Piše: Miloš Timotijević, istoričar
ČAČAK – Košarkaški treneri koji rade sa mladim igračima najčešće imaju odlučujući uticaj na njihovu kasniju sportsku karijeru. Jedan od takvih trenera koji je ostavio značajan trag u čačanskoj i srpskoj košarci je i Aleksandar Janjić (3. februar 1936 – 6. februar 2008).
Pošto mu je otac Vukašin bio železnički službenik, Aleksandar Janjić je sticajem okolnosti rođen u Preljini (kao peto od šestoro dece). Osnovnu školu završio je u Prijevoru kod Čačka, nižu gimnaziju u Vranju i Čačku, srednju fiskulturnu u Zemunu, a potom je uz rad završio Višu pedagošku školu, smer Fiskultura, u Beogradu.
Janjić je radio kao nastavnik fizičkog vaspitanja u školama „Ratko Mitrović” i „Vuk Karadžić” u Čačku i „20. oktobar” u Beogradu, odakle je otišao u penziju.
Košarku je počeo da igra u Čačku, gde je bio prvotimac Železničara (1958–1963). Potom se bavio trenerskim poslom, ali isključivo sa mlađim kategorijama igrača, najpre u čačanskom Železničaru, a kada se preselio u Beograd i u Partizanu.
Tako su prve košarkaške „korake” kod njega naučili kasnije poznati igrači poput Saše Đorđevića u Beogradu ili Androića i Šljivića u Čačku.
Sa kadetima Železničara osvojio je prvenstvo Jugoslavije januara 1973. godine na turniru u Splitu (zajedno sa Ratkom Joksićem). Kadete Železničara vodio je i 1974. kada su postali prvaci Srbije. Spremio je i juniorski tim Železničara koji je 1976. osvojio prvenstvo Jugoslavije, ali ga nije vodio na turniru.
Aco Janjić je u braku dobio jednu ćerku. Preminuo je u Beogradu 6. februara 2008. gde je i kremiran.
Nekad bilo , šta je Žele dao …