Sakupljanje šumskih plodova u Srbiji ima dugu tradiciju, uz značajan ekonomski potencijal koji su domaći preduzetnici primetili. Ova delatnost u osnovi obuhvata sakupljanje i preradu pečuraka, šumskih jagoda i borovnica, zatim lekovitog bilja i tartufa.
U prilog razvoju ovog biznisa idu prirodni resursi Srbije koji nude širok spektar proizvoda sa visokom tržišnom vrednošću, kako na domaćem, tako i na inostranom tržištu. Sakupljači šumskih plodova su prošle godine zabeležili značajan rast ukupne dobiti, nako jednog lošijeg perioda od 2021. do 2023. godine.
Kako prenosi Biznis.rs, preduzeća koja posluju u ovoj delatnosti ostvarila su u 2025. godini ukupnu dobit od 16,8 miliona dinara (16.802.000), naspram 6,4 miliona dinara godinu ranije i 8,9 miliona dinara u 2023. godini, pokazuju podaci bonitetne kuće CompanyWall.
To znači da je dobit za godinu dana povećana više od dva i po puta, dok je u odnosu na 2023. gotovo udvostručena.
Istovremeno je rastao i broj preduzeća koja se bave ovom delatnošću. Sa 90 firmi u 2023. godini njihov broj je naredne godine povećan na 100, a u 2025. na 105. Broj zaposlenih takođe je postepeno rastao – sa 123 u 2023, preko 128 u 2024, na 134 zaposlena prošle godine.
Rast broja firmi i zaposlenih je bio postepen, dok je povećanje dobiti bilo znatno izraženije, što ukazuje na poboljšanje poslovnog rezultata po preduzeću.
Međutim, podaci pokazuju i koliko je ova delatnost koncentrisana. Među firmama sa najvećim rezultatima izdvaja se preduzeće za preradu i promet poljoprivrednih i šumskih proizvoda “Interfood 60“ iz Čačka, koje je u 2025. godini ostvarilo prihod od 1,24 milijarde dinara (1.240.246.000) i dobit od 10,65 miliona dinara (10.645.000).
Slede “Tartufi SR“, sa prihodom od skoro 68 miliona dinara i dobiti od 5,28 miliona, i “Inter-Funghi“ iz Požarevca, sa prihodom od 160,85 miliona i dobiti od 2,09 miliona dinara.
Zanimljivo je da su ove tri kompanije zajedno ostvarile oko 18 miliona dinara dobiti, što je čak više od ukupne dobiti cele delatnosti od 16,8 miliona dinara. To znači da su ostala preduzeća zajedno poslovala sa gubitkom od oko 1,2 miliona dinara.
Drugim rečima, rast ukupne dobiti u 2025. godini nije bio ravnomerno raspoređen po čitavoj delatnosti, već su rezultat snažno povukle najveće i najuspešnije firme.
Posebno se izdvaja “Interfood 60“, čiji prihod višestruko nadmašuje prihode druga dva izdvojena preduzeća. Takva struktura govori da se iza relativno malog broja zaposlenih i preduzeća krije posao koji može imati značajnu prometnu vrednost, naročito kada je sakupljanje povezano sa otkupom, sortiranjem, preradom i prometom šumskih proizvoda.
Ova delatnost ne obuhvata samo ono što se tradicionalno podrazumeva pod “šumskim plodovima“, već i sakupljanje različitog nekultivisanog šumskog materijala, poput mahovina, lišajeva, žira, smola i drugih proizvoda.
Rast dobiti u 2025. zato je zanimljiv i zbog prirode privredne grane. Ona je direktno vezana za raspoloživost prirodnih resursa, sezonu, vremenske uslove i potražnju za određenim vrstama proizvoda, ali i za sposobnost firmi da sakupljene proizvode plasiraju dalje kroz preradu i trgovinu.
Kod proizvoda veće vrednosti, poput tartufa i pojedinih vrsta jestivih pečuraka, razlika između samog sakupljanja i organizovanog otkupa, prerade i plasmana može biti značajna.
Ukupni podaci u period od 2023. do 2025. godine generalno pokazuju malu, ali živu privrednu nišu: broj preduzeća i zaposlenih postepeno raste, dok je profit u 2025. snažno povećan. Istovremeno, činjenica da nekoliko kompanija praktično određuje ukupan rezultat pokazuje da uspeh u ovoj delatnosti nije ravnomerno raspoređen i da najveću vrednost mogu da ostvare firme koje, pored samog sakupljanja, imaju razvijen otkup, preradu i tržište za šumske proizvode.
Izvor: Biznis.rs
