Da li je GPS navigacija jedan od mogućih “krivaca“ za sve češću vožnju u suprotnom smeru?

U javnosti se govorilo o mogućim uzrocima ovakvog „trenda“. Osim slabe koncentracije vozača, vožnje pod dejstvom alkohola i psihoaktivnih supstanci ili svesnog rizika, kao jedan mogućih „krivaca“ pojavljuje se i GPS navigacija koju vozači koriste, a koja, kako objašanjava profesor Saobraćajnog fakulteta, može „zakazati“, pa samim tim i navesti vozača na vožnju u kontra-smeru.

Nabrojane uzroke stručnjaci su prepoznali kao glavne zbog njihovog velikog i očiglednog uticaja. Tako su nenamerne greške, prouzrokovane nepažnjom, lošom koncentracijom ili umorom, najčešći uzrok, kako je za N1 rekao prethodno Ivan Banković.

To ipak nije uvek slučaj, obzirom na to da postoje i oni vozači koji žele da „prekrate svoje vreme“ i da na željenu lokaciju stignu što pre, dodao je Banković.

Jedan od uređaja koji vozačima pomaže u takvim situacijama jeste GPS navigacija koja je poslednjih godina široko rasprostranjena – i među vozačima i pešacima koji se zahvaljujući njoj lakše orijentišu.

Za pravilnu upotrebu GPS navigacije važno je razumeti razliku između aktivnih i pasivnih sistema, od koje zavisi i pouzdanost podataka, objašnjava za portal N1 vanredni profesor Saobraćajnog fakulteta Vladimir Momčilović.

• Pouzdanost navigacionih sistema zavisi od toga da li su aktivne ili pasivne. Pasivne navigacije se ne ažuriraju, tj. raspolažu presekom stanja u trenutku preuzimanja mapa ili podataka, pa neće uvažiti ni zabrane, zatvaranja za saobraćaj ili promene smerova u određenim ulicama, ako se dogode naknadno – kaže profesor Momčilović.

Zbog toga se kao pouzdanije posmatraju aktivne navigacije koje funckionišu po drugačijem principu.

• Aktivne navigacije kontinualno, na zahtev, ažuriraju mape i podatke o privremenim ili trajnim zatvaranjima deonica ulica ili puteva i ažuriraju podatke o aktuelnim brzinama na deonicama saobraćajnica, da bi se uočila zagušenja po smerovima – navodi profesor.

U navigacije koje ažuriraju podatke o izmenama na deonicama, tzv. aktivne navigacije, spadaju OpeenStreet mape (koje se koriste u Sekretarijatu za saobraćaj i Sekretarijatu za javni prevoz) i Google Maps, dok su primeri pasivnih navigacija Garmin i TomTom, objašnjava profesor Momčilović.

Ipak, brzina ažuriranja zavisi od značaja saobraćajnice i dostupnosti pouzdanih informacija.

Promene na auto-putevima, magistralnim putevima i važnijim gradskim ulicama uglavnom se brzo evidentiraju, dok manje i lokalne ulice mogu duže ostati neažurirane.

• Za unošenje izmena zaduženi su administratori navigacionih sistema, koji podatke menjaju na osnovu zvaničnih dokumenata i proverenih izvora. Korisnici mogu da prijave promenu, ali ona ne bi trebalo da bude automatski prihvaćena bez prethodne provere – objašnjava profesor.

Iako GPS navigacije mogu biti od pomoći, reč je o već opcionoj „opremi“ vozila, koja nije regulisana propisima o vozilima niti saobraćajnim propisima, potvrđuje profesor.

To znači da su vozači dužni da postupaju po pravilima saobraćajne signalizacije, a ne GPS aplikacije.

• Ako signalizacija nije usklađena sa stvarnim stanjem tada je odgovoran upravljač puta – rekao je Momčilović.

Momčilović kaže da se zbog toga prednost mora dati saobraćajnoj signalizaciji u odnosu na GPS navigaciju.

• Treba isključivo da se veruje saobraćajnoj signalizaciji, iako se kod nas ponekad dešava da nakon završenih radova ostane neuklonjena privremena signalizacija, sa žutom osnovom – kaže on.

Opreznost, ipak, mora postojati i zbog činjenice da pasivne navigacije mogu navesti vozača na vožnju u kontra smeru, kako objašnjava profesor Momčilović koji takvu mogućnost ocenjuje kao „očekivanu“.

Takva mogućnost nije ni isključena kada je reč o aktivnim navigacijama, kako dodaje.

• U slučaju da vozač nema pristup internetu ili je licenca za GPS navigaciju istekla, neophodan je veći oprez pri vožnji. To mnogo pouzdanije rade napredni sistemi za pomoć vozaču (engl. Advanced Driver Assistance Systems – ADAS) ugrađeni u samo vozilo, kao što su sistemi koji prepoznaju saobraćajne znakove – kaže profesor Momčilović.

Tokom prvih šest meseci ove godine u Srbiji je na putevima stradalo 188 osoba, a povređeno je nešto više od 8.000 ljudi, pokazuju objavljeni podaci Ministarstva unutrašnjih poslova (MUP).

Portal N1 je poslao zvaničan mejl MUP-u uz molbu za dostavljanje podataka o broju nesreća prouzrokovanih vožnjom u suprotnom smeru, ali do objavljivanja teksta odgovor nismo dobili.

Prema podacima Smart portala Agencije za bezbednost saobraćaja, tokom 2025. godine u Srbiji je zabeleženo 768 saobraćajnih nezgoda u kojima su učestvovala putnička vozila, a kao uticajni faktor navedeni su „nepropisan smer kretanja ili nepropisno okretanje vozila“.

Od tog broja, pet nezgoda bilo je sa poginulim licem, 218 sa povređenim licima, dok je 545 završeno samo materijalnom štetom.

Podaci, međutim, ne pokazuju koliko je nezgoda izazvano isključivo vožnjom u suprotnom smeru, jer ista kategorija obuhvata i nepropisno okretanje vozila.

Izvor: N1