Ako je neko bio ravan Radmilu Mišoviću, onda je to bio on – Tomislav Đelošević Ćamila

5
1577

Piše: Miloš Timotijević, Zapisi sa Zapadne Morave

Porodica Đelošević poreklom je iz sela Vasiljevića kod Kovilja u blizini Ivanjice. Porodična slava je Sv. Aleksandar Nevski – Lesendrovdan. U Čačak dolaze između dva svetska rata. Đorđe Đelošević bio je “sodadžija“, a zatim je radio u Pivari. Iz prvog braka imao je dve ćerke, Ljubicu i Branku, a iz drugog sa Grozdanom Đumić (rodom iz Pakovraća) troje dece: Veru, Tomislava i Slobodanku. Živeli su u blizini Fabrike hartije i Železničke stanice u Čačku.

Tomislav Đelošević (23. februar 1941 – 15. februar 2012) rano je počeo da se bavi sportom i kao većina dečaka iz svog kraja grada igrao je fudbal na zemljanim terenima pored Fabrike hartije koji su bili puni gareži i uglja. Pošto je kao golman morao više da se isprlja nego drugi igrači često je bio garav po licu, tako da su ga druga deca prozvala “Ćamila“, jer je im je ličio na lokalnog čistača cipela koji se tako zvao.

Košarku je aktivno počeo da trenira u KK Železničar sa nepunih 15 godina, iako mu otac nije dozvoljavao da se previše bavi sportom, pa je ponekad iskakao kroz prozor da bi otišao na igralište. Prvi trener bio mu je Predrag Kurćubić (1936-1994), koji je insistirao da njegovi igrači budu i dobri učenici. Tomislav Đelošević je osnovnu školu završio u Čačku, najpre u “Vuku Karadžiću“, potom u “Milici Pavlović“. Potom je završio grafički smer u Školi učenika u privredi, vanredno srednju ekonomsku školu, potom i Višu ekonomsku školu – smer komercijaliste. Nije uspeo da završi fakultet. Kao i mnogi sportisti iz tog doba voleo je da igra šah.

Već kao junior KK Železničara pokazao je veliki talenat. Za seniore Železničara igrao je u dva navrata. Najpre od 1958. do 1961. godine, pri čemu se naročito isticao u lokalnim derbijima sa Borcem. Imao je veliki košarkaški potencijal, tako da Železničar nije želeo lako da se odrekne svog najboljeg igrača.

Tomislav je 1962. najpre nakratko pristupio beogradskom Radničkom, ali brzo se vratio u svoj rodni grad gde je postao član Borca, koji se iz Srpske lige kvalifikovao za u Drugu jugoslovensku ligu, s ciljem vraćanja u Prvu saveznu ligu. Tako je Borac postao tim “nade“ za sve Čačane, u kome su pored Đeloševića od mlađih igrača tada najbolji bili Radimilo Mišović, Slobodan Koprivica i Ranko Tripković. Prelazak Tomislava Đeloševića Ćamile iz Železničara u Borac teško je pao tadašnjim navijačima Žela, što mu mnogi nikada nisu oprostili (nazivali su ga imenom najvećeg srpskog izdajnika – Vuka Brankovića). Bilo je to vreme velike uzlazne karijere Đeloševića koji je po svojim kvalitetima bio ravan Radmilu Mišoviću, povremeno i bolji. Beogradski novinari izveštavali su još dok je igrao u Železničaru kako je Đelošević zapravo “provincijski Korać“.

Radmilo Mišović i Tomislav Đelošević Ćamila

Međutim, rivalitete unutar tima Borca, naročito nesporazumi sa Slobodanom Conjom Koprivicom, potom i trenerom Aleksandrom Stefanovićem, na kraju su uslovili da Tomislav Đelošević napusti ekipu koja je u to vreme ušla u Prvu saveznu košarkašku ligu Jugoslavije. Poslednju utakmicu za KK Borac odigrao je 31. oktobra 1966. protiv Splita. Stadion Borca ispunilo je oko 3.000 gledalaca, vreme je bilo tmurno i hladno, a domaći tim je pobedio rezultatom 61:58. Tomislav Đelošević Ćamila je toga dana demonstrirao veoma atraktivnu igru, svima ponovo pokazujući svoj veliki talenat, i, kako su kasnije svi shvatili, javno se oprostio od kluba.

Dogovori o prelasku u beogradski Partizan i splitsku Jugoplastiku nisu uspeli, tako da se Ćamila vratio u Železničar u kome je igrao tri nepune sezone (1967-1969), sa pauzom dok je služio vojsku. Međutim, Železničar je tada bio samo u Srpskoj ligi, a njegovi navijači nikada svom Ćamili nisu oprostili što je igrao za Borac. Ipak, bez obzira na sve, Tomislav Đelošević ostao je u Čačku upamćen kao veliki košarkaš sa brzim prodorom, izgrađenim skok-šutom i sposobnošću da realizuje puno pogodaka, što su svi cenili. Nagli prekid igranja košarke u 28 godini života dodatno je pojačao veoma rašireno uverenje da njegov talenat nikada nije potvrđen na pravi način, i da je Čačak nepravedno izgubio jednu veliku “sportsku zvezdu“.

Tomislav Đelošević Ćamila (drugi sdesna u donjem redu) iz vremena dok je igrao u Borcu

Posle završetka košarkaške karijere Tomislav Đelošević je radio u nekoliko čačanskih preduzeća: “Litopapiru“, “Tranšpedu“, “Metalservisu“, da bi posle odlaska u penziju osnovao sopstvenu firmu “Akter“, koju je vodio do kraja života.

Oženio je Zdenku Cvetić, ćerku poznatog advokata Velimira Cvetića poreklom iz Jezdine kod Čačka, koja je bila profesor biologije u čačanskoj gimnaziji. Dobili su ćerku Maju, potom i dva sina, blizance Vladimira i Aleksandra. Preminuo je 15. februara 2012. u bolnici u Beogradu. Sahranjen je na čačanskom groblju.

Prethodni članakTrojica košarkaša čačanskih klubova na pripremama U15 i U16 reprezentacije Srbije
Sledeći članakRod maline biće manji za 30 odsto, radnici traže dnevnice i od 7.000 dinara

5 KOMENTARA

  1. Retko ko ko prati ovaj portal zna o kome se radi,zato i ima ovako malo komentara! Jer su Cacak preplavili dodjosi i doneli nekulturu i prostakluk sa sobom. Najbolje se vidi ko ovde zivi po vestima iz politike koje objavite,tu ima na stotine komentara o nekim kvazi politicarima takodje dodjosima i seljacinama! Nije Cacak sto je nekad bio nazalost!

    • Svaka cast za komentar…Cacak je bivsi grad…za par godina niko nece znati za Radmila,Camilu,Maska…da je postigao Fk Borac,Cuka,Patak,Ostoja…

  2. Ovo nam treba. Za podsećanje i poštovanje. Respekt za Ćamilu, Radmila i sve naše poznate ličnosti. A respekt i hvala portalu Motavainfo koji vrlo često piše o istima.

OSTAVITE ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here