Anketa o prihodima i uslovima života (SILC) pokazala je da je nejednakost dohotka između najsiromašnijih i najbogatijih u Srbiji izraženija nego u bilo kojoj zemlji regiona, ali i značajno veća nego u svim zemljama Evropske unije.
Kako piše Blic, prvi na listi uzroka za veliku nejednakost u dohotku u Srbiji su domaćinstva sa niskim intenzitetom rada, odnosno nezaposlena lica ili lica koja rade manji broj sati u nedelji.
On je u našoj zemlji bio visok, što znači da se na primer u periodu od dve godine (od 2012. do 2014. godine) povećao za 17 odsto. Kada se to pretvori u konkretan broj to je 132.000 ljudi. I u tim brojkama prednjačimo u odnosu na Evropsku Uniju, jer je kod nas najveći broj nezaposlenih lica koja su u uzrastu kada su radno sposobna.
Drugi uzrok je veliki raskorak u platama zaposlenih lica. Zarade značajno doprinose ukupnoj nejednakosti, čak 93 odsto, ali je i povećavaju iz godine u godinu.
Takođe, razlikama u dohocima doprinose i različiti načini za dobijanje prihoda, pa tako samozaposleni većinom imaju male prihode, što je slučaj i sa penzijama, dok sa druge strane dohodak od kapitala i privatni transferi slabo utiču na efekat nejednakosti, jer su isuviše mali.
Treći uzrok leži u dosadašnjim ekonomskim merama. Smanjenje zarada u javnom sektoru za deset odsto na sve neto zarade onih lica koji zarađuju više od 25.000 dinara je jedna od mera koja je suprotno očekivanjima, negativno uticala na koeficijent jednakosti.
Visoka stopa nejednakosti primanja je štetna za ekonomski rast i, iako pored fiskalne konsolidacije, očuvanja makroekonomske stabilnosti i podsticanja rasta i investicaja, pada u drugi plan, utiče na rast kako direktno, tako i posredno, izazivajući političku i društvenu nestabilnost.
Nejednak dohodak se meri džini koeficijentom koji pokazuje neravnomernu raspodelu bogatstva. Ako je nizak onda je raspodela ravnomerna, a što je viši to je disproporcija između primanja bogatih i siromašnih u toj zemlji veća.
Primanja koja se mere u istraživanju su novčana, potekla od rada, ali i vlasništva, penzija, socijalne pomoći i drugih prihoda koje domaćinstvo dobija od osoba koje nisu članovi tog domaćinstva. To je dohodak koji je posle plaćenih poreza i doprinosa raspoloživ domaćinstvu za potrošnju i štednju.
Od 2013. do 2016. godine džini se popeo sa 38 na 38,6 poena, što je značajan negativni rast, a u periodu od deset godina od 2006. do 2016. porastao je za čak 3,2 poena. Ako uporedimo stanje u istom periodu u Evropskoj uniji, džini koeficijent se popeo za svega 0,8 poena.
Prema merenju džini koeficijenta iz 2016, Srbija je tako po nejednakosti ispred svih zemalja članica Evropske unije. Džini koeficjent u iznosu od 38,6 poena, značajno je bio veći od prosečnog iznosa za 28 zemalja EU, ali je i od svih zemalja u okruženju poput Makedonije (35,2) i Hrvatske (30,6), a posebno iznad džini koeficijenta za Sloveniju (24,5) koja je najbolje rangirana od bivših jugoslovenskih republika, što je u Evropi slučaj sa Islandom.
Grupa autora studije „Dohodna nejednakost u Srbiji“ ukazala je na najefektnije načine sprečavanja nejednakosti koji uključuju tehnološki napredak, politiku konkurentnosti, nacionalnu politiku zarada, veću stopu poreza na dohodak, univerzalni dečiji dodatak, podsticanje štednje i povećanje javnog kapitala.
Izvor: Blic
Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Portal Morava info zadržava pravo da, ukoliko ih proceni kao neumesne, skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, bilo kakvu pretnju, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj. Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. Portal Morava info nema nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za skraćivanje komentara i njihovo objavljivanje. Redakcija ne odgovara za stavove čitalaca iznesene u komentarima. Vaš komentar može sadržati najviše 1.000 pojedinačnih karaktera, i smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.