ČAČAK – Jaka kiša i grad zadali su velike probleme voćarima u zapadnoj Srbiji. Šteta se sabira, a direktor Instituta za voćarstvo u Čačku dr Darko Jevremović kaže da je potrebno da voćari izvrše tretmane u zasadima čim vremenske prilike to dozvole.
Grad je dostizao veličinu teniske loptice u nevremenu koje je prethodnih dana pogodilo područje zapadne Srbije – od Krupnja preko Osečine, Kraljeva, ivanjičkog kraja, pa sve do Tutina i Sjenice.
Voćari zbrajaju štetu posle nevremena.
- Gotovo sve voćne vrste su podjednako osetljive na ove elementarne nepogode – kaže direktor Instituta za voćarstvo u Čačku dr Darko Jevremović.
Ističe da je u ovom trenutku kod maline možda i najevidentnija situacija o kakvoj šteti je reč, jer je to voće u fazi berbe.
- Proizvođači sada vrlo lako vide koliki su gubici i vide šta su izgubili konkretno od ove elementarne nepogode – kaže Jevremović.
Direktor Instituta za voćarstvo savetuje da, čim se nevreme smiri i kada budu mogli voćari da izađu u svoje zasade – da uklone polomljene grane i nakon toga izvrše odgovarajuće tretmane.
- Da izvrše hemijske tretmane sa fungicidima, da zaštite te preostale plodove i čitava stabla od naknadnih šteta i od strane patogena – pre svega od gljiva – kaže Jevremović.
Jevremović kaže da je generalna šteta voćara u Srbiji bila 20 odsto, s obzirom na pozni prolećni mraz koji je bio sredinom aprila.
- Međutim, dok dođe sve voće na berbu, znaćemo neke prave srazmere i poznih prolećnih mrazeva i ovih elementarnih nepogoda – kaže Jevremović.
Tvrdi da je čitavo leto pred voćarima, a da će se tek tek u oktobru znati pravi podaci o štetama za koje su, kako kaže, odgovorne pre svega klimatske promene.
Klimatske promene su mnogo izmenile voćarstvo u Srbiji, pre svega od planiranja samih zasada – od izbora lokaliteta, sorte, podloge, kaže Jevremović.
- Postale su nezaobilazni faktor kada govorimo o voćarskoj proizvodnji i sve ono što se ranije radilo, sada se mora raditi još više i mnogo se obazrivije mora planirati voćarska proizvodnja – kaže direktor Instituta za voćarstvo u Čačku.
Kaže da su protiv garda i dalje prva mera zaštite protivgradne mreže, koje su nezabilazne.
- Osim toga što štite od grada, one naravno i zasenjuju zasade u određenom procentu, tako je to i direktna zaštita od sunčave svetlosti – ističe Jevremović.
Navodi da je prisutna i protivgradna zaštita na nivou Republike Srbije koja, kako kaže, čini sve što je u njenoj moći da spreči da dođe do štete.
- Međutim, u izvesnim slučajima vremenske nepogode su takve da ni kombinovana mera protivgradnih strelaca i sa druge strane protivgradnih mreža nekad ne može da zaštiti zasade – objašnjava Jevremović.
Navodi primere iz Vojvodine, gde su prošle godine olujni vetrovi praćeni gradom naneli ogromne štete zasadima koji su upravo bili pod protivgradnim mrežama.
Izvor: RTS
