Vučićevo drugo pakovanje

Piše: Nemanja Rujević, Danas

U kultnoj seriji “The Wire“ jedan od vođa baltimorske bande koja diluje heroin ide na večernji kurs iz ekonomije. Tamo pita profesora šta da radi ako konkurencija ima bolji proizvod od njega. Profesor mu kaže: Ili poboljšaj proizvod, ili ga prodaj pod drugim imenom.

Marketinški stručnjaci to zovu “rebrendiranjem“, a narod kaže em lepše, em tačnije: isto sranje, drugo pakovanje.

Već neko vreme čaršija priča da predsednik Aleksandar Vučić pravi novu stranku. Dvojba je, izgleda, hoće li se zvati “Srpski blok“ ili “Moja Srbija“, tek izvesno je da će biti srpskija od Srpske napredne stranke koja je po predsednikovim merilima sasvim podbacila u srbovanju.

Buvu je pustio pre par sedmica sam Vučić, dalje je razrađivao univerzalni vojnik (koje god treba) partije Vladimir Đukanović, a eno je već i do Danasa procurio izvor koji kaže da su Vučiću dodijali prozapadni i proruski ljudi u njegovoj vlasti, da je SNS već dosta ukaljan, pa sve to mora da se, kako beše, “rebrendira“.

Ili, što bi rekao narod, da se govno drukčije zapakuje i poveže zlatkastom mašnicom.

Više puta sam na ovom mestu pisao da kao aksiom treba uzeti da Vučić u pogledu marketinga i propagande zna šta radi, jer se celi život samo time bavi. Ako stvarno pravi novu stranku (čime bi valjda bio prvi neupitni vladar koji to radi), zašto to radi? Zašto bi baš sada da prepakuje? Imam nekoliko teorija koje ne isključuju jedna drugu:

Prvo, to je zicer da se na političkoj sceni nešto – bilo šta – dogodi. Ta politička scena ionako je odavno samo dosadna simulacija, a ovo mu dođe kao specijalni efekat, vatromet da razbudi učmalu publiku.

Drugo, Vučić miriše više problema za svoju svevlast zdesna nego iz građanskog centra. Da bi desničare otvoreno mogao da optuži da su “izdajnici“ ili “ruski ljudi“, on prvo hoće da zauzme busiju pod radnim naslovom “ni Zapad ni Rusija, već srpski interesi“.

Treće, jednim potezom može da se oslobodi nepopularnih epizodista u predstavi koju režira, naprosto tako što ih ne učlani u novu stranku. Eto i izgovora svakolikoj “pristojnoj Srbiji“ – videti slučaj takozvane Čomić Gordane, a biće još takvih – da pristupi nečemu tobože potpuno svežem što kao nema nikakve veze sa SNS.

Četvrto, ađutanti i medijski udarnici brzo će pojasniti narodu da Vučić ne pravi nove stranke jer je dokoličar, nego jer su vunena vremena po Srbiju. Bolje da sad zbijemo redove nego da nas kasnije nema ni za pod jednu šljivu. Sabornost, razume se, može se ostvariti samo pod Vučićem. Jedva čekam da vidim neke “opozicionare“ kako uleću u prve redove ove borbe za spas srpstva.

Peto, nova nadstranačka stranka bila bi pretposlednji korak u emancipaciji kulta Vučićeve ličnosti od ikakve zvanične strukture. Jedina konstanta je on, sve je drugo relativno, pa i stranka. Poslednji korak te emancipacije bilo bi povlačenje sa svih državnih funkcija, gde bi Vučić naprosto bio Vučić, i nikakav prefiks niti titula ne bi bili potrebni. Pojavljivao bi se redovno na televiziji i davao teorijske opservacije o svemu, a kasta vučićologa-tehnokrata bi iz toga precizno tumačila šta im je činiti i kako voditi državne, stranačke i mafijaške poslove.

Jedan od prvih zadataka bi bio da se štampaju nove majice, zastave, kačketi, upaljači, nalepnice i plakati, i da na tome neko dobro zaradi. Prepakivanje je veliki posao, ni narko-dilerima nije lako.

Izvor: Danas