Država ograničava cenu goriva, ali je ono svake nedelje sve skuplje

Vlada Srbije produžila je uredbu o ograničenju cena naftnih derivata za još 60 dana. Iako sam naziv mere zvuči kao zaštita za novčanike vozača, realnost na benzinskim pumpama je drugačija jer je gorivo opet poskupelo.

Stručnjak za energetiku Željko Marković kaže za Insajder da uredba kojom država kontroliše cene goriva ne znači da su cene benzina i dizela zamrznute na unapred određenom iznosu, već da se njihova maksimalna cena obračunava prema propisanoj formuli.

Kako objašnjava, cene goriva jesu tržišna kategorija, ali u specifičnim situacijama, poput poremećaja izazvanih geopolitičkim krizama i drugim problemima na tržištu, države pribegavaju različitim merama kako bi ublažile njihove posledice.

• Uredba koju naša država primenjuje i produžuje praktično kontroliše cenu goriva tako što proračunava kolika bi ona realno trebalo da iznosi – rekao je Marković.

Prema njegovim rečima, uredbom je definisana formula koja se oslanja na referentnu cenu dizela i benzina na Mediteranu. Te cene, kako navodi, beleži i vodi konsultantska kuća S&P Global Platts. Na tu bazičnu cenu, dodaje, obračunavaju se troškovi transporta, akcize, PDV i ekološke takse, kao i maksimalna maloprodajna marža na benzinskim stanicama od 21 dinar. Na osnovu tog obračuna dobija se konačna cena evrodizela i benzina BMB 95, objašnjava Marković.

Cene ostalih, takozvanih premijum derivata sa poboljšanim performansama, država, prema njegovim rečima, ne kontroliše, već ih slobodno određuju proizvođači i prodavci u lancu.

Marković ističe i da maloprodajne cene goriva nisu usko vezane samo za cenu sirove nafte, već prate tržište derivata, gde cene zavise od ponude i tražnje.

• Ako na tržištu ima više dizela i benzina, a manja je tražnja, cene padaju, i obrnuto – kaže on.

Marković objašnjava da u ovom slučaju nema automatizma između kretanja cene sirove nafte i maloprodajnih cena goriva, ukazujući na specifičnu geopolitičku situaciju. Kako navodi, neke rafinerije na Bliskom istoku više ne rade, dok su zbog sukoba u Ukrajini onesposobljene i brojne rafinerije u Rusiji.

Dodaje da je Rusija ranije izvozila velike količine dizela i benzina u okolne zemlje, a da je potom uvela i zabranu izvoza, zbog čega su te države morale da traže gorivo na drugim tržištima.

• Čak i sama Rusija sada ima manjak derivata zbog oštećenih rafinerija, pa mora da ih uvozi – navodi Marković.

Prema njegovim rečima, sve to je poremetilo tržište, pa rafinerije koje proizvode dizel i benzin trenutno ostvaruju veći profit.

• One su odmah podigle svoje marže i zarađuju više jer je tražnja velika, što se odmah odražava na rast cena – naveo je Marković.

On ocenjuje da će distributeri početi da spuštaju cene tek kada se uslovi normalizuju i kada bude dovoljno ponude dizela i benzina.

• Distributeri će početi da se utrkuju i spuštaju cene kako bi povećali prodaju – rekao je Marković, uz ocenu da, imajući u vidu geopolitičku situaciju, nije uveren da će se to dogoditi brzo.

Marković objašnjava da odgovor na pitanje zašto je gorivo u Srbiji među skupljima u regionu treba tražiti u strukturi maloprodajne cene. Kako navodi, početna stavka u obračunu je cena goriva na Mediteranu, odnosno FOB, na koju se dodaju troškovi transporta, akcize i porezi.

• Različite države vode različite akcizne i poreske politike. Kod nas su akcize trenutno smanjene za 20 odsto, a da se računaju u punom iznosu, gorivo bi bilo još skuplje – objašnjava Marković.

On navodi da pojedine zemlje u regionu imaju znatno niže akcize i poreze na gorivo, zbog čega su, kako kaže, cene niže u Severnoj Makedoniji, Bosni i Hercegovini i Hrvatskoj. Sa druge strane, dodaje, u Grčkoj i pojedinim zapadnim zemljama porezi su viši, pa je gorivo skuplje nego u Srbiji.

Prema njegovim rečima, oko 100 dinara u strukturi cene goriva čine državne takse i dažbine koje nisu direktno vezane za cenu samog benzina ili dizela.

• Kada se ta osnovna cena praktično duplira državnim zahvatanjima i doda marža, dobijamo cenu na pumpi – naveo je stručnjak za energetiku.

Kako ocenjuje, smanjenje tih dažbina moglo bi da dovede do niže cene goriva.

Međutim, Marković ukazuje da država planira budžet i na osnovu prihoda od PDV-a i akciza. Ako bi ti prihodi bili smanjeni, kako navodi, nastala bi budžetska rupa koju bi država morala da nadoknadi na drugi način, između ostalog zaduživanjem.

• To je već druga tema, ali na kraju, kupac uvek plaća ceh – zaključio je Željko Marković.

Izvor: Insajder