IVANJICA – Ostaci hrane kao sastojci za nove obroke, planiranje kupovine i pravilno čuvanje namirnica bili su u središtu dve praktične radionice održane u Osnovnoj školi „Milinko Kušić“ u Ivanjici.
Učenici i građani učestvovali su u aktivnostima projekta EU za cirkularnu ekonomiju u Srbiji, posvećenim smanjenju otpada od hrane i odgovornijem korišćenju resursa, koje su realizovane u saradnji sa Opštinom Ivanjica i Srednjom tehničkom školom u Ivanjici.
- Opština Ivanjica je prepoznala značaj cirkularne ekonomije, uključila se u ovaj projekat i izradila Mapu puta cirkularne ekonomije uz podršku Ministarstva zaštite životne sredine i planirala aktivnosti i projekte koji će u narednom periodu da implementira. Suština je u edukaciji i podizanju svesti i kod dece i kod odraslih i u isticanju značaja smanjenja otpada od hrane – rekla je Milka Kaplanović, koordinatorka za Lokalni ekonomski razvoj Opštine Ivanjica.
U Kulinarskom izazovu „Bez otpada“ učenici su kroz praktičan rad pokazali kako uz malo planiranja i kreativnosti ostaci hrane mogu da postanu novi obroci. Aktivnost je podstakla učesnike da razmisle o tome šta bacamo i kako možemo bolje da iskoristimo namirnice koje već imamo.
- Cirkularna ekonomija nije samo pitanje sistema upravljanja otpadom, već i načina na koji svakodnevno koristimo resurse. Zato je važno da principe cirkularnosti približimo građanima, a posebno mladima i da pokažemo da održivije navike mogu istovremeno da doprinesu i zaštiti životne sredine i kvalitetnijem korišćenju onoga što već imamo. Kroz ovakve aktivnosti zajedno sa lokalnim zajednicama stvaramo temelje za održiviji razvoj i odgovornije korišćenje resursa u Srbiji – rekla je Aleksandra Vučinić, šef Odseka za cirkularnu ekonomiju i održivi razvoj u Ministarstvu zaštite životne sredine.
Radionica „Upravljanje otpadom iz kuhinje“, donela je praktične savete za planiranje kupovine, čuvanje hrane i korišćenje ostataka. Učesnici su saznali kako promene u svakodnevnim navikama mogu da smanje količinu otpada u domaćinstvu i pomognu u uštedi novca.
- Cirkularna ekonomija počinje mnogo pre nego što nešto postane otpad. Ona počinje načinom na koji kupujemo, koristimo i čuvamo ono što imamo. Kada je reč o hrani, to znači da njenu vrednost treba što je moguće duže očuvati tako što ćemo omogućiti da ona prvenstveno nahrani ljude, uz maksimalno iskorišćavanje resursa uloženih u njenu proizvodnju. Usvajanjem praktičnih navika možemo graditi lokalne zajednice koje efikasnije koriste resurse i doprinose održivijem lokalnom razvoju – izjavio je Aleksandar Obradović, stručnjak na projektu EU za cirkularnu ekonomiju u Srbiji.
Radionice su približile principe cirkularne ekonomije kroz primere iz svakodnevnog života, uz poruku da hrana vredi više kada se ne baca.
Projekat EU za cirkularnu ekonomiju u Srbiji sprovodi Ministarstvo zaštite životne sredine sa ciljem da podrži prelazak Srbije ka cirkularnoj ekonomiji kroz praktična rešenja koja podstiču odgovornije korišćenje resursa, smanjenje otpada i razvoj održivih lokalnih zajednica. Projekat se sprovodi uz finansijsku podršku Evropske unije.
