ČAČAK – Takozvani “zumeri“ su deca, adolescenti, omladina, koji su rođeni od 1996. do 2012. godine. To je prva generacija koja je rođena u digitalnom dobu. Reč je o takozvanoj “generaciji zed“ koja uopšte nema svest o tome da internet svojevremeno nije bilo nešto što je dostupno 24 sata sedam dana u nedelji.
Kao takvi, oni su razvili nove načine razmišljanja, na potpuno drugačiji način im rade frekvencije u mozgu, jako puno vremena provode na društvenim mrežama i, generalno, u digitalnom svetu.
Tu ih očekuju brojne zamke.
– Osnovne zamke digitalnog sveta je da jako puno omladine i adolescenata nema svest o tome kakve sve opasnosti i zamke vrebaju u tom digitalnom svetu i na koji način to utiče na njihovo mentalno stanje – kaže Višnja Živković iz organizacije “3,2,1 Srbija“, koja sprovodi projekat “Zamke koje sa sobom nosi digitalni svet“.
Ona je navela i rezultate najnovijih istraživanja o navikama “generacije zed“ na internetu.
– Prema najnovijim istrživanjima sprovedenim u avgustu na više od 1.000 adolescenata i omladine, pripadnika “zed“ generacije, dokazano je da oni provode između sedam i osam sati na mobilnom telefonu. Ukoliko uzmemo za primer da bi trebalo da spavaju osam sati, da ostalih osam sati provode u školi, na fakultetu ili poslu, zaključujemo da oni praktično sve svoje slobodno vreme provode na internetu. I to jedna od osnovnih zamki u koje upadaju, a to je takozvana zavisnost od digitalnih platformi i interneta – ističe Živković.
Prema njenim rečima, postoje aktivni i pasivni korisnici društvenih mreža, a obe kategorije su izložene ozbiljnim rizicima u digitalnom svetu.
– Pasivni korisnici su oni koji samo pregledaju tuđi sadržaj, nemaju direktnu interakciju sa drugim korisnicima, dok su aktivni oni komentarišu, lajkuju, kače svoje slike, storije i objave. Najveća zamka u koju tada upadaju je prekid trenutka koji se dešava u realnom svetu, jer onog trenutka kada objavimo neki “kontent“ na društvenim mrežama, tog trenutka je u stvari nama bitna samo reakcija drugih korisnika – koliko je ljudi videlo naš stori, ko je pogledao, da li nam je neko poslao poruku u inboks ili u “DM“ na Instagramu, i to je momenat kada ni zapravo prestanemo da postojimo u stvarnosti, nego živimo u virtualnom svetu. Mimo toga, kompletna naša izloženost sa sobom nosi potencijalnu opasnost od digitalnog nasilja. To nasilje može biti benignije ako su u pitanju negativni komentari ili ozbiljno kada je reč o narušavanju privatnosti ili pretnji – naglašava Živković.
Kako se izvući iz vrtloga zvanog zavisnost od digitalnih platformi i društvenih mreža?
– Zlatno pravilo je da, ako imamo recimo sedam sati slobodnog vremena, pola tog vremena provedemo na internetu, a pola u oflajn svetu. To je za početak nešto što bi stvorilo određenu vrstu balansa. Sa druge strane, mi kao roditelji i pripadnici starijih generacija moramo da znamo da prepoznamo, jer mi smo ti koji smo prvi dali detetu mobilni telefon, bilo kakva vrsta zabrane može biti kontraproduktivna. Postoje roditeljske kontrole koje ograničavaju upotrbu određenih aplikacija i ukupno vreme provedeno na telefonu. Međutim, to može da dovede do nove zamke, a to je konflikt sa detetom. Praktično, onog trenutka kada vi njemu zabranite upotrebu mobilnog telefona ulazite u konflikt – zaključuje Višnja Živković.
Ona naglašava da roditelji, sa jedne strane, moraju imati spremnost da nauče dece kakve sve stvari može da radi u realnom svetu i da se, sa druge strane, provodi mnogo više kvalitetnog vremena sa decom.
Izvor: Morava info
Setih se Branko Miljkovic je rekao „ubi me prejaka rec“
Tu pomoci nema dok se ne poubijamo. A to zakljucujem po najprostijoj upotrebi istih, dozvoljena je svaka komunikacija. Pa je pamama za komentarima o svemu I svacemu. I sta znamo I ne znamo. Bitno je da se pljujemo, vredjamo sto je moguce grdje. Dosli smo do najvise take mrznje. Znaci ne treba nam oruzjje. Ubice nas prejake reci. Neko je nekada to rekao. Sad je vreme za to.
Sami sebi prave posao i izmisljaju