Petković: U subotu neodgovorni opozicioni političari čekaju da studenti iznesu sve, a oni da preuzmu igru

ČAČAK – Povodom aktuelne političke situacije u Čačku i Srbiji, i današnje konferencije za novinare ujedinjene čačanske opozicije, oglasio se pomoćnik gradonačelnika Miroslav Petković.

Njegov autorski tekst prenosimo u celosti:

U pokušaju jednog neuspešnog traktata, jedne opozicione grupacije u Čačku, imali smo priliku da pročitamo par nabacanih rečenica, svesno skraćen citat iz „Tvrđave“ Meše Selimovića, jer nedostaje početak – „Usamljenost rađa misao…“ i konačno, poziv građanima da učestvuju u radu Skupštine grada Čačka, u subotu, 15. marta 2025. godine..

Od Gradca i čestitog kneza Stracimira, Čačka iz 1408. godine, 1850 dana provedenog u ropstvu Osmanskog carstva, osvajanja slobode, vođeni Voždom Karađorđem, barjaktarom Tanaskom, knezom Milošem, hrabrim vojvodama i knezovima, slavnih pobeda u dva Balkanska i Velikom ratu, od 1918. kada smo zbog „braće“ Hrvata i Slovenaca, ukinuli srpsku državu i podelili grb na 3 dela, podelili himnu na 3 strofe, podelili pobedničku zastavu sa poraženima, doživeli da srpskom vojniku komanduju poraženi oficiri, koji su slušali pobednički „Marš na Drinu“, a u sebi pevušili „Radecki marš“, do današnjih dana.

Naš veliki major Gavrilović nije postao srpski general, mali Momčilo Gavrić je morao ponovo da ide u vojsku, Milunka Savić je radila kao čistačica u banci, Mihajlo Madžarević, trostruki vitez Karađorđeve zvezde iz 5. puka Drinske divizije, je nosio džakove u šećerani na Čukarici, patrijarh Varnava i budući patrijarh Gavrilo su čekali ispred vrata predsednika Jugoslovenske Vlade… Aprilski rat je trajao samo 10 dana, jer se tada nije branila Srbija, već je udario brat na brata, Solunac na Solunca. Od pokolja ustaškog „srbosjeka“ u Jasenovcu, razaranja i žrtava tokom agresije NATO pakta, dočekasmo da danas živimo u Srbiji – državi srpskog naroda i drugih naroda koji u njoj žive i nemamo nikakvu potrebu da se pravdamo ni Zagrebu, ni Sarajevu, niti bilo kome. U državi za koju je dva miliona ljudi stradalo da bi mi živeli. Planine mrtvih, da bi mi bili slobodni, sa srpskim imenima i krsnim slavama.

Mi smo narod koji ima Studenicu, kao centar naše crkve tog vremena, pa Hilandar i Žiču kao prvu arhiepiskopiju, pa Peć i Sentandreju, pa Krušedol, Sremske Karlovce i Cetinje, pa Beograd i 1920. godinu kada smo se ujedinili u jednu Patrijaršiju.

Smisao istorije srpskog naroda nije samo da se preživi, da se bolje živi, da se lakše živi – već da se časno živi.

Danas prolazimo kroz neke naše meandre „Martovskih ida“, opterećeni od mržnje iskrivljenom svešću pojedinaca, malim bogovima koji misle da mogu da maltretiraju ljude oko sebe, nekakvim plenumima i zborovima, na najstarijem južnoslovenskom univerzitetu u Beogradu, pseudo prosvećenom kritikom, eshatološkom dimenzijom 15. marta, karijeristima koji zastupaju tezu „Rat je otac svemu“, znajući da u ratu prvo poginu istina i pravda.

U subotu neodgovorni opozicioni političari čekaju da odigraju treće poluvreme, da studenti iznesu sve, a oni da preuzmu igru. Siguran sam da su Srbi, mali, ali demokratski narod i da će odgovornost i pristojnost uvek pobediti netrpeljivost i površnost.

Znam da Sveti Sava danas sedi sa patrijarhom Porfirijem, kao što je sedeo sa p. Irinejom, p. Pavlom, p. Germanom, p. Vikentijem, p. Gavrilom, p. Varnavom, p. Dimitrijem, sa mitropolitom Inokentijem, mitropolitom Mihajlom, p. Rajačićem, p. Lukijanom Bogdanovićem…

Pozivamo sve političare i sve građane na razgovor, demokratsku raspravu, mir i toleranciju i neka nam svima Čačak i Srbija budu iznad svih razlika, jer posle 15. sigurno će osvanuti 16. mart.

Miroslav Petković, pomoćnik gradonačelnika Čačka