Nastavničko veće čačanske Gimnazije: Smernice Ministarstva prosvete izazivaju bes i rezigniranost

ČAČAK – Nastavničko veće čačanske Gimnazije obratilo se pismom javnosti, a povodom novih smernica Ministarstva prosvete, i naveli su da te smernice „izazivaju bes i rezigniranost nastavnika“.

Tekst prenosimo u integralnoj verziji:

Nastavičko veće Gimnazije u Čačku, koja se od 1837. godine bavi obrazovno–vaspitnim radom na dobro svog naroda i države, na sednici održanoj 30. avgusta 2023. godine, pažljivo i odgovorno je razmotrilo dokument koji je, pod naslovom „Smernice za organizaciju i realizaciju obrazovno – vaspitnog rada u srednjoj školi u školskoj 2023/2024. godini“, dostavilo Ministarstvo prosvete. Nakon razmatranja ovog dokumenta, Nastavničko veće je rešilo da se obrati javnosti i ukaže na svoje stavove, smatrajući ih osnovom za ozbiljan javni dijalog svih zainteresovanih strana.

Smernice koje je Ministarstvo poslalo školama kao pomoć za realizaciju nastave izazivaju bes i rezigniranost nastavnika. Ministarstvo prosvete i ceo državni sistem već odavno imaju nipodaštavajući odnos prema školama i njihovim zaposlenima. Tretiraju nas kao jedine krivce za nedostatke i potpuni fijasko školskog sistema, što nedvosmisleno i pišu u svom dokumentu: „Direktor, nastavnici, stručni saradnici i roditelji odgovorni su za ostvarivanje ovih ciljeva kojima se obezbeđuju bezbedno i podsticajno okruženje za učenje i razvoj svih članova školske zajednice“.

Kao da škole su u ovom društvu nisu jedina mesta gde se neguje tolerancija, gde se nasilje kažnjava i gde je istinski vrednosni sistem još uvek opstao.

Mi nismo krivci za novonastalu situaciju u društvu, koje je prepuno nasilja i netrpeljivosti. Nastojeći da odbranimo obrazovno–vaspitnu ulogu škole, stalno pozivamo da dijalog i uzajamno uvažavanje. Već dugo mi dajemo konstruktivne predloge koje ministarstvo ne čuje: umesto dodavanja novih predmeta predlažemo smanjenje broja učenika u odeljenju i smanjenje broja časova po nastavniku, kao i rasterećenje programa a ne snižavanje kriterijuma.

Škola nije izolovana sredina. Ona, u ovom trenutku, funkcioniše samo zahvaljujući odgovornim pojedincima. Osnovni problem i izvor nasilja je ovakvo društvo, kao i nasilje sa kojim deca dolaze u dodir preko nacionalnih frekvencija koje su im dostupne, što preko televizijskih emisija, što preko mreže. Odgovornost je na ovom društvu i državi, a ne na nastavnicima i roditeljima, koje niko ništa nije pitao.

Smernice u sebi sadrže sve što je već definisano planovima i programima i što svaki nastavnik sa minimumom metodičkih i didaktičkih znanja već praktikuje. Odbijamo da učestvujemo u banalizaciji i poprostačenju našeg poziva. S tim u vezi želimo da podsetimo sastavljače smernica da se vrednosti ne uče uvođenjem novih predmeta, iznuđenim razgovorima i dodatnim časovima kojih deca inače imaju previše, već u samom toku nastavnog procesa.

Nastavnik je model ponašanja i da bi uopšte mogao da radi svoj posao, on uvek nastoji da stvori atmosferu zasnovanu na „međusobnom poštovanju, saradnji i solidarnosti uz uvažavanje razlika“.

Ove vrednosti se, kad su prosvetari u pitanju, uspostavljaju pravednošću, razumevanjem, jednakim odnosom prema svim učenicima, uvažavanjem njihovih potreba, životnom vedrinom i optimizmom. Vrednosti se ne uče napamet; za to su potrebni modeli, a to su, kad su škole u pitanju, nastavnici koji deci svojim radom i ponašanjem da i život i učenje imaju smisla u društvu koje ceni znanje i vaspitanje.

S druge strane, smernice ne uvažavaju razvojne karakteristike dece, našeg podneblja i konteksta u kome najmlađi odrastaju, potpuno zanemaruju interesovanja dece različitih uzrasta i neprekidno prave istu grešku određujući sve iz pozicije odraslog, i to odraslog koji nikad nije kročio u školu.

Suština je da su promene nužne, ali da treba poslušati ljude iz prakse, to jest prosvetare. Mi ne želimo da se igramo vrednosnim sistemom naših đaka i zato smatramo da su ove i ovakve smernice besmislene.

Kao teze za budući plodotvoran dijalog navodimo sledeće:

1. Ključno pitanje glasi – ko je odgovoran za kreiranje sistema? Po ovom dokumentu, sistem je odličan, samo ne valjaju direktori, nastavnici, stručni saradnici i roditelji (koje niko, ništa, nikad, ni o čemu nije pitao) iako je upravo sistem taj koji je zakazao.

2. Ministarstvo prosvete skida sa sebe svaku odgovornost, svodeći svoj dokument samo na sugestije, dok metode treba da odredi sama škola. U stvari, ako se kod donošenja pravila u školi traži saglasnost i učešće svih aktera obrazovno – vaspitnog procesa, svi bi trebalo da budu uključeni u kreiranje sistema iza koga, preko zakona i propisa, stoji Ministarstvo prosvete.

3. Škola tri sedmice treba da se bavi „tematskom nastavom“ o nenasilju. Kako tematsku nastavu tog tipa vezati za, recimo, časove hemije?

4. Umesto unapređivanja vaspitnog rada, nama se nameću samo administrativne obaveze.

5. Ovakav dokument unosi pometnju u ritam školskog rada i sigurno neće ništa popraviti. Istovremeno, pošto se u smernicama poslatim školama izmišlja „topla voda“, pitamo se – šta smo mi to do sada radili i da li smo uopšte školovali i vaspitavali decu?

6. U dokumentu ne postoji ni reč o stručnosti nastavnog osoblja za ovakav pedagoško – psihološki rad, niti se oni bilo čime motivišu da ga preduzmu. Iako postoji deo o motivisanju dece, ništa se ne govori o poboljšanju položaja prosvetnih radnika ni u obrazovno – vaspitnom sistemu, a ni u društvu u celini.

Nastavničko veće poziva sve zainteresovane za stabilnost obrazovno–vaspitnog sistema u našoj zemlji da otpočnu razgovor posle koga će stvaralačka budućnost škole biti trajno obezbeđena.