Ukrajinska kriza uvećala je već prisutne teškoće oko nabavke i poskupljenja sirovina za prehrambenu industriju u Srbiji i donela nove probleme preduzećima koja posluju na ruskom i ukrajinskom tržištu.
Kako piše mesečnik „Biznis i finansije“, samo transport do Rusije je poskupeo 100 odsto, a privrednici koji tamo rade kažu da je još veći problem izrazito nestabilan kurs ruske rublje.
Prema nekim procenama, situacija na tržištu će se dodatno pogoršati u narednom periodu, dok će cene hrane nastaviti da rastu.
Sekretar Udruženja za biljnu proizvodnju i prehrambenu industriju u Privrednoj komori Srbije (PKS) Aleksandar Bogunović rekao je da se za sada ne očekuju problemi u snabdevanju domaćeg tržišta, pogotovo kada se radi o osnovnim životnim namirnicama.
– Robne rezerve imaju dovoljne količine roba koje garantuju snabdevenost i stabilnosti tržišta, pre svega, pšenice, kukuruza, brašna, šećera, ulja, kuhinjske soli, mleka u prahu, pirinča, pasulja, kao i mesa i prerađevina od mesa – kazao je Bogunović.
Agroekonomista Milan Prostran razume i mere Vlade za zabranu izvoza pojedinih namirnica, ali i trgovce.
– Ne znamo kakva će biti žetva ove godine do koje je preostalo još tri meseca, zatim koliki će biti prinosi i zbog nestašice veštačkog đubriva, zato mislim da treba biti oprezan. Trgovci će trenutno izgubiti deo dohotka i jedna od mera Vlade bi mogla da bude da im to na neki način kompenzuje kroz dodatne kupovine za robne rezerve po berzanskim cenama ili na neki drugi način – smatra Prostran.
Ipak, napominje da trgovci neće izgubiti mogućnost da zarade jer se kvalitet tih proizvoda sigurno ne menja dve godine, a sirovog ulja i duže.
Ovakva mera mogla bi da bar privremeno umiri i cene, što potvrdjuje i Anja Jakšić sa Produktne berze u Novom Sadu, koja je kazala da su cene kukuruza i pšenice odmah nakon usvajanja izvoznih ograničenja neznatno pale.
Goran Popović, direktor operacija kompanije „Bambi“, takođe očekuje da će se cene nekih proizvoda stabilizovati.
– Međutim, za određene sirovine koje mi koristimo, kao na primer razne vrste biljnih masti, u Srbiji nema tehnoloških i proizvođačkih kapaciteta, iako postoji sirovinska baza poput suncokreta, soje i slično za većinu inputa. Prerađivačka industrija je koncentrisana na plasman finalnih proizvoda za potrošače, a ne na prodaju takvih proizvoda koje konditori koriste dalje u proizvodnji – objasnio je Popović.
Konditorska industrija je i pre potresa koji traju već dve godine morala pretežno da se osloni na sirovine iz uvoza, a najnovija kriza zbog rata u Ukrajini je dodatno iskomplikovala situaciju.
– Uvozimo proizvode od mleka, kao što su duboko zamrznuti maslac, mleko ili surutka u prahu. Ukoliko dođe do dodatnih poremećaja i prekida lanca snabdevanja mlečnih proizvoda iz uvoza, cela konditorska ali i prehrambena industrija biće suočena sa nedostatkom sirovina za proizvodnju – rekao je Popović.
Dodao je da brašna ima dovoljno u Srbiji, ali je trenutna cena izjednačena sa cenama na evropskom i svetskom nivou.
– Nažalost, poskupele su sve sirovine, bez izuzetka, što dodatno utiče na cene finalnih proizvoda – rekao je Popović koji je uveren da su poslednje krize još jednom pokazale koliki je značaj lokalnih i regionalnih lanaca snabdevanja.
Problem sa sirovinama nije jedina glavobolja domaće prehrambene industrije, budući da su mnogi poslovali na tržištima pogođenim ratom, posebno u Rusiji.
Srbija najveći deo voćarske proizvodnje plasira upravo na rusko tržište. Putevi ka Rusiji su sve duži, što uveliko poskupljuje transport. Kada se na sve to doda skuplje gorivo i sve nepovoljniji kurs rublje, kao i neizvesnost u naplati roba, jasno je u kojoj meri su pojedine kompanije u problemu, piše „Biznis i finansije“.
Najteže je uzgajivačima jabuka i jagoda, koje se procentualno najviše izvoze na rusko tržište, ali teškoće imaju i pojedina preduzeća iz mlekarske i mesne industrije, kojima je Rusija takođe bila jedna od glavnih izvoznih destinacija.
– Kompanija “Zlatiborac“ više od polovine svog ukupnog izvoza plasiralo u Rusiji, ali prodaja u ovoj zemlji beleži stalni pad od kada je prvo izbila afrička kuga svinja, a potom usledila ukrajinska kriza – rekao je generalni direktor Dušan Knežević.
Premda nisu sve prehrambene delatnosti jednako pogođene ukrajinskom krizom, sagovornici „Biznisa i finansija“ su saglasni da „prebacivanje“ na nova tržišta nije jednostavno, niti može da se izvede u kratkom roku.
Izvor: Beta
