Vlada je izmenila Uredbu o ograničenju cene naftnih derivata i benzinskim stanicama maržu sa devet povećala na 13 dinara, nakon što je krajem prošle godine ona podignuta sa sedam dinara.
Povećanje marže u ovom trenutku potrošače ne dotiče. Maksimalne cene evrodizela i benzina i dalje će biti ograničene.
Predsednik Udruženja vlasnika benzinskih pumpi Milan Rakić kaže za „Danas“ da marža mora da bude srazmerna investiranom, odnosno nabavnoj ceni.
– Mora biti procentualna, ne može da raste cena, a marža u apsolutnom iznosu ostaje ista, što znači da se procentualno smanjuje. Mi smo radili sa 3,5 odsto maržom, sa kojom niko ne može da radi. To znači da je posao već uništen – kaže Rakić.
Kompletno tržište je dobio NIS, kaže, jer jedino NIS ima pravo na veleprodajnu cenu.
– Svi mi gorivo nabavljamo iz Pančeva, šta je država uspela da uradi? Da nam cena dizela ne bude najviša i tako godinu dana. Dozvolili su da samo NIS prodaje poljoprivredno gorivo za 179 dinara. A sve te anomalije na tržištu su posledica potpuno pogrešne uredbe i potpuno pogrešnog pravilnika za obračun veleprodajnih cena – napominje.
Ispaštaju, ističe, jedino privatne benzinske stanice, a ne NIS jer on formira za sebe veleprodajnu cenu i u veleprodajnoj marži uspeva da ispuni sve ono što im nije dozvoljeno u maloprodaji.
– Da bi privatne benzinske stanice preživele, potrebno je da marža bude 10 odsto, da bi se pokrili troškovi marža minimum mora da bude 8,4 odsto – naglašava Milan Rakić.
S druge strane, generalni sekretar Udruženja naftnih kompanija Srbije Tomislav Mićović kaže za „Danas“ da će posle najnovije izmene uredbe biti omogućen nastavak rada mreže benzinskih stanica koja može da zadovolji potrebe potrošača u svim delovima Srbije.
– Povećanje razlike između veleprodajne i maloprodajne cene sa devet na 13 dinara, došlo je za neke prekasno, ali većini benzinskih stanica će omogućiti opstanak. Naglašavam opstanak, jer svi troškovi koji se finansiraju iz razlike u ceni su značajno povećani u poslednjih godinu dana, tako da o nekoj ekstra dobiti ne može biti ni govora – navodi Mićović.
Ograničenje cena derivata nafte je, ističe, mera za kojom je početkom energetske krize posegla većina država u Evropi.
– Teorija ekonomije i iskustva iz nekih ranijih vremena upozoravaju da takva mera može da pomogne samo ako ima ograničeno trajanje, jer vremenom počinje da generiše negativne efekte, može da ugrozi snabdevenost, pa i da trajno naruši tržište nekog proizvoda – kaže Mićović.
Mesecima unazad UNKS je upozoravao, kako kaže, da je zbog nerealno male razlike između nabavne i prodajne cene koja je utvrđena uredbom, ugrožen opstanak gotovo polovine benzinskih stanica u Srbiji, pre svega onih koje se ne nalaze u vertikalno integrisanim kompanijama u kojima se maloprodaja održava uz veliku podršku drugih segmenata poslovanja.
Osim toga, napominje, brojne privatne benzinske stanice u agrarnim regionima Srbije su ostale bez kupaca, jer je uredbom NIS obavezan da poljoprivrednim gazdinstvima prodaje evrodizel po ceni daleko nižoj od tržišne, što je više nego dovoljan razlog da se snabdevanja agrara potpuno preseli na benzinske stanice ove kompanije.
– Zbog svega toga zatvorene su mnoge benzinske stanice, a manje naseljena područja Srbije praktično su počela da ostaju bez snabdevanja gorivom. Sada posle povećanja propisane razlike između nabavne i prodajne cene, očekujemo se da će biti uspostavljen obrnut trend – kaže Mićović.
Izvor: Danas
