Policijski sindikat se oglasio povodom hapšenja kolega

BEOGRAD – Povodom hapšenja 33 čačasnkskih saobraćajaca saopštenjem se oglasio Novi policijsko-sindikalni savez.

Saopštenje prenosimo u celosti:

Skorašnje dešavanje vezano za spektakularno hapšenje 30 saobraćajnih policajaca u Čačku dovodi nas do pitanja “Kuda ide ovaj voz zvani Srbija?”. Kako mediji prenose tokom akcije Sektora unutrašnje kontrole, na teritoriji Policijske uprave Čačak, privedeno je 30 aktivnih policajaca saobraćajne policije i tri bivša pripadnika Ministarstva unutrašnjih poslova zbog postojanja osnova sumnje da su počinili krivična dela primanje mita i zloupotreba službenog položaja.

Kako se dalje navodi osumnjičeni su od februara do maja ove godine na području Ibarske magistrale prilikom izvršenja konkretnih zadataka, od više učesnika u saobraćaju, koje su prethodno uočili u izvršenju saobraćajnih prekršaja, zahtevali i primali novac u različitim iznosima i da su na taj način oštetli budžet Srbije za 1.505.000 dinara.

Kao pripadnici MUP-a, a i kao obični gradjani Srbije podržavamo svaki vid suzbijanja svih kriminalnih radnji u svim segmentima društva, a najpre u našim redovima, naravno ukoliko su opravdani osnovi sumnje.

Medjutim, u celoj ovoj priči postavlja se više pitanja, a jedno od njih je i zašto se, ukoliko su postojali osnovi sumnje i svi ostali elementi koji su ukazivali na kriminalne radnje sada već uhapšenih policajaca, njihovo hapšenje odlagalo od maja meseca do decembra? Da li su eventualni dokazi praktično neka vrsta “šteka” za pokrivanje krupnijih stvari, po sistemu “neka ih u fioci, pa kad zatreba, tu su spremni i uvek aktuelni”?

Postavlja se i pitanje, čemu po ko zna koji put spektakularni, holivudski pristup hapšenju? Da li je bila neophodna dobro izrežirana koreografija sa sve do zuba naoružanih i pod maskama, 100 pripadnika žandarmerije i još deset džipova koji su, naravno po nalogu, pristupili hapšenju kao da se radi o kriminalcima svetskih razmera opasnih po okruženje, a ne o pripadnicima MUP-a.
Jasno je da svako ko je kršio i krši zakon treba da i odgovara za svoje postupke, pa na ma kojoj fukciji ili radnom mestu bio, ali zar ne postoji civilizovaniji model da se to učini, a ne da se na ovakav način uznemirava javnost i zastrašuju gradjani a naravno i policajci.

– Šta ćemo ako se ne dokaže krivica uhapšenih policajaca?
– Ko će ukaljani obraz u tom slučaju oprati i da li je to uopšte moguće?
– Da li ta etiketa treba da ih prati do kraja života?!

Niko nije kriv dok mu se krivica ne dokaže pravosnažnom presudom. Javno označavanje lica kao korumpiranih ili kao kriminalaca pre nego što je njihova krivica utvrđena pravosnažnom odlukom suda, predstavlja povredu pretpostavke nevinosti, zajemčene Ustavom, Zakonom o krivičnom postupku. Zakon o policiji jasno propisuje prava i dužnosti zaposlenih u Ministarstvu unutrašnjih poslova. Otkaz se uručuje zaposlenom na osnovu odluke o utvrđivanju disciplinske odgovornosti, ili osude na kaznu zatvora u trajanju dužem od šest meseci. Procedura je propisana, i zaposleni imaju pravo na sudsku zaštitu. Da li ovo dešavanje ima za cilj da zaplaši sve ostale pripadnike MUP-a i da ih tretira kao sluge?

Kroz ovu kampanju, koja se odnosi na dekriminalizaciju policije, propagira se da ne postoje nedodirljivi i da svako ko se ogreši o zakon zbog toga mora da odgovora, što je ispravno i bilo bi od koristi svima ukoliko se u skladu sa zakonom istraje do kraja. Da li poštujemo zakon, ako je prema Zakonu o javnom tužilaštvu, Javno tužilaštvo samostalni državni organ koji goni učinioce krivičnih dela i drugih kažnjivih dela i preduzima mere za zaštitu ustavnosti i zakonitosti i zabranjen je svaki uticaj na rad javnog tužilaštva i na postupanje u predmetima od strane izvršne i zakonodavne vlasti, korišćenjem javnog položaja, sredstava javnog informisanja ili na bilo koji drugi način kojim može da se ugrozi samostalnost u radu javnog tužilaštva.

Ono vrši svoju funkciju na osnovu Ustava, zakona, potvrđenog međunarodnog ugovora i propisa donetog na osnovu zakona. Ministar unutrašnjih poslova koji je predstavnik izvršne vlasti nije ovlašćen da rukovodi pojedinačnim istragama, niti da o tome obaveštava građane, jer je pretkrivični postupak zatvoren za javnost, osim, ako iz važnih razloga nadležni državni tužilac odluči da neke detalje u vezi istrage saopšti javnosti.

Sve bi ovo napred navedeno bilo možda i lako rešivo da problem nije dublje prirode. Praktično, trebalo bi da se utvrdi da li je korupcija u policiji posledica nekih drugih, dublje ukorenjenih problema. Zašto lečimo posledicu, a prethodno nismo utvrdili uzrok ove “bolesti”.

Bes i nezadovoljstvo zaposlenih u MUP-u Srbije su dostigli nivo kulminacije. Policajci žive na ivici egzistencije i mnogi od njih se na koruptivne poteze odlučuju iz čisto egzistencijalnih razloga.

Ne znači da zbog ove konstatacije opravdavamo postupke pojedinih policajaca, naprotiv, problem treba rešavati i saseci u korenu jer ti isti ljudi idu linijom manjeg otpora i ne bore se za svoja zakonom predvidjena prava. Takve slučajeve treba sankcionisati, ali isto tako potrebno je posvetiti se problemima u policiji i rešavati ih po stepenu hitnosti.

Materijalno obezbedjen policajac je i dobar policajac, koji će u tom slučaju na svom radnom mestu biti posvećen poslu i skoncentrisan na radne zadatke, ne razmisljajući da li će imati čime da prehrani porodicu.

Takodje veliki broj policajaca je pod hroničnim stresom plašeći se za opstanak na svom radnom mestu. Šta može da radi policajac koji izgubi posao nakon 20 i više godina provedenih u policiji. Većina njih je završila srednje policijske škole, i policijski poziv je jedini za koji su stručno i profesionalno osposobljeni. Pripadnici MUP-a više brinu o svojoj egzistenciji i traže način da se ne nađu na spisku za otkaz nego kako da rade svoj posao.

Nezadovoljstvo u policiji zbog mizernih plata i nepodnošljivih uslova za rad može kulminirati opštom pobunom.

Ovim putem pozivamo nadlezne da malo ozbiljnije pristupe problemima u MUP-u koji su daleko veći od loših uniformi i dotrajalih automobila. Država mora da reaguje jer ukoliko su pripadnici MUP-a nezadovoljni, jer su loše plaćeni, nemaju adekvatnu opremu i uslove za rad, dovodi se u pitanje bezbednost Republike Srbije i svakog građana koji u njoj živi.

Novi policijsko-sindikalni savez.