Uz antibiotik se često preporučuje i probiotik, a za njim posežemo i kada nas iznenadi dijareja, na putovanju ili posle promene ishrane. Istraživanja pokazuju da pojedini probiotski sojevi mogu da smanje rizik od dijareje povezane sa antibioticima, dok je njihova uloga u lečenju akutne zarazne dijareje skromnija nego što se često misli. Šta kažu međunarodne smernice, koliki razmak napraviti između antibiotika i probiotika i kada je vreme za lekara?
Šta su probiotici i zašto je važan soj
Prema definiciji koju koriste i smernice Svetske gastroenterološke organizacije (WGO), probiotici su živi mikroorganizmi koji, kada se unesu u odgovarajućoj količini, donose korist zdravlju. Najčešće je reč o bakterijama iz grupe laktobacila i bifidobakterija, a koristi se i kvasac, odnosno probiotska gljivica Saccharomyces boulardii, navodi američki Nacionalni centar za komplementarno i integrativno zdravlje (NCCIH), deo Nacionalnog instituta za zdravlje SAD.
Ključna reč je soj. WGO naglašava da su efekti probiotika specifični za soj i dozu, pa se rezultat dobijen za jedan soj ne može automatski preneti na drugi. Zato na deklaraciji vredi pogledati puni naziv mikroorganizma, a ne samo da li piše „probiotik”. Rod Lactobacillus je 2020. godine reorganizovan i definisana su 23 nova roda, pa se neke poznate vrste danas vode pod novim imenima: Lactobacillus plantarum je postao Lactiplantibacillus plantarum, a Lactobacillus rhamnosus Lacticaseibacillus rhamnosus.
Kako izgleda deklaracija sa jasno navedenim sojevima, pokazuje Enterobiotik, dodatak ishrani koji, prema podacima proizvođača, kombinuje probiotsku gljivicu Saccharomyces boulardii i dva soja bakterije Lactiplantibacillus plantarum (LP 6595 i HEAL 9).
Zašto se probiotik preporučuje uz antibiotike
Antibiotici deluju na bakterije koje izazivaju infekciju, ali usput remete i ravnotežu korisnih bakterija u crevima. Jedna od mogućih posledica je dijareja povezana sa antibioticima.
Cochrane pregled iz 2019. godine, koji je obuhvatio 33 studije i 6.352 deteta, pokazao je da je ovakva dijareja pogodila oko 8 odsto dece koja su uz antibiotik dobijala probiotik, u odnosu na 19 odsto dece u kontrolnim grupama. Bolji rezultati zabeleženi su pri dozama od najmanje pet milijardi CFU (jedinica koje formiraju kolonije) dnevno, a kao najprikladniji izdvojeni su Lactobacillus rhamnosus i Saccharomyces boulardii, u dozama od 5 do 40 milijardi CFU dnevno.
Kod odraslih, prema pregledu koji navodi NCCIH, analiza 17 studija sprovedenih kod osoba koje nisu bile hospitalizovane pokazala je da je uzimanje probiotika uz antibiotike povezano sa otprilike upola manjom verovatnoćom dijareje, uz napomenu da je zaključak uslovan zbog umerenog kvaliteta studija. WGO smernice navode i da probiotici, uz umerenu pouzdanost dokaza, smanjuju rizik od dijareje koju izaziva bakterija C. difficile kod pacijenata na antibiotskoj terapiji.
Koliki razmak od antibiotika i koliko dugo
Tačan razmak nije utvrđen velikim studijama, ali se u praksi, kao i na deklaracijama mnogih proizvoda sa korisnim bakterijama, savetuje razmak od najmanje dva sata između antibiotika i probiotika. Razlog je to što antibiotik deluje i na korisne bakterije, pa bi, ako se popiju zajedno, mogao da smanji broj živih bakterija iz kapsule.
Saccharomyces boulardii je u tom pogledu izuzetak, jer je kao kvasac prirodno otporan na antibiotike. S druge strane, lekovi protiv gljivica (antimikotici) mogu da umanje njegovo dejstvo, pa se na deklaracijama ovakvih proizvoda navodi da ih ne bi trebalo uzimati tokom antimikotične terapije.
Koliko dugo nastaviti sa probiotikom posle završetka terapije, najbolje je dogovoriti sa lekarom ili farmaceutom, jer optimalne vrste, trajanje i doze, kako ističe NCCIH, još nisu precizno utvrđeni. Probiotik ni na koji način ne zamenjuje antibiotik, a antibiotik se uzima isključivo po preporuci lekara i tačno onako kako je propisan.
Dijareja kod odraslih i dece: prvo tečnost, pa probiotik
Svetska zdravstvena organizacija dijareju definiše kao tri ili više tečnih ili kašastih stolica dnevno, odnosno češće pražnjenje creva nego što je za osobu uobičajeno. Britanska zdravstvena služba NHS navodi da kod odraslih i dece obično traje pet do sedam dana.
Najveća opasnost je dehidracija, upozorava SZO, i kao osnovnu terapiju preporučuje oralni rehidracioni rastvor, mešavinu čiste vode, šećera i soli. Američki Nacionalni institut za dijabetes, bolesti digestivnog sistema i bubrega (NIDDK) savetuje vodu i tečnosti sa elektrolitima, poput supe, a kada se apetit vrati, uglavnom se može nastaviti sa uobičajenom ishranom. NHS dodaje da voćni sokovi i gazirana pića mogu da pogoršaju dijareju. Bebe treba da nastave da sisaju ili piju adaptirano mleko kao i do tada, a pre davanja rehidracionog rastvora odojčetu potrebno je posavetovati se sa lekarom. Na dehidraciju upućuju izražena žeđ, suva usta, ređe mokrenje, tamna mokraća i vrtoglavica, a kod male dece i suve pelene tri sata ili duže i plač bez suza.
Kada je reč o lečenju akutne zarazne dijareje probioticima, rezultati su skromni. Cochrane pregled iz 2020. godine, zasnovan na velikim studijama sa niskim rizikom od pristrasnosti, zaključio je da probiotici verovatno ne menjaju broj osoba kod kojih dijareja traje 48 sati ili duže, kao i da nije sigurno da skraćuju njeno trajanje. WGO smernice, s druge strane, navode da pojedini sojevi kod dece mogu da skrate akutnu zaraznu dijareju za približno jedan dan.
Probiotici imaju dugu istoriju bezbedne upotrebe kod zdravih osoba, ali NCCIH upozorava da je rizik od neželjenih efekata veći kod teško bolesnih i osoba sa oslabljenim imunitetom, a kod prevremeno rođenih beba zabeležene su i ozbiljne infekcije. Ako niste sigurni koji rastvor ili probiotik odgovara uzrastu i terapiji, pitajte farmaceuta u apoteci; besplatan savet farmaceuta nude i pojedine online apoteke, poput iMed.
Kada se obavezno javiti lekaru
Lekaru se treba javiti ako dijareja traje duže od nekoliko dana, ako se u stolici pojavi krv, ako je prati visoka temperatura ili ako je reč o maloj deci. Prema smernicama NIDDK, odrasli bi trebalo odmah da se jave lekaru ako dijareja traje duže od dva dana, ako imaju šest ili više tečnih stolica dnevno, jak bol u stomaku, česta povraćanja, crnu stolicu ili znake dehidracije. Kod dece je razlog za hitan pregled dijareja koja traje duže od jednog dana, bilo kakva temperatura kod odojčeta, visoka temperatura kod starije dece, kao i dijareja kod deteta mlađeg od godinu dana ili prevremeno rođenog deteta.
Trudnice, osobe starije od 65 godina, oni koji trenutno uzimaju antibiotike i osobe sa oslabljenim imunitetom treba da budu u kontaktu sa svojim lekarom. Dijareja koja traje 14 dana ili duže, prema SZO, smatra se perzistentnom i zahteva lekarski pregled.
Česta pitanja
Da li probiotik treba popiti istovremeno sa antibiotikom?
Ne. Kod probiotika sa bakterijama uobičajen je razmak od najmanje dva sata. Saccharomyces boulardii je prirodno otporan na antibiotike, ali i tada treba pratiti uputstvo sa deklaracije i savet farmaceuta.
Da li probiotik može da zameni nadoknadu tečnosti?
Ne može. Osnova lečenja akutne dijareje je nadoknada tečnosti i elektrolita, najbolje oralnim rehidracionim rastvorom, a probiotik može biti samo dodatak.
Da li je probiotik bezbedan za decu?
U studijama obuhvaćenim Cochrane pregledom nisu zabeleženi ozbiljni neželjeni efekti kod dece, ali proizvod i dozu treba uskladiti sa uzrastom. Kod beba mlađih od godinu dana, prevremeno rođene dece i dece sa hroničnim bolestima o probiotiku odlučuje lekar.
PROMO TEKST
