotrebu prava na bolovanje, ili da se koriguje proces rada ukoliko je uzrok obolevanja.

Profesor na FEFA fakultetu Goran Radosavljević smatra da je u privatnom sektoru kontrola stroža, vrši se direktno i indirektno uz stvarni rizik od gubitka posla.

• Čitava Evropa ima sličan zdravstveni sistem koji podrazumeva da će vam lekari vrlo lako dati bolovanje od 15 ili 30 dana, što može da se koristi opravdano i neopravdano. Ako je odsustvo duže, ide se na komisiju. Mislim da bi centralizacija i digitalizacija, uz zaštitu privatnih podataka, smanjila neopravdana korišćenja bolovanja, ali bez egzaktnih podataka o tome možemo samo da pričamo. Jedan od razloga što privatni sektor ima manju toleranciju je to što mu je profit osnovni cilj, dok su u javnom sektoru drugi prioriteti – ocenjuje Radosavljević.

Ali, za preciznim podacima ne vape ni svi privrednici, zato što bi im to možda izbilo iz ruku „adut“ o zloupotrebi prava na odsustvovanje i otvorilo bi se pitanje uslova rada, koji su jedan od češćih uzroka bolovanja.

Izvor: Biznis i finansije