Da li su nove čačanske sorte šljiva alternativa postojećim?

0
1701

ČAČAK – U Srbiji, a trebalo bi ubrzo i u Bosni i Hercegovini, krenula je prodaja novih sorti šljiva koje su selekcionisane u Institutu za voćarstvo u Čačku. Vreme će pokazati da li će one zauzeti mesta prethodnih sorti kao što su čačanska rana, lepotica, najbolja, rodna, pa i stenli.

O šljivama, novim i autohtonim sortama, kao i njihovoj rezidbi, u Banjaluci su razgovarali stručnjaci iz BiH i Srbije, na radionici „Rez 2024“, u organizaciji Instituta za hortikulturu Poljoprivrednog fakulteta u Banjaluci.

Nove sorte šljiva koje su se pojavile na tržištu su: divna, petra, lana, nada, timočanka i krina.

  • Divna je selekcionisana 2018. godine. Njen glavni adut je što zri u septembru, a u hladnjači može da se čuva od mesec do mesec i po dana. Pošto malo kasnije cveta, ima više šansi da izbegne mrazeve – rekao je sa Instituta za voćarstvo u Čačku dr Darko Jevremović.

Sorta petra takođe je selekcionisana pre šest godina i dolazi u zrenje sredinom septembra, dok je poslednja sorta selekcionisana godinu dana kasnije. Reč je o sorti lana koja rano zri, krajem juna, odmah posle čačanske rane i izuzetno je slatka.

Prema rečima Jevremovića, sorta krina dobra je za sušenje. Pošto sadrži dosta šećera dobra je za rakiju, ali joj je mana boja ploda koja je roze-plava. Za berbu dolazi u avgustu. Timočanka je dobra za potrošnju u svežem stanju jer su plodovi krupni, a nada koja je najstarija jer je selekcionisana 2015. godine, pokazala se dobra za sušenje.

Na tržištu inače preovlađuju starije sorte selekcionisane u Čačku, a poslednjih godina sve više se pojavljuju i nove sorte iz Nemačke, kao što su top tejst, top frst, top end i slično. Za sada, nema pouzdanih informacija o tome kako su se ove sorte pokazale u zasadima, posebno što se tiče prinosa, ali pojedini voćari zadovoljni su ovim sortimentom. Najviše ističu da su slatke i dobre za pravljenje rakije.

Ali, generalno gledajući čačanska rodna, lepotica i stenli sorte su koje i dalje preovlađuju u zasadima u BiH. Profesor Ljubomir Radoš, sa Poljoprivrednog fakulteta u Banjaluci, ukazao je na sve više pojava sušenja stabala šljiva u zasadima širom Republike Srpske i Federacije BiH, ali su stručnjaci iz Čačka istakli da nove sorte nemaju problema sa bakterijskim sušenjem stabala.

Istaknuto je i da sve više postoji zainteresovanost za savkom, odnosno požegačom ali će se videti da li će preživeti virus šarke šljiva. Ipak, za rakiju i pekmez, savka je najbolja. Na radionici se razgovaralo i ostalim autohtonim sortama koje, na primer, u Srbiji imaju zastupljenost 30% od ukupnog sortimenta.

Najzaslužniji za održavanje skupa u Banjaluci koji je okupio veliki broj stručnjaka i proizvođača bio je prof.dr Miljan Cvetković sa Poljoprivrednog fakulteta u Banjaluci.

Izvor: Agroklub

Prethodni članakU petak hladno sa kišom, od subote preokret
Sledeći članakPlanska isključenja struje za petak, 8. mart

OSTAVITE ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here