Čačanin Andrej Bjelić, zvezda u usponu Srbije i Reala: Tata mi je govorio da učim od Bogdana i Tea

ČAČAK – Posle nekoliko godina Srbija polako dobija obrise reprezentacije budućnosti. Na EP juniora (do 18 godina) istakli su se Savo Drezgić, Andrej Kostić, Aleksa Dimitrijević, Miloš Šojić, Mitar Bošnjaković… Na nedavno završenom Evropskom prvenstvu (do 16 godina) plavi kadeti su osvojili bronzu, a prednačili su Andrej Bjelić (16, 194) i Vuk Danilović (16, 192).

Mladi Čačanin koji je prošle godine direktno iz grada na Moravi otišao u Real, izabran je u najbolju petorku šampionata na Kritu. Kratak predah između prvenstva i početka obaveza u Kraljevskom klubu iskoristio je da provede što više vremena uz porodicu. Po dogovoru, odmah po povratku u Madrid, rado se odazvao pozivu Meridian sporta.

• Krit je bio vrlo uspešan turnir, timski i individualno. Srbija u ovoj kategoriji nije uzela medalju od 2017, te godine smo takođe osvojili bronzu. Smatram da je veliki uspeh to što smo posle osam godina došli do medalje. Ostaje žal jedino za tim polufinalom, mislim da smo mogli i da pobedimo Francusku, ali šta je tu je, uspeh je veliki – počeo je priču Bjelić.

Medalju pretpostavlja individualnom priznanju.

• Bronza je naravno draža, timski je uspeh. To je nešto za što smo se pripremali celog leta i na prethodnih nekoliko okupljanja. Glavni cilj je bio da ekipa postigne rezultat. Individualno priznanje mi je samo nagrada za individualan rad i sve treninge prethodnih godina, motiv da treniram još više i jače.

Na konstataciju da je ovo reprezentativno leto nagovestilo niz talenata na koje možemo računati u sledećoj deceniji, mladi Čačanin se nadovezao:

• Kažu da je Srbija zemlja košarke, kao takva logično ima puno talenata i dobrih igrača. Srbija ima i lepu sadašnjost, a da ne treba ni da brine za sutra. Smatram da imamo svetlu budućnost, samo treba da radimo i da napredujemo dalje. Pojaviće se i još novih igrača. Svi velikim trudom, vrednim radom, jakim i napornim treninzima možemo da dođemo do toga što svi očekujete od nas.

Talenat, kao baza za nadgradnju postoji. Raduje to što su radne navike i voljni momenat mladih na visokom nivou.

• Najbitniji je trening. Od talenta nema ništa ako se košarci ne posvetiš maksimalno.

Treneri mlađih selekcija se u vreme Jugoslavije nisu libili da mlađe igrače priključe starijim generacijama. Bjelić smatra da bi bilo prerano da on i neko iz njegove generacije sledeće godine igra na juniorskom Mundobasketu.

• Na svetsko prvenstvoo ide generacija rođena 2006. Smatram da su dve godine razlike mnogo, a sledeće godine je i Evropsko prvenstvo za 2007. godište, nadam se pozivu, očekujem da kao i prošle godine budem u sastavu sa godinu dana starijima. Mislim da smo ovom bronzom pokazali da od nas možete mnogo da očekujete, svi ćemo da treniramo još jače i da se pripremamo za U18, da bar odbranimo bronzu, mada verujem da možemo da napadnemo i više. Naravno, svima nam je seniorska reprezentacija glavni cilj u karijeri, daj Bože da se što skorije neko od nas nađe na tom spisku.

Bjelić se slaže da u zemlji košarke ima jedan poseban grad košarke…

• Pa, Čačak važi kao takav. Kažu ‘dolazi iz Čačka, iz grada košarke’ ili ono čuveno ‘šuteri koji ruku operu u Moravi’… Volim kad čujem tako nešto. Čačak je i po mom mišljenju grad košarke iz kog je potekao veliki broj legendi. Voleo bih da idem njihovim stopama da napravim uspešnu karijeru koliko i oni. Treba pomenuti da su i sada u kadetskoj ekipi bila trojica igrača iz Čačka i tri člana stručnog staba. Tako da je epitet u potpunosti opravdan.

I trenutno najsimpatičniji košarkaš u našoj javnosti dolazi iz grada na Moravi.

• Aleksa Avramović je trenutno najveći igrač Čačka, ne samo košarkaški, već i kao ličnost.

Dnevni „raspored časova” mladih igrača u Realu je maksimalno ispunjen, na pitanje koliko ima slobodnog vremena, Bjelić odgovara:

• Jednom u dve nedelje uhvati se vremena do se ode do grada… Trenira se punim ritmom – rano buđenje, jutarnji trening, pa pravo u školu, iz škole na čas španskog posle kog idem na trening od pet popodne do devet uveče… Posle toga se odmorim malo pre spavanja i sledećeg jutra.

Jedan od najperspektivnijih bekova Evrope rođenih 2008. igra u jednom od najvećih klubova sveta.

• Nisam bio svestan koliko dok nisam došao, znao sam da važi za najveći klub na svetu, u Evropi bez dileme. Došao sam sa određenim predznanjem da je najveći klub, ali tek kad sam došao osetio sam veličinu, kolika je čast i ponos biti član za Real.

Brojne svetske legende su igrale za Real, od naših Saša Đorđević, Dejan Bodiroga, Zoran Savić…, trener je bio Željko Obradović…

• Prvi cilj mi je da debitujem za seniorski tim Reala. Bilo bi to ostvarenje sna. Nadam se da ću biti deo budućnosti Reala i svrstati se među sve legende koje ste pomenuli. Do toga vode trening, strpljenje, rad, red i disciplina.

Andrej se u košarku zaljubio uz oca Aleksandra, poznatog trenera mlađih kategorija čačanskih klubova. Na pitanje ko mu je bio uzor posle tate, rekao je:

• Tata mi uvek pričao da treba da gledam kako igraju Bogdan Bogdanović i Miloš Teodosić, da kupim najbolje od obojice. Tako da mogu da kažem su mi njih dvojica glavni idoli.

Na pitanje da li i sad tokom leta ponekad odigra poneki basket sa ocem, odgovara:

• Ne igram zato što tata više ne može da igra, kaže da su ga stigle godine. Ali, i dalje treniram sa njim.

Izvor: Meridian sport