Čačanska heroina Milka Đurašić pre 51 godinu dala svoj život u u borbi protiv variole vere

ČAČAK – Pre 51 godinu epidemija velikih boginja u Čačku odnela je prvu i jedinu žrtvu. Taj broj bi verovatno bio mnogo veći da nije bilo ogromnog požrtvovanja čačanskih medicinskih radnika koji su se uhvatili u koštac sa opakom bolešću. U želji da spasu obolele, oni nisu previše mislili na vlastiti život. Milka Đurašić, koja je kao dvadesetdvogodišnja medicinska sestra od posledica variole vere preminula u prvim danima zaraze, predstavlja simbol herojskog doba čačanskog zdravstva.

Epidemija velikih boginja zakucala je na vrata Čačka i okoline 8. marta 1972. godine, kada je na kožno-venerično odeljenje čačanske bolnice, sa uputom lekara iz Novog Pazara, primljen Latif Mumdžić, koji je boravio na hadžiluku na Bliskom istoku. Na uputu je stajalo da je kod njega dijagnostifikovana jedna vrsta dermatološko-alergijskog oboljenja, ali u tom trenutku niko nije pomišljao da se radi o mnogo opasnijoj bolesti.

U periodu od 17. do 21. marta na kožno-veneričnom odeljenju nekoliko pacijenata je počelo da ispoljava simptome novog oboljenja sa temperaturom, glavoboljom, opštom malaksalošću. U Čačku je zlokobno odjeknula vest o strašnoj bolesti zvanoj variola vera.

– 20. marta izdato je naređenje o vakcinaciji celokupnog stanovništva u gradu. Odmah je stigao i infektolog dr Puniša Mijušković sa VMA i doneta je odluka da motel ’’Lovački dom’’ postane privremeni stacionar, gde je bilo zabranjeno ulaziti i izlaziti. Nas nekoliko sestara dobrovoljno smo se prijavile da zbrinemo i čuvamo bolesnike. To je učinila i Milka Đurašić iako je znala da se kao dete nije vakcinisala protiv ove opake bolesti. Non-stop je bila uz pacijente svesna činjenice da izlaže život opasnosti. Nažalost, ubrzo je obolela i na mojim rukama je izdahnula 24. marta – rekla je svojevremeno potpisniku ovih redova medicinska sestra u penziji Mirjana Maslać.

Milka Đurašić bila je prva i jedina medicinska radnica koja je postala žrtva epidemije velikih boginja, takođe i jedina osoba koja je u čačanskom kraju preminula od posledica ove bolesti. Sahranjena je u zoru narednog dana u svom selu Gornjoj Gorevnici, samo uz prisustvo majke, supruga i jednog milicionera. U gradu u kom je vladala prava drama, brzo se proširila vest o ovoj smrti. Posebno teško bilo je njenim koleginicama koje su vodile tešku borbu na dva polja – da spasu život zaraženima i da spreče širenje infekcije.

– Naravno da je bilo malo panike i neorganizovanosti, ali najteže nam je padalo to što smo bili odvojeni od svojih porodica i nismo znali da li je sa njima sve u redu. Međutim, bolesnici su nam ipak bili na prvom mestu i sve smo činili da ih zbrinemo. Milka Đurašić je najbolji primer takve požrtvovanosti – pričale su koleginice Milke Đurašić.

Prema izveštaju dr Mijuškovića, u Čačku i okolini od variole vere obolelo je 12 osoba, od kojih je 11 lečeno u ’’Lovačkom domu’’. Umrla je jedino Milka Đurašić. U karantinima, za koje su bili određeni radnički hoteli ’’Hidrogradnje’’ i ’’Ratka Mitrovića’’, nalazilo se 2.648 ljudi. Kraj epidemije objavljen je u poslednjim danima maja.

U dvorištu stare čačanske bolnice podignuta je spomen-bista sa likom harbre medicinske sestre Milke Đurašić.

Medicininske sestre i tehničari, na čelu sa glavnom sestrom Opšte bolnice Čačak, danas su kod ovog spomen-obeležja odali počast prerano preminuloj koleginici, u znak sećanja na njenu hrabrost i požrtvovanost.

Izvor: Morava info