Predsednik Srbije Aleksandar Vučić nagovestio je da bi školski časovi možda trebalo da se skrate. Istakao je da cilj nije da đaci provedu manje vremena u obrazovnim ustanovama već da budu koncentrisaniji.
Predsednik Foruma srednjih stručnih škola Beograd Milorad Antić je naveo za Euronews Srbija da on nije za navedenu promenu. Istakao je da je skraćivanje časova ozbiljna problematika.
- Struktura časa je takva da je potrebno oko pet minuta da se u elektronski dnevnik upiše čas, ko je odsutan kao i nastavna jedinica. Nakon toga ide obnavljanje prethodnog gradiva i povezivanje stare nastavne jedinice sa prethodnom. Za to treba oko deset minuta – kazao je Antić.
Prema njegovim rečima, glavni deo časa, odnosno predavanje novog gradiva traje oko 20, 22 minuta.
- Poslednjih deset minuta časa je interaktivan. Kroz pitanja i odgovore se proverava koliko su đaci zapamtili, shvatili i naučili novu nastavnu jedinicu. Većina ljudi sa kojima sam razgovarao, kao i ja, nismo za skraćivanje časova iz navedenih razloga – rekao je Antić.
Napomenuo je da u Finskoj, koja, prema njegovom mišljenju, ima najbolji sistem obrazovanja, čas traje 45 minuta.
- Razlika je samo što odmori traju duže nego kod nas. Zna se da za ručak imaju pauzu od 30 minuta. Postoje zemlje u kojima čas traje i 50 minuta, u nekim i sat vremena. Skandinavske zemlje imaju časove od pola sata, ali to nije dalo neke rezultate – rekao je on.
Predsednik Foruma srednjih stručnih škola Beograd smatra da treba da se uradi reforma obrazovanja i udžbenika, da se opreme škole, da se zabrani upotreba mobilnih telefona u školama.
- Takođe treba u škole da se uvede više aktivnosti poput sporta, kulture, muzičkih i likovnih sekcija – zaključio je Antić.
Učiteljica jedne beogradske škole je za Euronews Srbija navela da đaci mogu da održe koncentraciju i duže od 45 minuta.
- Mi radimo na međupredmetnoj povezanosti, da nema jasne granice između časova. Gradivo se širi u koncentričnim krugovima i časovi su dinamični jer imaju znanja iz prethodnih razreda – objasnila je ona.
Istakla je da časovi treba da se drže tako da učenici budu aktivni tokom obrade novog gradiva.
- Ukoliko učitelji ili nastavnici pričaju pola sata bez prekida, đacima to postaje zamorno i gube koncentraciju vrlo brzo. Međutim, ako je čas dinamičan, onda oni nemaju nikakav problem sa koncentracijom i mogu da budu veoma aktivni – zaključila je učiteljica.
Pedagoškinja i psihološkinja Jelena Kenić smatra da skraćivanje časova ne bi donelo pozitivne promene.
- Mislim da treba da se bavimo time zbog čega je došlo do smanjene pažnje. Šta uzrokuje smanjenu pažnju kod dece? I šta je to u ranom razvoju što utiče da deca u prvom, drugom i ostalim razredima deluju kao da nisu dovoljno spremna da održe svoju pažnju 45 minuta, što je uobičajeno trajanje časa, time treba da se bavimo – kazala je sagovornica Euronews Srbija.
Kenić je dodala da današnje generacije sigurno drugačije funkcionišu od prethodnih zato što se sve ubrzalo.
- To vidim kod onih najmlađih kad ih testiram za polazak u prvi razred. Vidim da su nešto slabije verbalne sposobnosti, deca su manje govorljiva, više glasova ne znaju da izgovore. Mnogo ređe se susreću sa olovkom, mnogo ređe sa pisanjem i imaju nešto slabiju pažnju. Neke manifestacije pokazuju da je pažnja smanjena. Na primer, okreću se, ne mogu da zadrže pažnju na materijalu, žele da ustanu – navela je ona.
Napomenula je da misli da je izloženost telefonima doprinela tome da im pažnja bude smanjena.
- Ono što se razmatra i što pokazuju novija istraživanja to je da ekrani svakako utiču na razvoj deteta u ranom periodu, dakle na njegovu pažnju, na njegovo funkcionisanje, na njegov verbalni razvoj – rekla je ona.
Objasnila je da se tokom korišćenja mobilnog telefona ne aktivira mozak i da izlaganje informacijama nije isto što i učenje.
- Ako želimo da deca budu spremna za novi svet, njima treba sve što im je ranije trebalo. Trebalo bi da znaju da uče, da znaju da razmišljaju, da znaju da kritički misle, da selektuju informacije i da budu spremna da u ovaj svet donesu nešto novo, neko novo razmišljanje. To je veoma složen proces i ako nam je cilj da deca izađu takva iz škole, mi školu moramo promeniti, ali to mora biti veoma promišljeno da bi se taj cilj postigao – kazala je Kenić.
Izvor: Euronews Srbija
Učenje počinje od rodjenja,roditelji se ne bave decom već samo gledaju u svoje telefone,deca kasne u psiho-fizičkom razvoju već kada dodju u jaslice,onda ih odbacuju i u pretrpanim grupama ih ostavljaju po 11 sati,a ministarstvo se bavi studentima
Smanjiti gradivo i za stručne predmete više prakse kao nekad da bi zanat naučio provodilo se najviše na praksi zato je i bilo stručnjaka u svemu
Antiću đaj ostavku, čas na 30 minuta
Možda zaista nije neophodno skraćivati časove, ali je činjenica da je sadašnje stanje u školama daleko od onoga što je potrebno deci i onoga što razvijene i uspešne države primenjuju. Umesto kozmetičkih promena, potrebne su suštinske reforme. Evo nekih od predloga, koji se konstatno zaobilaze u našim reformama školstva:
Smanjiti broj predmeta (8–10), umesto postojećih 15 do 18 u starijim razredima osnovnih škola i srednjim školama. Mnogi predmeti se mogu spojiti po logičkim celinama (npr. prirodne nauke, društvene nauke), kako bi se smanjilo opterećenje i omogućio fokus na razumevanje, a ne memorisanje.
Od 5. razreda imati 4–5 obaveznih i veći broj izbornih predmeta, u skladu sa interesovanjima dece.
Ukidanje brojčanog ocenjivanja u osnovnoj školi. Opisno ocenjivanje bolje prati razvoj, napredak, kreativnost i socijalne veštine, a smanjuje pritisak, stres i takmičarski pristup u najosetljivijem periodu razvoja.
Novi udžbenici usmereni na razumevanje, a ne bubanje izuzetno velikog broja nepotrebnih stvari. Deca se ne spremaju za kvizove, već za život. Podsticati decu da razmišljaju, postavljaju pitanja i iznose stavove. Škola ne sme da bude prostor reprodukcije znanja, već razvoj kritičkog mišljenja, kreativnosti i samopouzdanja.
Više interaktivne i praktične nastave. Eksperimenti, projekti, debate, praktične aktivnosti i realni problemi pomažu da znanje ima smisao i vezu sa svakodnevicom.
Razvijati socijalne i timske veštine kroz rad u timovima i zajedničko rešavanje problema. Takođe, više ih usmeravati na istraživanje na teme koje ih interesuju.
Omogućiti da se dodatne aktivnosti dece na neki način pohađaju i vrednuju u okviru školskog sistema – npr. pohađanje muzičke škole, sportske aktivnosti, dodatni i privatni časovi u skladu sa interesovanjima, a ne da deca na sve ove aktivnosti moraju da idu mimo škole, jer ne mogu adekvatno znanje da dobiju u školi.
Uvesti kvalitetne obroke u školi (doručak i ručak). U vrtićima je ishrana drastično bolja nego u osnovnim školama, gde se često sve svodi na peciva. Zdrava ishrana je deo brige o deci, ne luksuz.
Suština škole treba da bude da decu pripremimo za život – da ih naučimo da razmišljaju, sarađuju i da se snalaze u stvarnim situacijama. Zato mislim da tek kad Ministarstvo i država budu počeli da se bave ovim temama, smatraću da se reformom školstva bave suštinski.
E stručnjače evropski,kad bi tebe neko pitao. Što ne odeš u Brisel ili u Llondon pa da njima to ne prikažeš. Obogatio bi se.
Kao prvo zato što živim u ovoj državi i u ovoj državi mi deca idu u školu.
Kao drugo zato što nema potrebe da ih ja savetujem, jer su dovoljno inteligentni da svoje školstvo i državu razvijaju na adekvatan način, što se može videti po njihovoj i našoj razvijenosti.
Kao treće, problemi sa našim školstvom se mogu videti u besmislenom komentaru koji ste ostavili – prozivanje, ironija, pogrešno pretpostavljanje, ad hominem logičke greške, bez argumentovanog odgovora i ijedne normalne rečenice. Razumem da neko ima drugačiji stav, ali da neko ostavlja komentare samo da bi zapišao teritoriju portala, to ne razumem. Ni sa strane komentatora, ni sa strane portala koji to odobrava.
‘…samo da bi zapišao teritoriju portala, …’
Sviđa mi se deskripcija.
U prvom komentaru ste naveli, detaljno, reformatorske ( naizgled utopijske ) ideje, kad bi makar jedan deo od njih ostvario u godinama pred nama…