Brnabić na trampolini

1
466

Piše: Aleksandar Milošević, Danas

„Živimo u teškim vremenima, koja ne pamte ni naši roditelji, bake i deke, vremenima koja su najteža u poslednjih 100 godina“, izjavila je pre par dana premijerka Ana Brnabić, pokazujući da razume svu dramatiku našeg trenutka, a i mnogo više od toga. Baš zato je odlučila da obiđe neki auto-put i da se tamo slika.

Jer šta čovek drugo da radi u vreme tako opasno da ga ne pamte ni naše „bake i deke“, nego da obiđe neki putni pravac da vidi „kako napreduju radovi“ i tako pokaže da u Srbiji „postoji sutra“.

Sutra, koje doduše gradi turska građevinska firma, ali šta sad.

Ana Brnabić naravno može da ovih dana obilazi puteve, upravo zato što razlog koji navodi kao motiv za svoj poduhvat ne postoji. Zato što ova „teška vremena“, ma koliko zaista bila ozbiljna (a jako su ozbiljna), nisu ni blizu onome što su doživele naše bake i deke, onome što su doživeli naši očevi i majke i onome što smo doživeli svi mi, to jest bar mi, koji nismo rođeni u ovom veku.

Ma šta neko od nas možda mislio o premijerki, ipak nema sumnje da i ona zna da se Drugi svetski rat odigrao pre manje od 100 godina, da je čula za variolu veru, za raspad Jugoslavije, za sankcije nad Srbijom i bombardovanje ove zemlje, koju bar formalno ona vodi.

I tada je u Vladi Srbije sedeo njen šef, danas predsednik Srbije, a tada ministar informisanja Aleksandar Vučić.

Bilo je to kudikamo teže vreme nego ovo danas.

I ekonomski je to bilo neuporedivo gore, pošto nas je politika SPS-SRS osovine koštala od 30 do 100 milijardi dolara samo u ta tri meseca bombardovanja.

Šteta od par milijardi evra koju danas trpimo nije ama baš ništa u odnosu na to šta nam se tada desilo.

Sankcije devedesetih da ne pominjemo.

Moguće je da je premijerka u oratorskom zanosu zaboravila na sve ovo, moguće je i da ona lično te devedesete i to bombardovanje nije tako tragično doživela kao većina građana njene zemlje, ali je ipak najverovatnije da je sasvim svesno odlučila da pandemiju kovida 19 proglasi najtragičnijim događajem u poslednjih 100 godina.

Kako drugačije svoje napore proglasiti herojskim, kako svoje neuspehe opravdati džinovskom težinom izazova?

Ne, ovo nije najgore vreme.

Ne, ovo nije najveća opasnost.

Ne, pred njima nisu najteži izbori. Drama o kojoj oni govore ne postoji.

Naš problem je njihova večita nemogućnost da nađu pravu meru.

Nepredvidive smene plahovitosti i melanholije zbog kojih kao na trampolini odskaču od najsmešnijeg virusa u istoriji do najtežeg vremena u poslednjih 100 godina.

Ne umeju da odrede proporciju i ne umeju da odrede reakciju i kao da im zapravo ni do čega, sem do ličnog uspeha, nije ni stalo.

Razlika između Srbije danas i Jugoslavije 1972. godine je u tome što je država onda znala da odredi i proporciju i reakciju na problem koji je predstavljala pojava variole vere.

I što Titu nije palo na pamet da kao odgovor zdravstvenu krizu izađe na Televiziju Beograd i izjavi: „Drugarice i drugovi, jeste variola vera, ali da vam kažem, imaćemo veći društveni proizvod nego sve komunističke i kapitalističke zemlje zajedno. Zbog BDP-a ne možemo da zatvorimo kafane“.

Izvor: Danas

1 KOMENTAR

PRE SLANJA KOMENTARA, MOLOMO VAS DA OBRATITE PAŽNJU NA SLEDEĆE UPUTSTVO:
Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Portal Morava info zadržava pravo da, ukoliko ih proceni kao neumesne, skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, bilo kakvu pretnju, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj. Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. Portal Morava info nema nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za skraćivanje komentara i njihovo objavljivanje. Redakcija ne odgovara za stavove čitalaca iznesene u komentarima. Vaš komentar može sadržati najviše 1.000 pojedinačnih karaktera, i smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.

OSTAVITE ODGOVOR