Cene padaju, ali samo u statistici: Zašto u trgovinama i dalje sve poskupljuje?

2
355

Cene hrane padaju od marta prošle godine, ali samo u izveštajima Organizacije za hranu Ujedinjenih nacija (FAO) i bilansima svetskih berzi primarnih poljoprivrednih proizvoda.

Nameće se pitanje zašto pojeftinjenje sirovina ne utiče na nižu cenu prehrambenih proizvoda, prenosi RTS.

Cene hrane padaju svuda – osim na policama i tezgama. To što bilansi FAO pokazuju da žitarice i uljarice pojeftinjuju od marta prošle godine, nema nikakav značaj da novčanike. Svakog dana sve više ih prazne poskupljenja namirnica.

Građani se pitaju kako je moguće da je luk iz domaćeg uzgoja skuplji od uvoznog limuna.

Pijačni prodavci poskupljenja objašnjavaju rastom cena goriva koji uslovljava i poskupljenja bazičnih žitarica kao što su pšenica i kukuruz, što lančano dovodi do rasta cena voća i povrća.

U Lidlu kažu da su na poskupljenje voća i povrća u Srbiji uticale loše vremenske prilike u Španiji, odakle se u ovo doba uvozi najveći deo robe. Nadaju se da će u aprilu, kada stignu domaći plodovi, doći i do pojeftinjenja.

Delez ističe da su krompir i luk poskupeli zbog suše, a šampinjoni zbog veće cene energenata. Napominju i to da je kupus pojeftinio.

Agroekonomista Milan Prostran smatra da nema više prostora za povećanje cena hrane.

Treba imati u vidu da su i prerađivači, a posebno trgovci u svoju cenu poljoprivrednih, a pre svega prehrambenih proizvoda anticipirali, odnosno ugradili deo inflacije unapred –  dodaje Prostran.

Ukazuje na to da su istovremeno pokušali da kroz više cene pokriju deo izgubljenog dohotka za one proizvode za koje je država držala pod režimom čitave godine.

Ograničene cene osnovnih životnih namirnica, brašna, ulja i šećera, trebalo bi da sačuvaju životni standard građana. Udruženja potrošača kažu da standard najbolje čuva veća konkurencija.

Prvi razlog je u suštini nedostatak konkurencije. Kad imamo situaciju da većinu snabdevanja hranom na tržištu glavnog grada kontrolišu prektično dve korporacije, zašto bi se one takmičile da spuštaju cenu i da same sebi spuštaju profit. Drugi aspekt je neelastičnost i nemogućnost nas kao potrošača da ne kupujemo hranu, prosto to je nešto to ne možemo da ne kupujemo – naglašava Nenad Bumbić iz „Potrošačkog savetnika“.

Pijaca ili market, to je dilema koju ima sve više potrošača. U nabavku se ide na više mesta, a akcijske ponude se prate više nego vremenska prognoza.

Izvor: RTS

Prethodni članakJoš jedan sudar u Mojsinju, dve žene i muškarac prebačeni u čačansku bolnicu
Sledeći članakMijatović: Biće veoma teško jer Mornar ima odličan tim, mesto na tabeli nije realno

2 KOMENTARA

  1. Evo primera danas 11.03.2023. u 10 časova 11 kg.praška za pranje rublja PERSIL u bivšem Tempu staje 1499 din isti taj prašak sve isto u Ideji staje 4000 din.Kako je ovo moguće,znači nas trgovci zezaju.Primera sa hranom koliko hoćeš.Svinjsi but bez koske u Disu 600 u Tempu preko 800 u Ideji 739.Primera koliko hoćeš razno razne robe cene neverovatne.Ipak je sve do trgovaca.

  2. Najveće lopuže u Srbiji su TRGOVCI. Dokazano 1000 puta. Od najvećeg do najmanjeg takozvanog pilićara. Kad kod njih nešto kupiš uveče već ujutru druga cena. Bezobrazluk.

OSTAVITE ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here