Čačanski porodični manevar i ideološka maska Saveza za Srbiju

Piše: Miloš Nikolić, Talas

Zamislite održavanje prajd karavana ”Ne odričem se” u Čačku. Ako niste videli kako taj karavan izgleda u devet gradova u Srbiji u kojima je organizovan tokom ove godine mogli biste svašta da zamislite u svojoj glavi. Posebno ako ste pristalica, član ili funkcioner srpskog pokreta Dveri.

Ukoliko je to slučaj mogli biste da pomislite – gej parade preplavljuju Srbiju, pali su Kraljevo, Kragujevac, Zrenjanin, Novi Sad, Suboticu, Šabac, Valjevo, Niš, Vranje i na kraju kao vrhunac Beograd. Sad organizatori najavljuju i nekakvu evropsku gej paradu u Beogradu. Svi oni pogani prizori iz Evrope, noćne more svakog poštenog Srbina, prošetaće ulicama kojima šetamo našu preplašenu decu… A nama u programu prva tačka programa – ”briga o porodici” i onaj očigledno zapostavljeni deo ”zabrana promocije homoseksualizma i borba protiv antiporodičnih ideologija.” Kako smo došli od toga da samo ove godine imamo deset gej parada po čitavoj Srbiji? Ajde što Vučić sa Brnabićkom ovo organizuje da bi se šlihtao Nemcima i da bi skrenuo pažnju od našeg bojkota izbora – nego šta mi radimo u vezi sa tim? Od kada je ušao u Savez za Srbiju Boško sve manje priča o ovom stvarima. Kao da je smekšao. Kao da bi prećutao da mu ispred kuće prođe gej povorka…

Ono što je sada jasno jeste da su Dveri u saradnji sa Novom Srbijom u petak organizovale neku vrstu porodičnog lažnog kontramitinga, protivtežu prajd karavanu koji niti je bio planiran, niti je bio održan u Boškovom rodnom Čačku. Boško je dakle iskoristio fejk njuz kako bi pokazao da je ideološki živ i zdrav.

Gorepomenuta razmišljanja običnog srpskog birača Dveri bila su i ostala pod jakim uticajem emocija. I to je u redu. Tako je kod svih. Ne znam šta bi neki očekivali – da tvrdo jezgro Dveri naglo izbledi pred zastavama duginih boja ukoliko vidi da su se one zavijorile po Srbiji? Da je usiljena bojkot sabornost za slom Vučića koja se baštini u Savezu za Srbiju razvodnjavajuća za netoleranciju koja postoji u Dverima po pitanju ljudskih prava LGBT+ osoba?

Čačanski porodični manevar je odraz određene politički veštine koju ne treba ni potcenjivati, ali ni precenjivati. Biračko telo Dveri je stabilno i često se smatra da hoda po ivici cenzusa. Hodanje tim putem u kontekstu proglašavanja bojkota izbora i očigledno jačeg vezivanja za Savez za Srbiju dobija novu komponentu neizvesnosti posle 20 godina postojanja ovog pokreta. Očuvanje onoga po čemu se identitetski razlikuju postaće primarni motiv za Dveri i zato ovo nikako ne sme da nas ni čudi, ni iznenađuje. Dveri će pokušavati da sačuvaju svoj brend, a šta je sa brendom Saveza za Srbiju?

Osnovan zbog potrebe da se opozicija efikasnije i složnije bori za unapređenje izbornih uslova, Savez za Srbiju ipak nije uspeo u tome da sebe brendira kao nekakav DOS 2.0, savez koji bi okupio sve istinske opozicione snage u borbi protiv Vučića. Niti će to uspeti na srednji rok. Jedan od razloga tog neuspeha jeste i taj što se pod maskom panideološke sabornosti, programske razlike navodno ostavljaju po strani, pa se konsenzus prihvatljiv svima predlaže kao vezivno tkivo tog zajedništva.

Bezidejni bojkot period u koji Savez za Srbiju neminovno ulazi koliko god bio ”aktivan” neće trajati kratko iz prostog razloga što ne postoje nikakvi izgleda ni preduslovi da brzo postigne svoje ciljeve. Ideološka amorfnost Saveza za Srbiju protokom vremena uticaće na sve jasnije ideološko oblikovanja njegovih elemenata. Kako Dveri i Narodna stranka imaju najjasnije startne pozicije, tako će i protokom bojkot perioda i sam savez sve više da se naginje udesno.

Taktički uspešno savezništvo raznorodnih političkih partija, pokreta, udruženja i ostalih subjekata sa jednim jasnim ciljem po prirodi ima kratak rok trajanja. To nije džabe taktičko savezništvo – pošto su stvoreni svi prethodni uslovi, pošto su sve pozicije tog heterogenog fronta maksimalno osnažene i pošto postoji jasno mesto, vreme i način ostvarenja te finalne bitke, ulazi se u savezništvo interesa sa jasnom svešću da postoji samo jedan cilj i da će sva ostala pitanja, zbog urgentnosti, zrelosti i neminovnosti postizanja tog jednog cilja zaista biti ostavljena po strani.

Savez za Srbiju za sada ne odaje utisak da je pripremio teren da postane stožer sa one strane ideologije koji će imati univerzalnu moć privlačenja za sve koji veruju da je Vučić pobediv i da žele da učestvuju u tome.

Čačanski porodični manevar ostavlja gorak ukus u ustima kod onih simpatizera Saveza za Srbiju kojima su pitanja ljudskih prava zaista važna. Njima nužno ne smeta toliko što se taj manevar desio, što je Boško protiv karavana ponosa ili što smo iznova videli da Dveri i dalje neguju temeljno nepoštovanje prema ljudskim pravima LGBT+ osoba u Srbiji.

Njima smeta što nemaju svoju ideološku alternativu tome. Smeta im što su sebe ubedili da nećemo da vadimo prljav veš dok se borimo protiv Vučića. Smeta im što je pomenuta jeftina maska panideološke sabornosti Saveza za Srbiju sve providnija. Iza te maske ostaju poznata lica, različite vrednosti, prošlosti, pa i neusklađene vizije budućnosti.

Boško bar ima hrabrosti da svoju bazu podseti da je to ipak maska i da im iznova pokaže svoje pravo lice. Da li drugi iz Saveza za Srbiju imaju spremnosti i hrabrosti da pokažu svoje? Koliko se ta lica uopšte razlikuje od Boškovog? I možda još teže pitanje – da li za razliku od Boška uopšte znaju kome pokazuju svoje lice?

Izvor: Talas