Branko Kukić dobitnik priznanja “Stefan Prvovenčani“

2
474
Foto: Vreme

ČAČAK – Visoko priznanje „Raških duhovnih svečanosti” – „Stefan Prvovenčani”, ove godine pripalo je Branku Kukiću, kulturnom pregaocu, pesniku, esejisti, pokretaču značajnih časopisa i edicija – jednom reči, polihistoru.

Rođen u Čačku (Jelen Do, 1950) i neprekidno delujući iz ovog grada Branko Kukić je dao nemerljivi doprinos kulturi ove zemlje i ovog naroda, imajući neprekidno na umu osećanje da kultura ne sme da poznaje granice, da za nju tabui i duh začaurenosti (palanaštva) ne smeju da postoje, naglašeno je u saopštenju Organizacionog odbora manifestacije, koja je ove godine otkazana zbog epidemiološke situacije.

Oni koji su pisali o Kukićevoj prosvetiteljskoj misiji upotrebljavali su čudne oznake: čačanski fanatik (Miljenko Jergović), džentlmen elitističkog stava (Zdravko Zima), a poštovaoci njegovog rada iz kruga njegovih prijatelja, naglašavaju da je primenjivao Skerlićevu radnu etiku: misliti kao skeptik, raditi kao vernik. To će reći da nikad nije nalazio lako opravdanje da nisu ispunjeni svi uslovi, da treba sačekati bolja vremena. Kukić je znao da je ovo vreme jedino naše vreme i zato se nije štedeo – ocena je Organizacionog odbora.

Povodom uglednog priznanja, još je rečeno da je Kukić kao urednik čačanskog časopisa „Gradac”, od 1977. godine do danas, u više od dve stotine zamašnih svezaka ostavio dragocene zbornike o piscima, pokretima, pojmovima u temelju svake ozbiljne kulture. Posvećeni su: Medijali, Vladimiru Nabokovu, Danilu Kišu, Ljubi Popoviću, Dadi Đuriću, Ernstu Jingeru, Žanu Ženeu, Baltusu, Vasku Popi, Luju Ferdinandu Selinu… Kukić je pokrenuo i svoju izdavačku kuću „Gradac K”, sa nekoliko kolekcija: „Alfa”, „Peščana knjiga” i „Cveće zla”. Ovde su se posle Borhesove „Alfe” pojavile neke retke i malo poznate knjige autora kao što su Beket, Umberto Eko, Jursenar, Hajdeger, Arto, Genon…

Kao pesnik, Kukić je okrenut metafizičkim temama, kao istoričar umetnosti objavio je četiri dela u kojima je analizirao slikarstvo fantastike, a među njima su prve ozbiljnije studije o Šejki i Ljubi Popoviću, u godinama kad se o Medijali pisalo kao o egzotičnoj i pomodnoj skupini autora. Priredivši zbornik posvećen Leonidu Šejki „Grad–Đubrište–Zamak” 1982. godine, Kukić je uveo Šejkinu stvaralačku ličnost u najbitnije tokove moderne umetnosti u svetu.

Izvor: Politika

Prethodni članakČačanskom restoranu hitno potrebni kuvari, poslastičari i šankeri
Sledeći članakOvo je detaljno uputstvo ministarstva o realizaciji nastave u uslovima epidemije

2 KOMENTARA

OSTAVITE ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here