ČAČAK – Na tradicionalnom okupljanju slavne vicešampionske generacije Fudbalskog kluba Borac, imali smo priliku da razgovaramo sa Brankom Petrovićem, poznatijim kao Pižon, članom talentovane omladinske selekcije i učesnikom čuvene utakmice protiv Dinama na Maksimiru 1973. godine.
Branko Petrović Pižon s entuzijazmom se prisetio:
- Naši rezultati bili su plod višegodišnjeg posvećenog rada, jer je Borčeva škola fudbala bila među vodećim fudbalskim institucijama u tadašnjoj Jugoslaviji, rame uz rame sa najbolje rangiranim školama fudbala omladincima velike četvorke – počeo je on razgovor za Kablarnet.
Niste se zaustavili na Maksimiru.
- Da, višegodišnji uspešan i predan rad nastavljen je, pa smo se nakon finala u Zagrebu, u naredne dve godine borili u finalima Srbije protiv moćnih rivala poput Zvezde i Partizana.
Svi su govorili o čuvenoj školi fudbala.
- Borčeva škola nije bila samo rasadnik talenata za prvi tim, već su ti igrači postali stubovi ekipe kojom se klub ponosio.
Proslavlja se značajanjubilej – sto godina fudbala kraj Morave, obeležava se vek postojanja FK Borac.
- Delim mišljenje velikog broja onih kojima je Borac u srcu, i za mene je Dušan Ćuka Radonjić nesumnjivo obeležio prvih 100 godina Borca.
Ćuka kao igrač, a golmani?
Od Topalovića, pa zatim Avrama, pa nadalje, uvek smo imali izvanredne čuvare mreže.
A što se tiče trenera Borca, svi redom izvrsni?
- Borac je oduvek držao do toga da transformiše uspešne igrače u kompetentne trenere. Njihova posvećenost rezultirala je stvaranjem sjajnih fudbalera.
Najveći uspeh Borca?
- Svaki rezultat ima svoju vrednost. U istoriji Borca upisana je velikim slovima generacija koja je izborila plasman u Drugu ligu u kojoj je Borac bio neprekidno decenijama. Zatim čuvena generacija kada se Borac takmičio u kvalifikacijama, bio je rangiran kao 19. klub u bivšoj Jugoslaviji, a samo malo je nedostajalo da pređe ključnu prepreku. Generacija iz devedesetih izborila je prvi ulazak u Prvu ligu, pokazujući svoj kvalitet i kasnije. Takođe, tu je i tim koji je ostvario najbolji plasman u Prvoj ligi i takmičenje u Kupu UEFA, pa finale domaćeg Kupa.
Prisustvo publike, nekada i sada?
- Davno, bilo je manje sportskih događaja i utakmica, te je publika rado dolazila na stadion da podrži Borac, a Borac je to svojom prepoznatljivom igrom i zasluživao.
Imali ste i ulogu člana Upravnog odbora kluba?
- Da, ta ekipa sponzora je oko 2000. godine uspela da vrati sva dugovanja nastala u prethodnom periodu a koja je nasledila i uredno sve obaveze po bilo kom osnovu na vreme izmiruje. Nakon toga različite okolnosti uzrokovale su određene probleme, teško je sada vršiti poređenja.
Čuvena ploča ispod zapadne tribine?
- Ta legendarna ploča sa svojim specifičnim pravilima igre bila je mesto okupljanja fudbalskih veterana, ne samo Borčevih. Nisu postojale prepreke, vremenske i bilo koje druge da se fudbal na ploči ne igra. Rekreacija je privlačila kako gledaoce, tako i nas, igrače, a sada mi je žao što su mnogi koji su ovde igrali, otišli. Možda su neki pojedinci mogli održavati tradiciju igre na ploči.
Vi i još četvorica, iz generacije, ste stekli visoko obrazovanje?
- Kolar i sekretar Trifunović su nas pratili kroz škole, nadgledajući naš napredak i ocene. Disciplina je bila na visokom nivou – loš uspeh u školovanju značio je zabranu treniranja.
Izvor: Kablarnet.rs/Đ. Mečanin
