Pandemija i rat u Ukrajini uticali su na proizvodnju, ali i na tržište automobila. Manje se proizvode novi, a prodaja starih se odlaže. Zbog toga su poskupeli i polovni automobili – 21 odsto u poređenju sa prošlom godinom, a čak 29 odsto u odnosu na 2020.
Kupovina automobila, i nekad i sad, zahteva ozbiljnu pripremu – u smislu informisanosti, ali i znatnu količinu novca. Uz aktuelna svetska zbivanja, to su verovatno i najvažniji razlozi zbog kojih se ljudi češće odlučuju za kupovinu polovnih vozila. To potvrđuju i podaci do kojih je došao sajt Polovni automobili, a koje je predstavila Romana Takov, gostujući na Prvom programu Radio Beograda.
Godišnje, kupi se oko 150.000 polovnih vozila, i to više na dizel-pogon. Najviše, kako je rekla, dizelaši i folksvagen, uprkos rastu cena.
– Pandemija je ostavila veliki trag na industriju automobila, pre svega zbog mikročipova, za koje postoje teškoće i u nabavci i u proizvodnji, što je dovelo do manje proizvodnje novih, a samim tim i do odlaganja prodaje starih automobila. Takođe, na tržište automobila i proizvodnju novih utiče i aktuelna situacija između Rusije i Ukrajine, obe ove zemlje su značajne za auto-industriju zbog sirovina i proizvodnje komponenti. Rusija je jedan od glavnih izvoznika i proizvođača katalizatora, što dodatno otežava ionako velike probleme u ovoj oblasti – rekla je Takov.
Istraživanje koje su sproveli u periodu januar–avgust 2022. pokazalo je da je, zbog svega navedenog, porasla i cena polovnih vozila.
Tako su automobili, stari do 20 godina, ove godine skuplji za 21 odsto nego prošle godine u istom periodu, a čak 29 odsto skuplji nego 2020. Posledica takvog stanja je da sada neko ko je kupio automobil pre tri-četiri godine može da ga proda po praktično istoj ceni.
– Naši automobili su prosečno stari 17 godina, i na to najviše utiče cena – istakla je Takov.
Napominje da je više od 80 odsto svih polovnih automobila kupljenih iz uvoza ove godine, staro prosečno 10 godina.
– A što se cena tiče, prema istraživanju koje smo radili prošle godine, i gde je učestvovalo preko 8.000 ispitanika, najviše se kupuju vozila čija vrednost se kreće od tri do pet hiljada evra, potom ona od dve do tri hiljade, i tek onda vozila čija se cena kreće između pet i sedam hiljada evra – kaže Romana Takov.
Značajan je i podatak da, kad se kupuju novi automobili, preko 60 odsto kupaca se odlučuje za benzince, a kada se kupuju polovni, u čak 65 odsto slučajeva kupci se odlučuju za dizelaše.
Hibridni i električni automobili još nisu značajnije zastupljeni na našem tržištu. Kako kaže Romana Takov, pre svega zbog cene i situacije da je jako malo ovakvih vozila na tržištu polovnih vozila, ali i zbog nedovoljno izgrađene infrastrukture.
Inače, prodaja raste iz godine u godinu, za oko dva-tri odsto. U 2022. učešće hibridnih vozila u ukupnoj prodaji novih vozila je 15 odsto.
– Zbog visokih cena, ali i nedovoljno izgrađene infrastrukutre – nedovoljno punjača duž puteva, sporost prilikom punjenja (negde se i po sat i po puni baterija na električnim automobilima), kaskamo za Evropom – rekla je Takov.
Što se tiče prognoza, da li će se zaustaviti rast cena polovnih automobila, kaže da ima mnogo nepredvidivih faktora, ali veruju da se o stabilizaciji može govoriti za godinu-dve.
Izvor: RTS
