Rizično ponašanje mladih – veliki izazov za društvo

0
94

Mladi ljudi u savremenom društvu nedovoljo brinu o svom fizičkom i psihosocijalnom zdravlju. Ovakva vrsta nemara prema sopstvenom zdravlju neretko doprinosi razvoju vrlo neprijatnih posledica, koje proističu iz različitih vidova rizičnog ponašanja. Rezultati najnovijih studija govore da je 70 odsto smrtnih slučajeva i trajne onesposobljenosti mladih, povezano sa rizičnim ponašanjima, i to u najvećoj meri za upotrebu alkohola i psihoaktivnih supstanci.

Alkohol se smatra najvećim uzročnikom ubistava, suicida i nesreća sa smrtnim ishodom. Brojne situacije pokazale su da je sve više mladih osoba sklono rizičnom stilu života. U Srbiji je broj maloletničkih počinilaca krivičnih dela u neprekidnom porastu, a naročito je zabrinjavajuće to što deca u sve ranijem uzrastu počinju da čine krivična dela.

Rizična ponašanja su svi oni oblici ponašanja koje društvo u kojoj živimo smatra društveno neprihvatljivim. Rizično ponašanje mlade osobe povećava verovatnoću nekog specifičnog neželjenog rezultata, koje ima potencijalno negativne posledice na osobu koja manifestuje takvo ponašanje, kao i na njegovu okolinu. Takva ponašanja se mogu opisati kao smela, opasna i pogubna. Svako ponašanje koje pruzima rizik je potencijalno opasno. Pojavni oblici rizičnog ponašanja kod mladih su: bežanje sa nastave, nedisciplina, laganje, skitnja, prkos, podvodljivost, krađa, varanje, kockanje, agresivnost (fizička, verbalna i socijalna), rizična seksualna ponašanja, konzumiranje psihoaktivnih supstanci i alkohola, pušenje, kao i rizična ponašanja na internetu.

Različiti oblici rizičnog ponašanja međusobno koreliraju, pa samim tim i uvećavaju pretnju po zdravlje mladih, jer adolescent koji ispoljava jedan oblik rizičnog ponašanja, često prihvati i neki drugi. Mentalni poremećaji (depresija) i nizak stepen inteligencije se takođe smatraju faktorima koji povećavaju verovatnoću da će se ispoljiti neki od oblik rizičnog ponašanja. SZO navodi da je depresija vodeći uzrok smrti (odmah posle saobraćajnih nesreća) među mladima od 15 do 25 godina.

Rizične ličnosti su pojedinci koji su emotivno nestabilni, imaju nizak stepen tolerancije na frustracije, izražen poremećaj pažnje i u stalnoj su potrazi za uzbuđenjima. To su u najvećem procentu osobe koje su bile kontinuirano izložene nepovoljnim uticajima u porodici i njihovom okruženju.

Adolescenicija je najburnije životno razdoblje propraćeno burnim emocionalnim reakcijama u kojem su mlade osobe suočene sa brojnim izazovima, ulogama i očekivanjima. U potrazi za vlastitim indetitetom, adolescenti proživljavaju intezivne fizičke, psihičke i socijalne promene, koje dovode do zbunjenosti, nesigurnosti i zabrinutosti. Traganje za novim životnim iskustvima ih upravo može dovesti i do rizičnih aktivnosti ili ponašanja, koja mogu naštetiti njihovom emocionalnom, intelektualnom, fizičkom i socijalnom razvoju.

Danas sve značajnije mesto u rizičnim ponašanjima zauzimaju poremećaji i bolesti koji su povezani sa određenim životnim navikama i stilovima življenja, kao što su : poremećaj uzimanja hrane, neadekvatan kvalitet i raznovrsnost ishrane, nedovoljna fizička aktivnost, prekomerno konzumiranje alkohola, duvana, uživanje u psihoaktivnim supstancama, rizično seksualno ponašanje, teške posledice saobraćajnih nesreća, psihosocijalni problemi i duševni poremećaji (samoubistva).

Kada su u pitanju deca i mladi, koren takvog problematičnog ponašanja nalazimo u crtama ličnosti (genetski faktori), vaspitanju, nepoželjnom okruženju u kome dete raste (porodica), obrazovanju (školski faktori), vršnjačkim grupama (odnosi sa vršnjacima). Različite situacije kojima deca tokom odrastanja bivaju izložena mogu dosta uticati da oni postanu osobe rizičnog životnog stila. Prepoznajemo ih po tome što se ne uključuju u prosocijalne aktivnosti, izbegavaju obaveze, skloni su lenjosti, promiskuitetu, destruktivnosti, laganju, neposlušnosti, suprostavljanju, skitnji, krađi i konzumiranju psihoaktivnih supstanci.

Adolescencija jeste period kada su deca radoznala i sklona eksperimentisanju. To jeste očekivani deo razvoja, ali ako dete nema jasno usvojene granice i izgrađene moralne vrednosti i ako izostane reakcija porodice i društva, takvo ponašanje će postati navika, učvrstiće se,prerašće u ozbiljno kršenje normi i izazvaće trajne nepovoljne posledice. Zato je veoma značajna i potrebna rana detekcija rizičnih faktora iz neposredne okoline deteta, jer upravo oni mogu predstavljati uzroke ispoljavanja takvog problematičnog i društveno nepoželjnog ponašanja.

Kao najčešći oblici rizičnog ponašanja kod dece i mladih prepoznati su: nepoželjna normativna ponašanja, rizična seksualna ponašanja, agresivnost ispoljena prema drugima, konzumiranje psihoaktivnih supstanci i alkohola, rizična vožnja, lakša prekršajno delikventna ponašanja, autoagresivnost (pokušaj suicida, samopovređivanje, suicid) i teška delikvencija.

Rezultati istraživanja Instituta za zdravstvenu zaštitu „Batut“ pokazuju da su osnovni rizici koji utiču na zdravstveno stanje mladih danas u Srbiji korišćenje psihoaktivnih kontrolisanih supstanci – duvan i marihuana, pa zatim alkohol. Prema njihovim podacima 11% dece od 13 do 15 godina puši, svaki drugi adolescent je probao alkohol, dok je kod trećine dece od 14 do 15 godina došlo do prvog pijanstva. Samo jedna trećina dece je aktivna do 60 min dnevno, a svako peto dete ima vannastavne aktivnosti.

Period adolescencije obeležen je nedostatkom znanja i iskustava koja su neophodna za donošenje odgovornih odluka, zato rizična seksualna ponašanja dovode do neželjenih trudnoća, širenja polno prenosivih bolesti i seksualne vitimizacije. Manje od 10% mladih koristi kontracepcije, a procena je da se između 6.000 i 10.000 devojaka od 16 do 19 godina odluči na abortus.

Alkohol i nekorišćenje sigurnosnog pojasa su značajni faktori koji dovode do sve većeg broja saobraćajnih nezgoda u kojima učestvuju mladi vozači. Najveći broj nesreća se događa noću i vikendom kada kao putnike imaju svoje vršnjake i zbog kada prekoračenja brzine. Prema izveštaju Agencije za bezbednost saobraćaja od ukupnog broja poginulih motociklista 46% su mlada lica, a od ukupnog broja poginulih putnika u putničkom vozilu 30% čine mladi. U proseku u Srbiji godišnje svaki treći dan pogine jedno mlado lice, a svakog dana bude povređeno više od 15.

U Čačku pored mladih koji ispoljavaju zdravstveno rizične oblike ponašanja, za dve godine registrovano je i preko 200 maloletnika koji su učinili prekršaje koja su imala obeležja krivičnih dela, a u sve većem porastu je zastupljeno i agresivno ponašanje kod dece školskog uzrasta. Najzastupljeniji oblici agresivnog ponašanja su fizički i verbalni. Devojčice svoju agresivnost uglavnom ispoljavaju verbalno u vidu pretnje, ucene, ismevanja drugih, povišenim i svađalačkim tonom, dok je kod dečaka zastupljenije ispoljavanje fizičke agresivnosti u vidu udaranja, šutiranja, guranja,šamaranja i uništavanja tuđih stvari. Prema podacima u Srbiji oko 65 odsto učenika je doživelo bar jedno nasilje, preko 20 odsto vrši, a učestalo nasilje doživljava oko 22 odsto učenika. Moguće je da nasilja ima i više jer neke škole i dalje ne rešavaju ove slučajeve. Pored najzastupljenijih oblika agresivnog ponašanja u sve većem porastu su i prikriveni (indirektni) oblici agresivnog ponašanja među vršnjacima, koji se teže otkrivaju i sankcionišu čemu je doprinela moderna komunikaciona tehnologija (društvene mreže, blogovi, forumi i sl.).

Neproduktivno organizovano slobodno vreme predstavlja posebno rizičnu kategoriju za ulazak u svet eksperementisanja. Brojnim negativnim uticajima mladi su izloženi upravo u slobodno vreme, koje može podstaknuti razvoj društveno neprihvatljivih oblika ponašanja. Mladi često nemaju dovoljno znanja ni mogućnosti da zdravo organizuju svoje slobodno vreme, pa ono postaje prostor dosade, monotonije, bescilja i lutanja u problematično ponašanje. Zato je učestvovanje u organizovanim, svrsishodnim i osmišljenim slobodnim aktivnostima veoma značajno za mlade, jer na taj način ostvaruju sebe i razvijaju svoje sposobnosti. Bavljenje sportom je vrlo bitno i povezano je sa nizom pozitivnih indikatora zdravijeg i boljeg funkcionisanja. Sport promoviše zdrav stil života koji može u velikoj meri imati pozitivan uticaj na stavove i ponašanje mladih .

Većina deca tokom odrastanja ispolji neki od oblika ponašanja koji je normativno neprihvatljiv. Međutim, ukoliko izostane adekvatna reakcija ili ako se i nakon kazne nastavi po starom, potrebna je stručna pomoć. Svako ispoljavanje rizičnog ponašanja kod dece i mladih predstavlja znak ili apel da im je pomoć potrebna. Roditelji teško priznaju sebi da problem postoji, a još teže se usuđuju da potraže stručnu pomoć. Traženje adekvatne pomoći nije znak slabosti, već pokazivanje odgovornosti prema svom deteti i prema sebi.

Prevencija rizičnog ponašanja je jedan od primarnih preventivnih zahteva pred kojim se nalaze svi faktori društva. Ako se ovakva ponašanja pravovremeno prepoznaju, nesumnjivo je da mogu biti efikasno sprečena. Društvo ne sme zatvarati oči pred ovim problemom i voditi se idejom da je u pitanju prolazno ponašanje, već se mora suočiti i delovati u kontekstu situacija koje zahtevaju pravovremene intervencije. Prevencija je ključ za otklanjanje i sprečavanje svih oblika rizičnog ponašanja kod dece i mladih. Zato je važno razviti svest o postojanju rizičnih ponašanja i preduzimati mere radi sprečavanja i širenja istih. Obzirom da mediji imaju odlučujući uticaj na formiranje javnog mnjenja, podizanjem svesti i nivoa znanja o opasnostima i mogućim posledicama rizičnog ponašanja, promocijom moralnih vrednosti, učenjem veština, promenom stavova i razvijanjem samopoštovanja, mladima se može razviti odgovornost u ponašanju. Zato je veoma važno da se o tome javno priča, preventivno i pravovremeno reaguje da bi se rizična ponašanja kod dece i mladih sprečila.

Prethodni članakJoš nema obećanog produženja porodiljskog bolovanja sa 12 na 15 meseci
Sledeći članakSloboda ili ništa: “Braća Glišići u vojnoj istoriji “Srbije“

OSTAVITE ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here