Kompanija „Ahold Delhaize“ (Delez), koja je vlasnik brojnih maloprodajnih radnji u Srbiji i svetu, zatražila je arbitražu pred međunarodnim sudom u Vašingtonu (ICSID, Center for Settlements of Investments Disputes) zbog nametnutih marži u Srbiji, prenela je Nova.rs.
Ovu informaciju najpre je objavio nemački Frankfurter algemajne cajtung (FAZ).
Kako je navedeno u nemačkom dnevniku, kompanija je provela mesece u pregovorima sa vlastima u Srbiji kako bi se našlo zajedničko rešenje, ali bez uspeha.
Rešenje Vlade Srbije po toj uredbi, kako je navedeno u tekstu, stavilo je podružnicu „Delez Srbija“ u situaciju da posluje sa gubicima, odmah nakon usvajanja tog dokumenta.
U tekstu se navodi da je „Ahold Delez“ najpoznatiji na svom domaćem tržištu po lancu supermarketa Albert Hajn, te da se Srbija smatra značajnim tržištem, iako učestvuje sa manje od pet procenata u evropskoj prodaji te kompanije.
Kompanija pred sudom osporava propis usvojen prošlog septembra, kada je Vlada Srbije ograničila marže u 23 kategorije proizvoda na početni period od šest meseci.
Navedeno je da su veliki trgovinski lanci pogođeni uredbom koja se odnosi na više od tri četvrtine asortimana proizvoda, što čini više od četiri petine njihovih prihoda.
Kako je istaknuto, bez ovih ograničenja marži, trgovci na malo su poslovali sa neto prihodima od samo dva do četiri i po procenta.
U tekstu Frankfurter algemajne cajtunga navodi se i da je „Ahold Delez“ navodno zatvorio 25 prodavnica u Srbiji od septembra.
Pišu i da „Delez Srbija“ posluje već 25 godina i da sada ima 547 prodavnica sa više od 11.000 zaposlenih.
Navedeno je da kao strani investitor u Srbiji „Ahold Delez“ može da ostvari svoj zahtev za nadoknadu štete ne samo kroz potencijalnu tužbu pred srpskim nacionalnim sudom, već i putem međunarodne arbitraže.
Osnova za takve zahteve su bilateralni investicioni ugovori ili drugi međunarodni sporazumi.
Podseća se da je takav sporazum postojao između Holandije i bivše Jugoslavije.
Nakon raspada multietničke države, sporazum je ponovo ispregovaran između Srbije i Holandije i stupio je na snagu 2004. godine.
Podseća se da pored toga postoji i sporazum između zemalja članica EU i Beograda, koji je na snazi od 2013. godine.
Ministarka unutrašnje i spoljne trgovine Jagoda Lazarević izjavila je da „Delez“ nije diskriminisan kao investitor u Srbiji, niti i jedna kompanija iz bilo koje zemlje.
- Delez je jedan od 27 trgovinskih lanaca koji su obuhvaćeni Uredbom i to je sve vreme komunicirano sa njima – rekla je Lazarevićeva.
Ministarka je ranije izjavila da uredba o ograničavanju marži nije usmerena protiv poslovanja stranih trgovinskih lanaca, ali da Srbija želi adekvatan tretman, odnosno da ima slične uslove koje ti lanci imaju u zemljama EU gde im je sedište.
- Naše namere su krajnje pozitivne i ja ponovo koristim priliku da kažem da ono što mi želimo je da se i Deleze i svi drugi, pogotovo kompanije koje dolaze iz EU, ponašaju u skladu sa načinom kako se to dešava tamo i želimo prosto da imamo slične uslove. To znači da Srbija nije nikakva zemlja nekog trećeg sveta. Mi prosto želimo da nas tretiraju na adekvatan način i da se tako ponašaju, da zarade, da profitiraju, naravno da se razvijaju, ali postoje određene granice – navela je Lazarevićeva.
Izvor: Beta, Tanjug
