Analiza rezultata male mature: Osnovci bez osnovnog nivoa znanja

3
435
Foto: Arhivski snimak

Ogromna većina osnovaca ne poseduje ono što struka ocenjuje kao bazični ili osnovni nivo znanja, veština i umenja koja se očekuje da na kraju osnovne škole poseduje najmanje 80 odsto generacije.

Ovo je zaključak rezultata ovogodišnje male mature, piše Danas.

Najmanje 80 odsto učenika ostvaruje osnovni nivo standarda postignuća na testovima završnog ispita iz srpskog/maternjeg jezika i matematike, jedan je od standarda kojim se mere obrazovna postignuća učenika, prilikom procenjivanja kvaliteta rada škola. Ako se ovaj standard uporedi sa rezultatima poslednjeg završnog ispita koji kažu da je na testu iz srpskog jezika svih devet zadataka sa osnovnog nivoa rešilo 25,9 odsto od ukupnog broja učenika, a sve zadatke iz matematike 33,9 odsto populacije, dolazi se do poražavajućeg zaključka.

U poređenju sa rezultatima učenika koji su malu maturu polagali na kraju školske 2020/21. godine rezultati su još gori jer je tada 44,7 odsto đaka uspelo da reši sve zadatke sa osnovnog nivoa iz matematike, a 38,7 odsto iz srpskog.

O đačkom (ne)znanju dodatno govori i podatak da je na poslednjoj maloj maturi povećan broj takozvanih zadataka „na zaokruživanje“ iz matematike (bilo ih je čak 17, a u samo tri se tražio postupak), u odnosu na prethodnu, ali ni to olakšanje po svoj prilici nije uspelo da popravi generalnu sliku.

Testovi na završnom ispitu sadrže zadatke kojima se proverava ostavrenost obrazovnih standarda definisanih na tri nivoa postignuća – osnovnom, srednjem i naprednom. Osim pomenutog standarda koji se odnosi na zadatke sa osnovnog nivoa, propisano je i da najmanje polovina đaka treba da tačno reši zadatke sa srednjeg nivoa, a najmanje 20 one najteže, sa naprednog nivoa.

Koliko je đaka u poslednjoj generaciji malih maturanata ovo uspelo u izveštaju Zavoda za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja se ne navodi, ali se zato iznose podaci o prosečnom postignuću dečaka i devojčica u rešavanju zadataka sa osnovnog nivoa.

Tako se može pročitati da, od ukupno devet zadataka sa osnovnog nivoa, devojčice u proseku ostvaruju 7,26 poena, odnosno rešile su 80,7 odsto, dok dečaci u proseku imaju 6,62 poena, odnosno rešili su 73,6 odsto ovih zadataka. Na testu iz matematike koji je takođe sadržao devet zadataka sa osnovnog nivoa, devojčice u proseku imaju 7,19 poena, odnosno rešile su 79,9 odsto ovih zadataka dok dečaci u proseku imaju 7,08 poena, to jest rešili su 78,7 odsto.

Na kombinovanom testu od devet zadataka sa osnovnog nivoa devojčice u proseku imaju 7,93 poena, odnosno rešile su 88,11 odsto ovih zadataka dok dečaci u proseku imaju 7,81 poena, odnosno 86,77 odsto tačnih zadataka.

Inače, sve zadatke sa osnovnog nivoa na kombinovanom testu rešilo je 43,6 odsto posmatrane generacije.

Podatke o prosečnom postignuću kada je reč o zadacima sa osnovnog nivoa nadležni su prošle godine objasnili tvrdnjom da je „implicitna pretpostavka da je test sa zadacima sa osnovnog nivoa koncipiran tako da se očekuje da testirana populacija u proseku reši između 80 odsto i 100 odsto zadataka na osnovnom nivou, što odgovara očekivanom rasponu ostvarenosti standarda na osnovnom nivou“.

Uz konstataciju da učenici i zadaci nisu isto i u iščekivanju objašnjenja iz Zavoda za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja, Danas primećuje da se u analizi ne pominje uticaj pandemije na ukupne rezultate, kao i na školski uspeh prethodne generacije malih maturanata.

Takođe su, drugu godinu zaredom, izostali zaključci prisutni u svim ranijim izveštajima koji ukazuju da sa školskim ocenjivanjem ima dosta problema i da postoji raskorak između ocena i znanja koje đaci pokažu na maloj maturi.

Prošle godine je delimično promenjena metodologija. Tako se sada u analizi konstatuje da se „ocenjivanje zasniva na principima objektivnosti i pravednosti, što potvrđuju pozitivni koeficijenti korelacije između rezultata na sva tri testa i opšteg uspeha“.

Podaci o školskom uspehu navode na zaključak da bi rezultati male mature trebalo da budu mnogo bolji ako se ima u vidu da je 51,3 odsto đaka koji su u junu polagali, završilo peti razed sa odličnim uspehom, u sedmom ih je bilo 41,1 odsto, a na kraju osmog 42,6 odsto. Vrlodobrih je na kraju osmog razreda bilo 34,8 odsto, dobrih 21,1 odsto, a dovoljnih samo 1,5 odsto.

Za istraživače je očekivano da bolje rezultate na završnom ispitu od proseka imaju učenici nosioci Vukove diplome: prosečno postignuće vukovaca je najveće na kombinovanom testu i iznosi 16,86 bodova. Slede maternji jezik sa 16,78 i matematika sa 16,36. Najbolje rezultate pokazali su vukovci sa teritorije Grada Beograda.

Kao i prethodnih godina, devojčice su uspešnije od dečaka, pri čemu su razlike veće na testu iz maternjeg jezika nego na druga dva testa. Dobijene razlike u korist devojčica zabeležene su kako na republičkom, tako i na okružnom nivou, ali i u većini opština.

Izvor: Danas

Prethodni članakSa analize stiglo 198 uzoraka iz Moravičkog okruga, dvocifren broj novozaraženih samo u Ivanjici
Sledeći članakGlišić pred meč sa Partizanom: Da odigramo iznad naših mogućnosti, pa šta bude

3 KOMENTARA

  1. Neznanje i nekopetentnost je rak rana našeg prosvetnog kadra. Skoro sam čitao da neka Jerotijevićeva kaže da ima mnogo đaka u razredu pa je zato nivo znanja slab. Po njoj treba da bude 24. Pa nije sreće da bude više đaka a boljeg prosvrtnog kadra, koji će da se trudi da đake zainteresuje za učenje. A šta oni rade. Neka se preispitaju.

  2. 0snovci bez osnovnog nivoa znanja? Čudno li je? Kakvi predavači učitelji, nastavnici takvi i đaci. Takav i nivo znanja. Svakom, iole pametnom, je jasno. Pa vidimo li šta rade tzv prosvetni kadar. Niti šta rade niti šta znaju.

OSTAVITE ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here