Više od pola ljudi iz unutrašnjosti starosti do 50 godina razmišlja da emigrira u inostranstvo, a iznenađujuće je visok onih sa osnovnom školom koji bi da se isele pre van zemlje nego u Beograd ili neki drugi grad, sledi iz istraživanja koje je Geografski fakultet uradio na zahtev ministarske bez portfelja zadužene za demografiji i populacionu politikuSlavice Đukić Dejanović.
Istraživanje je obuhvatilo više od 3.000 ispitanika u Leskovcu, Užicu, Zrenjaninu i Zaječaru.
Autori istraživanja zaključuju da je iseljavanje iz zemlje dominantan pravac migracija stanovništva Srbije, tj. egzodusa koji već postoji i ima trend da se i dalje nastavi, ako se merama države ne utiče na njegovo smanjenje.
Navodi se i da je da je značajno opala privlačna snaga regiona Beograd kao destinacije za migracije jer mali procenat ljudi želi da se preseli u prestonicu.
Kod mladog stanovništva veoma je visok udeo onih koji razmišljaju o preseljavanju u inostranstvo i to: 57,1% u starosti 20-24 godine i 63,8% u starosti 25-29 godina.
U inostranstvo žele da se isele lica koja nisu u bračnoj zajednici, koji žive sa roditeljima (55,6%) ili su podstanari (61,6%), u partnerskoj zajednici i koja rade u privatnom sektoru (svako drugo lice) ili su izdržavana lica (62,6%).
Kako se navodi, čak i kod lica koja imaju posao u državnom sektoru, veoma je visok udeo onih koji bi se iselili u inostranstvo, što znači da sadašnji nivo materijalnih prihoda i stalan posao nije garant ostanka u državi, navodi se u istraživanju.
Razlozi za selidbu iz svog mesta najčešće su loša ekonomksa situacija, bolje plaćen posao i nemogućnosti pronalaženja posla. Odmah nakon ovih faktora, na odluku o preseljavanju utiču i problemi u funkcionisanju državnog aparata: korupcija i nedostatak pravne države.
Ekonomski razlozi su glavni faktori migriranja i kod muškog i kod ženskog stanovništva.
Populacija žena kao važniji razlog za buduću emigriraciju navodi napredovanje u karijeri, nastavak školovanja i porodične razloge, a kod muškaraca su zastupljeniji faktori vezani za korupciju u društvu i nestabilnu političku situaciju.
Kao prvorazredni faktor emigracije kod mladog stanovništva od 20-24 godine istaknuta je nemogućnost pronalaženja posla, u starosnoj grupi od 25-29 godina bolje plaćen posao, a lošu ekonomsku situaciju kao najvažniji faktor preseljavanja vide lica u starosti od 30-34 godine.
Nedostatak perspektive kao razlog iseljavanja u prvi plan ističu ispitanici u 40-im godinama, stanovništvo u starosti 45-49 godina navodi korupciju, a ispitanici od 55-59 godina porodične razloge (spajanje porodica) kao faktor preseljavanja.
Nemogućnost nalaženja posla kao razlog za migraciju navode ispitanici bez i sa završenom osnovnom školom, bolje plaćeni posao navode lica sa završenom srednjom i visokom školom, a visokoobrazovani pored ekonomskih faktora potenciraju i bezperspektivnost i nedostatak pravne države.
Istraživanje je pokazalo da svaki četvrti stanovnik ozbiljno namerava da se preseli u narednih godinu dana.
Više od pola ispitanika u četiri analizirane lokalne samouprave označili su da je trenutno stanje u zemlji loše i veoma loše (57,0% njih), dok se svega njih 13,1% izjasnilo da je izuzetno dobro i dobro.
Strukturna analiza po starosnim grupama pokazuje da što je mlađa starosna grupa ispitanika procena opšteg stanja u zemlji je nepovoljnija, te je najnezadovoljnija grupa ispitanika u kategoriji 20-29 godina, gde preko 60% ispitanika ocenjuje situaciju u zemlji kao veoma lošu i lošu.
Analiza ispitanika prema školskoj spremi pokazuje da su najnezadovoljniji trenutnim stanjem u zemlji ispitanici sa visokom (56,4%), višom (53,2%) i srednjom školom (53,9%).
Ako se gleda izvor novca za život domaćinstva, najzadovoljniji su oni koji rade u državnom sektoru, njih 43% dok su najnezadovoljniji oni koji rade u privatnom sektoru 36,2% ili ispitanici koji pripadaju različitim socijalnim grupama.
Veoma mnogo i mnogo poverenja u rad lokalnih institucija ima 11,1% ispitanika, delimično poverenja ima 29,7%, malo poverenja 18% anketiranih lica, dok čak 34,2% lica nema poverenja.
Istraživanje je pokazalo da je najveće nezadovoljstvo radom lokalnih samouprava (nemaju poverenja i imaju malo poverenja) u starosnim kategorijama 20-24 godine (59,9%) i 25- 29 godina (56,2%), zatim kod ispitanika srednje školske spreme (35,8%), kod zaposlenih u privatnom sektoru (40,6%).
Tri glavne prepreke za postizanje veće efikasnosti rada lokalnih samouprava ispitanici vide u: korupciji (28,8%), kvalifikaciji zaposlenih (23,7%) i organizaciji rada (20,1%).
Korupciju kao faktor neefikasnosti rada lokalne samouprave posebno ističu mlađe starosne grupe ispitanika od 20-29 godina (31,2%) i zaposleni u privatnom sektoru (33,6%).
Izvor: Nova ekonomija
Ja znam ljude koji bi hteli da zive u Leskovcu i imaju mogucnosti, ekonomija im nije problem ali pored toliko zavisti i mrznje i bahatosti niko ne zeli da se smara time sto ce ostati u Leskovcu