Dok se procenjuje da će usled razvoja veštačke inteligencije u Srbiji nestati oko sedamdeset hiljada radnih mesta, pretežno u administraciji, stručnjaci poručuju da razloga za strah nema. Istovremeno se otvara prostor za najmanje sto hiljada novih pozicija, pre svega za one koji su spremni na kontinuirano usavršavanje.
Od mašine do svakodnevnog asistenta
Razvoj tehnologije i njena primena u svakodnevnom radu izazivaju pomešana osećanja, posebno kada se govori o gubicima poslova koji se ponavljaju. Ipak, veštačka inteligencija neće izbaciti čoveka iz jednačine, već će redefinisati njegovu poziciju na tržištu.
Aleksandar Mastilović iz Centra za digitalnu transformaciju Privredne komore Srbije ističe da je ovo prva revolucija koja napada prevashodno visokoobrazovana zanimanja.
- Ovo je, naravno, jedna tehnologija koja je važna, koja je moćna, nije svemoćna, može puno toga da uradi, ali ne može da izbaci čoveka iz kalkulacije, ali će redefinisati poziciju čoveka. Ono što mi radimo i svakako će i to je primarna namena, jeste da unapredi kvalitet života, da nas poštedi nekih zanimanja koje mi nerado radimo iz čiste nužde – objašnjava Mastilović.
On dodaje da dvadeset prvi vek donosi bitno pravilo da neće ostati puno nekvalifikovanih radnih mesta koja mogu da se obavljaju sa nižim obrazovanjem. Zbog toga je neophodno stalno usavršavanje, a ubrzana digitalna transformacija, na koju je snažno uticala pandemija, zahteva brzu adaptaciju društva.
Regulativa i borba protiv lažnih vesti
Sa brzim napretkom tehnologije dolaze i novi izazovi, a jedan od najvećih je zloupotreba u vidu lažnih vesti i dipfejk sadržaja. Medijski prostor se suočava sa uverljivim snimcima i audio-zapisima koje je laiku gotovo nemoguće prepoznati.
- Postoji veliki broj zloupotreba u kojima se ugrožava novinarstvo, vama se poturaju vesti u koje ne možete verovati i zaista ih je nemoguće prepoznati koliko su uverljivi snimci ili audio-zapisi, da moramo više da u sve na neki zdrav način sumnjamo, da imamo neku vrstu dobre paranoje – upozorava sagovornik.
Kako bi se uvelo reda u digitalni svet, evropska direktiva o veštačkoj inteligenciji propisuje obeležavanje sadržaja. Svaka fotografija, video ili tekst moraće da ima neku vrstu vodenog žiga kako bi se zaštitio autorski rad. Mastilović podseća da se do kraja godine očekuje i usvajanje Zakona o veštačkoj inteligenciji u Srbiji, što će dodatno urediti ovu oblast.
Prekvalifikacija i nova radna mesta
Naslovi koji govore o nestanku deset poslova često izostavljaju podatak da se očekuje otvaranje znatno većeg broja novih radnih mesta. Tržište će u bliskoj budućnosti zahtevati stručnjake poput trenera veštačke inteligencije, etičara i supervizora.
- Tržište će zahtevati jako puno novih zanimanja koja danas ne postoje, vezana za veštačku inteligenciju. Ljudima samo treba malo smernice, da se malo pozabave sajber bezbednošću, možda nekom vrstom specijalističkog dizajna, a ne onom klasičnom programiranju, oni će se već uklopiti u tržište – priča Mastilović.
Centar za digitalnu transformaciju aktivno radi sa privredom, nudi edukacije iz oblasti veštačke inteligencije i sajber bezbednosti, a u pripremi je i novi sajt sa resursima koji će olakšati tranziciju. Dokle god ima onih koji su spremni da usvajaju nove veštine, tehnologija će biti alat koji rasterećuje svakodnevicu, ostavljajući čoveku prostor za kreativnije i lepše poslove.
Izvor: RTV
