Nadežda Petrović: Nacionalna misija heroine moderne

0

NOVI SAD – Spomen-zbirka Pavla Beljanskog organizuje sutra od 11.30 časova naučni skup posvećen Nadeždi Petrović (1873–1915), kao završnicu obeležavanja 100 godina od smrti znamenite slikarke, jedne od najvećih umetnica 20. veka.

Jednodnevni skup okupiće deset eminentnih stručnjaka za oblast moderne umetnosti iz Ljubljane, Zagreba, Splita, Beograda, Valjeva, Čačka i Novog Sada koji će u svojim izlaganjima prvi put u javnosti predstaviti nova saznanja o životu i delu Nadežde Petrović sa aspekta istorije umetnosti, istorije, fotografije i zadužbinarstva, objedinjena u bogato ilustrovanom zborniku radova. Naučni skup se održava u ambijentu gostujuće izložbe “Valjevo – grad bolnica (1914–1915)” Narodnog muzeja iz Valjeva.

Revolucionarno za svoje vreme, visokih umetničkih dometa slikarstvo Nadežde Petrović je avangardnim karakterom ugrađeno u same korene srpske moderne. Sa delima u kojima boja poprima samostalnu ekspresivnu vrednost, ona uvodi srpsku umetnost u savremene evropske tokove, mada nailazi na nerazumevanje okoline. Prisutna u javnom životu Beograda, uz nastavnički posao piše kritike, organizuje izložbe i kolonije, budi patriotski duh, učestvuje u ratovima, putuje, slika i fotografiše. Kao pasionirani fotograf, prva je srpska umetnica koja se kontinuirano bavi ovim medijem. Nadeždin slikarski doživljaj čoveka i prirode može se pratiti kroz četiri razdoblja: minhensko (1898–1903), koji podrazumeva građenje ličnog stila; srbijansko (1903–1910), gde pejzaž i čovek ostaju centralna tema, a koloristički ekspresionizam dobija prevagu; parisko (1910–1912), u kome ostvaruje sintezu ekspresionističko-fovističke poetike; u poslednjem, ratnom razdoblju (1912–1915), njena slikana vizija oličena je u svedenosti i izrazitom intenzitetu palete, navode organizatori skupa.

Uvek korak ispred savremenika, Nadežda Petrović je prva u nacionalnoj umetnosti u potpunosti otkrila slikarsku misiju transponovanja prirode u sliku, i gotovo pođednaku pažnju posvetila angažmanu na nacionalnom i političkom planu. Početak Prvog svetskog rata zatiče Nadeždu sa bratom Rastkom u Veneciji, gde se oporavlja od bolesti i iznurenosti usled učestvovanja u Balkanskim ratovima. Želeći da se ponovo posveti nezi ranjenika, vraća se u domovinu i stavlja na raspolaganje srpskoj Vrhovnoj komandi kao vojna bolničarka. Ratne događaje beleži na skicama, crtežima i slikama. Provodeći danonoćno vreme uz bolesnike u Prvoj valjevskoj rezervnoj bolnici bila jedna od tragičnih žrtava epidemije pegavog tifusa, 1915.

Prepoznajući značaj celokupnog stvaralaštva Nadežde Petrović za nacionalnu umetnost, Pavle Beljanski je kao svojevrstan omaž umetnici u svoju kolekciju uvrstio četrnaest vrhunskih Nadeždinih dela, kao što su, na primer, Resnik (1905), Beogradsko predgrađe (1908), Anđa (1906), Guslar (1906), Jaša Tomić (1910) ili Ksenija Atanasijević (1912). Spomen-zbirka je priredila izložbu fotografske zaostavštine „Nadežda Petrović: s obe strane objektiva“ autorke dr Jasne Jovanov, koja je gostovala u mnogim gradovima u Srbiji, kao i u Banjaluci, a ove godini nastavlja sa gostovanjima među kojima je i predstavljanje u Modernoj galeriji u Zagrebu.

Izvor: Dnevnik

BEZ KOMENTARA

PRE SLANJA KOMENTARA, MOLOMO VAS DA OBRATITE PAŽNJU NA SLEDEĆE UPUTSTVO:
Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Portal Morava info zadržava pravo da, ukoliko ih proceni kao neumesne, skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, bilo kakvu pretnju, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj. Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. Portal Morava info nema nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za skraćivanje komentara i njihovo objavljivanje. Redakcija ne odgovara za stavove čitalaca iznesene u komentarima. Vaš komentar može sadržati najviše 1.000 pojedinačnih karaktera, i smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.

OSTAVITE ODGOVOR