ČAČAK – Vrlo je teško da se škole same izbore sa svim onim što čini sastavni deo života dece i mladih ljudi, kaže Gordana Popović Bežanić, pedagog u Ekonomskoj školi u Čačku.
Ona kaže da deca žive u veoma izazovnom vremenu, te da su istraživanja pokazala da mladi sve manje veruju svojim roditeljima.
Prema njenim rečima, sve institucije imaju ogromnu odgovornost, pogotovo nakon tragičnih događaja u iz maja ove godine.
- U izraženom problemu nasilja važne su kontinuirane aktivnosti i edukacija. Ne može se ad hok reagovati primenama mera, protokola i pravilnika. Na taj način deci ne pružamo osećaj sigurnosti da će u svakom trenutku biti zaštićena i da ćemo kao institucije uraditi sve što je moguće u svakom trenutku, a ne samo kad dođe do neke teške situacije – navodi Popović Bežanić.
Kaže da škole u priličnoj meri ne kosriste sve mere i pozitivna zakonska rešenja koji su im na raspolaganju.
- Nije baš da smo mi toliko bespomoćni. Možda je nekada išla varijanta – nastupi prekršaj, izrekne se mera i učenika izbacimo iz škole ili na neki drugi način to rešimo. Ali, pitanje je da li je to rešenje, jer svaki učenik koji izađe iz obrazovnog sistema je potencijalni problem ovog društva. Uskratili smo mu mogućnost da ostane u vršnjačkoj grupi, da se možda i popravi. Naš cilj je da radeći sa učenikom pojačan vaspitni rad, ako je učinio nešto što nije u skladu sa kućnim redom škole i ušao u domen teže povrede obaveza, da pokušamo da menjamo njegove stavove, njegovo ponašanje, da uvidi da je pogrešio. Veliki broj učenika koji maltretiraju druge učenike veoma često ne znaju za drugi model. Svi ti protokoli o zaustavljanju vršnjačkog nasilja već postoje i samo ih treba staviti u funkciju. Da se razjasni šta rade stručni timovi, a šta nastavnici. Suština je primena mnoštva preventivnih aktivnosti da do nasilja uopšte ne dođe, a ako dođe primeniti čitav set različitih pravila i postupaka, u šta mora biti uključena čitava škola. Nije dobro ako se tom problematikom bavi samo starešina u čijem se odeljenju dogodio incident. Učenički odnosi moraju se razvijati u pravcu tolerancije, empatije i međusobnog razumevanja – istiće ona.
Koliko je porodica generator različitih problema sa kojima se suočavaju mladi ljudi?
- Zanimljivo je da prilikom rada sa decom na različitim tribinama, a na pitanje kome bi se najpre obratili da ste akter ili svedok vršnjačkog nasilja ili neke druge neželjene pojave, veoma mali broj dece rekao da bi te informacije prvo podelili sa roditeljima. Kada sam ih pitala zašto ne redoitelji, rekli su da se plaše šta bi im oni tom prilikom rekli i kako bi reagovali. Odgovori su bili da ih je sramota da takve informacije podele sa roditeljima, da se plaše kako bi oni reagovali, da se plaše da ne naprave još veći problem ako bi im tako nešto rekli, kao i da se plaše da bi ih ismevali. Ne mogu da kažem da je to reprezentativan stav, ali su nas takvi odgovori, upotrebiću blagu reč, veoma iznenadili. U kakvom mi to okruženju živimo ako deca nisu sigurna u svoje roditelje? – pita se Popović Božanić.
