ČAČAK – Upoznajte jednu od najživopisnijih ličnosti našeg fudbala, Dušimira Priku Vulovića, koji nas kroz svoja bogata sećanja vodi u prošlost srpskog sporta! Ovaj strastveni fudbaler i košarkaš iz Lazarevca pričao nam je kako je njegov sportski put tekao između dve omiljene igre – fudbala, koji je naposletku osvojio njegovo srce, i košarke, koja mu je bila prva ljubav iz đačkih dana.
U doba kada su se veliki ratovi prekidali zbog fudbala, Prika se odlučio za ovaj popularni sport koji je ispisao mnoge herojske priče. Od prvih fudbalskih koraka u KK Kolubara, do povratka u rodni kraj gde je poneo nadimak „Poslovođa“, po slavnom Franji Vladiću – njegovo ime postalo je sinonim za predanost i ljubav prema fudbalu.
Prika je podelio i sećanja na legendarne igrače koje je gledao i koji su mu bili uzori – od neponovljivog Ćuke, do idola Pižona Petrovića. Sa ponosom se priseća uspešnih godina provedenih u FK Borac, gde je za 13 i po godina doprineo osvajanju brojnih trofeja i uspehu kluba. Kako sam kaže, najbolja godina bila mu je 1983, kada je kao povratnik iz Sutjeske odigrao rekordne 34 utakmice i postao deo najlepših fudbalskih trenutaka sa timovima kao što su Partizan i Zvezda.
Nakon igračke karijere, njegov trenerski angažman bio je jednako impresivan – od vođenja ekipa kao što su Prislonica i FK Borac, do uspeha u inostranstvu, u Kuvajtu, gde je proveo čak 19 godina. Prika sa mnogo emocija priča o kvalifikacionim utakmicama koje su ostale neizbrisiv deo njegove fudbalske priče, bili to kišni mečevi protiv Radničkog ili odlučujuće pobede iz Čačka.
Tokom dugogodišnje karijere, s mnogo topline i osmeha sećao se kako su se timski duh i prijateljstvo izgrađivali čak i u skromnim uslovima, deljenjem hleba i pečenja na putovanjima, i kako su sitnice poput jedne flaše kisele vode ili piva nakon pobede činile svaki napor vrednim.
U Lazarevcu, gde je pohađao srednju Tehničku školu, pored fudbala bavio se i košarkom. Difovac Paskval Malanovski osnovao je KK Kolubara i srednjoškolci su na časovima fiskulture igrali košarku. Bio je jedan od prvih igrača koji je registrovan za KK Kolubara.
- Takođe, počeo sam da treniram fudbal u Kolubari gde mi je i prva regostracija. Pre podne sam trenirao fudbal, a uveče košarku – počinje priču za Kablarnet Dušimir Prika Vulović.
Konačno je pala odluka da se posvetite fudbalu?
- Tako je, morao sam da presečem i donesem odluku. Jasno je zašto sam se opredelio za fudbal, bio je popularniji. Zbog fudbala su se i ratovi prekidali.
Neki uzor ili fudbaleri koje ste voleli?
- Vratio sam se u rodni kraj, igrao za Rudar, i tu su me prozvali Poslovođa, po Franji Vladiću iz Veleža. Možda je Vladić jedan od uzora mada najviše volim Pižona Petrovića.
Ko je Borčev igrač veka?
- Nisam gledao Dušana Radonjića jer je Ćuka 1977. godine završio igračku karijeru i postao trener. Tada sam stigao u Borac gde sam na treninzima video da je bio vanserijski igrač. U Čačku vlada mišljenje da je Ćuka u fudbalu ono što je Radmilo Mišović bio u košarci – najbolji! Tu su i Ćirko, Rajevac, Deda, Šajče, Cike Đorđević… Kasnije su pristigli Bane, Marec, Šušić, Čaplja… Bilo ih je puno.
Imali ste bogatu igračku karijeru. Koliko je trajala?
- U Kuvajt sam otišao 2001. godine. Pre toga postao sam pomoćnik u FK Borac, a posle i prvi trener. Inače, bio sam igrač i trener Prislonice, BIP-a… Dakle igrao sam od 1969. do 1999. godine.
Najveći uspesi?
- Osvajanje Kupa Srbije, kvalifikacije za ulazak u viši rang, a sve to za 13 i po godina koliko sam nastupao za Borac. Novinar iz Pirota, na 60. rođendan kluba, mi je rekao da sam treći strelac i među pet igrača po broju nastupa. Nadam se da mi je dao tačan podatak. Mislim da mi je najbolja godina u klubu bila kada sam se vratio iz Sutjeske, 1983. godine. Jedini sam odigrao sve utakmice, 34, četiri u kupu i prijateljske sa Partizanom i Zvezdom. U Zvezdi su igrali Mrkela, Elzner, a drugi gol Ivkoviću sam ja dao. Čuvao sam Janjanina, a na stadionu je bilo nikad više publike.
Najveći trenerski uspeh?
- Pa, ulazak Poleta u Drugu ligu, u isti rang sa Fudbalskim klubom Borac. Bio sam trener Grebića. Nakon toga sledećih 19 godina proveo sam u Kuvajtu.
Posebno se sećate nekih kvalifikacionih utkmica?
- Prva sa Radničkim po kiši i gradu kada ih je Ćirko razbio. U Priboj nisam išao jer je Ćuka znao da igraju grubo. U trećoj utakmici, protiv Lirije, trener Radonjić me zagrlio i rekao da igram kao na treninzima. Od tvoje igre zavisiće i rezultat. Dobili smo sa 3:1 i to nikada neću zaboraviti. Čačani ne mogu da shvate šta je Borac značio u staroj državi. Koliko je bio poštovan i cenjen.
I pored svih problemčića?
- Pa evo i primera. Krenuli smo za Nikšić, misim da je bio mesec mart, hladno… Iz kutija smo izvadili hleb, pečenje i to smo ručali. U Borcu se vodilo računa o svakom dinaru, znali smo za red. Kod Boka Kojića, doktora, nas četvorica smo delila jednu kiselu vodu, kad pobedimo može jedno pivo. Kada bi se radila anketa, u staroj Jugi, 80 odsto ljudi bi se setilo Borca. Što se kaže, opružali smo se prema guberu – zaključuje u ovom prvom delu Prika Vulović.
Izvor: Đurđe Mečanin/Kablarnet.rs
👏👏👏💪💪💪👍👍👍
Jedan od najvecih igraca Borca,ikada…neponovljivi Dusimir!
Pre svega jedan veliki gospodin čika Dule Vulović. Svi treba da naučimo nesto o ponasanju i kakav je bio fudbaler.
Krajem osamdesetih sam pocinjao da gledam BORAC , u tom periodu jaka druga liga , Napredak , Pristina , Olimpija , Dinamo V , Proleter Z , Zagreb , Vardar , Sibenik , i u vecini slucajeva utakmice u Cacku tesne i tvrde . Prvo poluvreme nula a onda u drugo se igra na Dedu Jovicica a on pocne da dribla u sesnest i eto penala , a penal izvodi Vulovic i to je sigurica i BORAC dobija 1 0 . Jeste bio Vulovic pravi gospodin na terenu , desavalo se da kisa pljusti celu utakmicu , Vulovic izlazi sa terena u osamdesetom minutu , kao da je u igru usao pet minuta pre toga , dres ne mora na pranje . Ali stvarno je bio majstor sa loptom . . .