“Breskva i kajsija u ovom periodu najosetljivije na mraz“

0
212
Foto: MNA/Miloš Lukić

ČAČAK – Zasadi breskve i kajsije su u ovom periodu najosetljiviji na mraz, rekao je direktor Instituta za voćarstvo u Čačku Darko Jevremović i dodao da kod šljiva i jabučastog voća za sada nema nikakvih problema, jer to voće još uvek nije ni cvetalo.

Jevremović je za Tanjug rekao da je proteklih noći u okolini Čačka zabeležen blaži mraz, te da je u nekim selima temperatura išla i do minus tri, uglavnom na lokalitetima gde nema kajsije i nektarine, tako da nije bilo veće štete.

  • Voće može da pretrpi štetu kako u fazi cvetanja, tako i u fazi zametanja i rasta plodova kada dolazi do njihovih oštećenja koja smanjuju upotrebnu vrednost. U poslednjih 20 godina, najveće štete su bile u prvoj dekadi aprila. I prošle godine je bilo velikih oštećenja šljive u fazi punog cvetanja, tako da je rod potpuno podbacio u zapadnoj Srbiji – rekao je Jevremović.

Posledica toga je da smo, kako je rekao, prošle godine u najvećem broju voćnjaka imali potpuni izostanak plodova, te je rod u celini gotovo prepolovljen, pa je umesto 500.000 ili 600.000 tona, bilo oko 300.000 tona šljive.

Budući da voćkama u ovo doba godine treba najviše vode, Jevremović je rekao da je zemljište još uvek suvo i da, u slučaju izostanka padavina, voćari moraju da navodnjavaju zasade.

  • Svi voćari očekuju veće padavine tokom marta i aprila. Međutim, ako ih ne bude, moraće da se aktiviraju sistemi za navodnjavanje, kako bi se ostvarili optimalni prinosi. Postoje primarni i savremeni načini navodnjavanja, a to je sistem orošavanja koji zahteva instaliran sistem za navodnjavanje i sreće se u visoko intenzivnim voćnjacima, poput jabuke ili kruške. Ipak, pošto se uglavnom radi o šljivi, trešnji, višnji, kajsiji, što su zasadi u brdsko-planinskom području, stabla su na većem rastojanju i tu u većini slučajeva nema sistema za navodnjavanje, tako da je tu praktično sada nemoguće bilo što uraditi – rekao je Jevremović.

Voćar iz Lipnice kod Čačka Tiosav Salemović je rekao da postoje staromodni i moderni načini da zemljoradnici zaštite biljke.

Staromodni se odnose na paljenje granja, šaše, slame i slično dok su moderni, kako je rekao, prilično skupi.

  • Ukoliko je veći mraz, tu nema pomoći. I paljenje vatre iziskuje veliki rad, jer morate da podložite vatru u istom trenutku na više različitih mesta, što je teško izvodljivo za jednog čoveka, naročito na velikoj površini – rekao je Salemović.

Izvor: Tanjug

Prethodni članakPet najpoznatijih dobitnika u istoriji online kockanja
Sledeći članakPoskupelo gorivo, dizel ponovo preko 200 dinara

OSTAVITE ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here