Brajs Džons o životu u Čačku, piceriji “Rimini“, Marku Marinoviću…

ČAČAK – Amerikanac Brajs Džons jedan je od najboljih košarkaša koji trenutno nastupaju u ABA ligi. U dosadašnjem toku sezone prosečno beleži 18,2 poena, 5,9 asistencija i 3,3 skoka. Umnogome zahvaljujući njegovim igrama Igokea se nalazi se na petom mestu regionalnog šampionata. U meču protiv Krke, odigranom u subotu, ponovo je briljirao, postigavši 35 poena.

Omaleni plejmejker prve korake u regionalnom takmičenju napravio je u čačanskom Borcu, gde je, slobodno se može reći, stekao košarkaško ime. U grad na Moravi stigao je 2019. godine i ostao do 2021.

U intervjuu za Mozzart sport Brajs se dotakao dana koje je proveo u Čačku, nakon što je stigao iz ekipe Ulcinja.

• Bio sam prvi stranac koji je potpisao za klub, opet sam doživeo kulturološki šok. Kao jedini stranac tamo, momci iz ekipe nisu nužno morali sa mnom da razgovaraju, da se druže i slično. Nismo imali slična interesovanja na početku, što mi je bilo dosta čudno na početku. Bio sam sam sa sobom uglavnom, pokušavao sam da provalim stvari, da hvatam konce u ekipi. Tako je bilo na početku, a kasnije, kada smo počeli da pobeđujemo, momci su me više prihvatali. A, pobeđivali smo dosta, baš dosta utakmica. Bilo je dobro. Tada su i navijači počeli da me više prihvataju, što mi je baš prijalo i bilo je jako dobro – rekao je Brajs Džons.

Ispričao je i jednu zanimljivu priču koja se čiče njegovog tadašnjeg svakodnevnog života u Čačku.

• Jedan dan smo izašli u jednu lokalnu piceriju, “Rimini“ se zove lokal. Čim sam ušao, sve se odjednom utišalo. Bilo je ekstremno tiho i ljudi su samo gledali u mene. Bio sam šokiran, a Malina (Marko Marinović pr.aut.) mi je samo rekao da se pripremim, da će takve stvari da se dešavaju često, dok me ne upoznaju. Navikao sam se brzo, ali čim su ljudi počeli da gledaju kako igram, čim su me malo upoznali, odmah su me prihvatili. Baš su me brzo zavoleli. Dešavalo mi se čak da dobijam besplatnu hranu i piće, kada sednem negde. Bilo mi je sjajno u Čačku. Kao što znate, vratio sam se da odigram i drugu godinu tamo, pošto se prva završila prerano, zbog korone.

O Marku Marinoviću ima samo reči hvale.

• Iskreno, bio je trener igrač. Taman je završio karijeru, ali dok nas je trenirao, i sam je trenirao sa nama. Bio je toliko zapaljen da igra sa nama pet na pet, bilo je momenata kada bi nam rekao da nije zadovoljan nekim stvarima koje radimo, pa bi rekao: ‘Evo, sad ću da vam pokažem’. I dalje je bio dobar šuter, a u njemu je gorela vatra ozbiljnog takmičara. I tako je bilo svaki dan. To nam je mnogo pomoglo kao ekipi. Kada sam video tu strast kod njega, shvatio sam da je mogao komotno da odigra još koju sezonu, da je imao to u sebi, čak mi je izgledalo kao i da želi još da igra košarku. Uvek nam je davao samopouzdanje. Mene je, recimo, stalno forsirao da uzimam šuteve, da se oslobodim i igram. Znate da je on bio šuter, pa je njegov mentalitet pokušao da usadi u mene. Bio je vrlo strastven čovek, jako sam voleo da igram kod njega – rekao je Brajs Džons.

Izvor: Mozzart sport/Morava info