ČAČAK – Jedan od najvećih uspeha FK Borca u njegovoj dugoj istoriji je titula vicešampiona Jugoslavije u konkurenciji omladinaca 1973. godine.
Na putu do finala, mladići iz Borca osvojili su prvo mesto u svojoj grupi na polufinalnom turnira Prvenstva Jugoslavije u Slovenskim Konjicama. Ostvarili su dve pobede i jedan nerešen rezultat. Prvak Slovenije Dravinja savladan je sa ubedljivih 5:0, potom je ostvarena pobeda od 3:1 nad Lirijom iz Prizrena, a remi 0:0 protiv Budućnosti iz Titograda bio je dovoljan za plasman u finale, gde ih je čekao zagrebački Dinamo sa jednom od najboljih generacija u svojoj istoriji, u kojoj su bili kasnije legendarni fudbaleri poput Velimira Zajeca, Marka Mlinarića, Zlatka Cice Kranjčara ili Branka Devčića.
Prvi meč finala odigran je pred više od 3.000 gledalaca na stadionu kraj Morave krajem septembra 1973. godine. Pogotkom u 65. minutu Brković je izazvao erupciju oduševljenja među čačanskom publikom. Međutim, samo pet minuta kasnije Krančar postiže izjednačujući pogodak, a nakon dva minuta još jedan pogodak za, ispostaviće se, konačan rezultat.
Revanš me finala odigran je na stadionu “Maksimir“ pred 50.000 gledalaca, kao predigra derbija između zagrebačkih “modrih“ i Crvene zvezde. Imali su mladi Čačani priliku da na velikoj sceni pokažu koliko mogu u duelu sa generacijom Dinama čijih će nekoliko fudbalera biti okosnica ekipe koja će u sezoni 1981/82. osvojiti titulu prvaka nekadašnje države.
Bili su mladi igrači Borca impresionirani atmosferom, ali su prvi stvorili veliku šansu preko krilnog napadača Đokića, koji je izašao sam ispred golmana Trajkovića. Međutim, šutirao pored gola. Ubrzo su domaću fudbaleri preuzeli inicijativu i već u prvom poluvremenu postigli su četiri pogotka. Po dva puta strelci su bili Kranjčar i Mlinarić. Janićijević je samo uspeo da ublaži poraz.
Za Borac su u ovoj sjajnoj generaciji igrali: Bogićević, Pavlović, Nikolić, Negovanović, Gudurić, Radenović, Ćirković, Radulović, Avramović, Janićijević, Brković, Đokić, Tešić, Brković, Petrović i Jakovljević. Trener je bio Mihailo Kolarević.
O toj utakmici za portal Kablarnet.rs govorio je trener ekipe Mihailo Kolarević.
- Utakmica se odigrala u sezoni 1972/73. Tada smo ostvarili više uspeha, bili smo prvaci Srbije. Usledile su kvalifikacije za prvaka Jugoslavije, pobedili smo prvake Slovenije, Crne Gore i Kosova. Bili smo ubedljivo prvi sa gol razlikom 10:1 – priča Kolarević.
Dinamo je bio prvi u Novom Sadu gde su takođe bile četiri ekipe?
- U Čačku, u prvom meču, poveli smo sa 1:0, a izgubili sa 2:1. U Zagrebu, pred 55.000 gledalaca, a kao predigra meča seniora Dinama i Crvene zvezde koju je vodio Miljan Miljanić, poraženi smo sa 4:1. Naši juniori su se malo uplašili atmosfere ali nismo se osramotili i uzeli smo drugo mesto.
Prvi takmičarski uspeh te generacije?
- Da, postali smo vicešampioni Jugoslavije, zemlje koje više nema. Iz te generacije, devet momaka igralo je za prvi tim. Trojica (Bogićević, Janićijević i Ćirković) su nastupala u timovima prve lige. Dvojica su bili reprezentativci Srbije Negovanović i Ćirković, koji je bio član amaterske reprezentacije. Međunarodni sudija, iz te generacije, postao je Dragan Spiro Radulović, veliki uspeh. Takođe, šestorica su završili fakultete, neki su postali dobri treneri kao Ćirković, Jakovljević, Gudurić i Bogićević – kaže trener Kolarević.
Okupljane vicešampionske generacije je tradicionalno, a mi smo razgovarali i sa Branislavom Petrovićem Pižonom, članom te generacije i učesnikom duela na Maksimiru.
- Borčeva škola fudbala bila je sigurno među pet najboljih u Jugoslaviji. Rezultat je došao kao plod višegodišnjeg rada. Finale je bilo kruna, a da nije bilo slučajno, pokazuju i naredne dve sezone kada smo igrali sa Zvezdom i Partizanom za prvaka Srbije. Škola je funkcionisala i davala igrače za seniorski tim – govori Branislav Petrović.
Još nekoliko rečenica o utakmici na Maksimiru?
- Dinamo je bio tim iz velike četvorke. Predigra meču Dinamo – Zvezda, a ostalo je upečatljivo kada nas je posetio veliki Miljan Miljanić i malo nas osokolio. Taj Dinamo je bio jak, sa Zajecom, Kranjčarom i kasnije ostalim reprezentativcima… Sam plasman je bio veliki uspeh jer smo bili prvaci Srbije, potom bili pobednici polufinala pa igrali u finalu, u Čačku i na Maksimiru.
Vaši saigrači su postigli zapažene rezultate poput Rakija?
- Radovan Gudurić je odigrao najviše utakmica u Drugoj ligi tadašnje države, ostavio dubok trag. U prvom timu su igrali Bogić Bogićević, Ljuban Pavlović, Slobodan Nikolić Pićovac, Janićijević… – seća se Branko Pižon Petrović.
Izvor: Kablarnet.rs, Morava info
