Propast Alta banke mogla je da bude sprečena da je Narodna banka Srbije blagovremeno reagovala, izjavio je večeras bivši guverner, profesor Ekonomskog fakulteta i predstavnik Studentske liste Dejan Šoškić.
Gostujući u emisiji “Oko“ na Radio-televiziji Srbije, Šoškić je istakao da će građani biti ti koji će, na različite načine, snositi posledice onoga što smatra propustima u kontroli poslovanja Alta banke.
- Svi mi, kao građani, platićemo ceh te korupcije koja se dešavala u Alta banci, te zloupotrebe javnih fondova, gde je ta banka prvo dobila dozvolu, a nije smela da je dobije, odnosno ta grupacija je dobila dozvolu da preuzme jednu postojeću poslovnu banku – rekao je Dejan Šoškić.
Kako je objasnio, Zakon o bankama predviđa kriterijume koje moraju da ispune potencijalni vlasnici banaka, pre svega kada je reč o kredibilitetu, stručnosti i kapitalnoj sposobnosti.
- Nije normalno u bankarskom sistemu da menjačnice kupuju banke, odnosno da finansijske institucije nižeg ranga kupuju finansijske institucije višeg ranga. Posebno je važno da se vodi računa o tome da u bankarski sektor mogu da uđu samo oni pojedinci i institucije koji mogu da dokažu kredibilitet, znanje i kapitalnu sposobnost – naveo je Šoškić.
Šoškić smatra da je Narodna banka Srbije imala zakonske mehanizme da spreči nastanak problema u Alta banci, ali da oni nisu adekvatno primenjeni. Kako je objasnio, Centralna banka mogla je da uvede stalnu kontrolu poslovanja, obezbedi prisustvo svojih predstavnika na sednicama upravnog i izvršnog odbora, kao i da insistira na nezavisnijem radu interne revizije i službe za upravljanje rizicima.
Naglasio je i da Studentska lista ne planira promenu postojećeg režima deviznog kursa.
- Studentska lista je vrlo jasna – kurs će biti fiksan i oko toga u ovom trenutku nema nikakve diskusije – poručio je Šoškić.
Prema njegovim rečima, Srbija raspolaže dovoljnim deviznim rezervama i instrumentima monetarne politike za očuvanje stabilnosti kursa.
- Deviznih rezervi ima. Postoje instrumenti monetarne politike kojima se može obezbediti i podržati fiksni kurs. Mi nismo nestabilna zemlja. Prema tome, devizni režim će ostati nepromenjen. Fiksni kurs je lako održavati, samo je pitanje opredeljenja – istakao je Šoškić.
Šoškić je naveo da Srbija ima tri mogućnosti, kada je reč o rešavanju pitanja ruskog vlasništva u NIS – korišćenje prava preče kupovine, direktne pregovore sa ruskim vlasnikom o delimičnom ili potpunom preuzimanju većinskog paketa akcija i nacionalizaciju.
- Mislim da pravo preče kupovine ima puno smisla, kao i direktni pregovori sa ruskom stranom, jer verujem da postoje vrlo jaki argumenti za bitno promenjene okolnosti poslovanja NIS u odnosu na one u kojima su se ruski partneri javili kao kupci i kasnije dominantni vlasnici – rekao je Šoškić.
Na pitanje da li bi nacionalizacija mogla da ugrozi snabdevanje Srbije ruskim gasom, Šoškić je naglasio da se ne zalaže za takav pristup.
- Nacionalizacija je nešto što ja ne zagovaram. Ja sam to javno i rekao, mislim da to nije dobra stvar. To ne samo da je loša poruka prema ruskom partneru, to je generalno loša poruka prema stranim investitorima – istakao je Šoškić.
Govoreći o sankcijama Rusiji, Šoškić je ponovio svoj raniji stav da takva politika nije donela očekivane ekonomske rezultate i podsetio da je još pre četiri godine javno upozoravao da sankcije neće ostvariti postavljene ciljeve, dodavši da ruska privreda nije pretrpela posledice kakve su se očekivale.
Pozivajući se na podatke o privrednom rastu, Šoškić je naveo da je od 2022. godine kumulativni rast ruske privrede iznosio oko 8,7, a Evropske unije približno 6,6 odsto.
- Dakle, preko dva odsto je ruska privreda rasla brže – naveo je Šoškić, ocenjujući da su sankcije nanele štetu i evropskoj ekonomiji.
Izvor: FoNet
